Tuesday, December 26, 2017

Реч мудрог - кључ звезданих капија





Рекао сам ти све што требаш да знаш...
Мисли твоје сада нека кроје
кроз Срце ти свети талас...

Низови кодова светла се бојама одају,
буде се према знању сушта у теби.
Оде они спремно као тонове свете - увезују.

Ватра се прелива!

Спремно је Срце твоје!
Мир буди и свесно види.
Запамти и ум прошири да би срце стало у њему.

Завесе небеског светла се размичу
одзвања тон који буди суштаства
пламен се распали - човек се пробуди!

И заувек неста таме јад.
То је запис и вечни склад,
кроз око свемира и боју душе...

Рекао сам ти све што требаш знати...
Иди.
Стварај у Љубави.








Дневник Плавог Вилењака (38)


-Лана, имаш  ли било какве информације о тим створењима?
-За сада само, да су у питању биороботи произведени у галаксији ,,Огра,,
Сазвежђе ,,Лист,,!
- Нисам заиста никада чуо за то сазвежђе. Имаш ли прецизне квоте?
- Удаљено је, петстотина хиљада светлосних година од ,,Урга,, сазвежђа. То говори, да, нисмо још испитали тај свет.
-Ледане, близу смо ,,Мидгард Земље,,.
Предлажем, да, упутимо свима сазнања која имамо, и, која ћемо учитавати, а, да ми одемо код нашох пријатеља, у сазвежђе ,,Ург,,!
-Слажем се! Повежимо се са, Радмилом.
-Говори капетан, Лана! Свим вилењацима са брода ,,Плава Звезда,,:
Повежите брод са пријемником ,,Мидгард,, у циљу слања информација!
Сваки вилењак је знао свој задатак, и, прионули су на посао.
-,, Да ли се чујемо? Лана?!
-Радмило, учитај кодове ради безбедности преноса података.
-Разумем!
Неко време смо немо седели и чекали кодове да се појаве на монитору.
-Нешто се дешава? Није могуће да се толико дуго учитавају кодови?
-И, мени је ово по мало чудно. Као да постоје ометања.
-Капетане! Капетане?!
-Имаш дозволу, да говориш, Маило!
-Капетане, учитавамо брод испред нас!
Лана је брже боље устала из своје фотеље, и, трчећим корацима се упутила у контролни кабинет.
-Дођи, Ледане, пожури!
Освртала се иза себе, према мени, викајући из свег гласа.
Потрчао сам за њом, плашећи се шта нас чека, тј. каква слика нас чека.
Гледао сам за њима, били су неколико корака испред мене, довољно, да, први виде мониторе.
Врата од кабинета су се отворила, и, убрзо за њима, затворила. Трчао сам не би ли их стигао, али, нисам, ипак су бржи.
У једном тренутку, испред самих врата од кабинета, моје ноге су стале. Немо сам стајао испред и гледао негде испред себе, стварајући слике тог брода.
-Ледане, уђи!
-Ту сам, Лана, иза тебе.
-Шта мислиш, ко су? Нема очитавања података, нема покрета, нема сигнала.
Пошаљите поруку!
Један од посаде је јасно одговорио:„ Разумем, капетане,,!
-Овај брод као да је мртав, плута бездањем из времена у време.
-Можда је из далеког доба сам прошао кроз ,, Црну рупу,,.
-Капетане, порука није примљена!
-Понови неколико пута!
-Разумем, капетане!
-Ако се веза са ,,Мидгардом,, прекинула услед ометања, шта вам то говори?
Лана се свима обратила.
-Капетане, то мора да таласи магнетног поља са брода ометају везу.
-Ако постоје таласи и ометања, шта вам то говори?
-Брод није напуштен, сестро.
-Тако је! Будимо у приправности, ово је тактика ,,Путника,, да му приђемо довољно близу, да би били ухваћени.
-Сви вилењаци у приправност! Говори капетан! Непознат брод испред нас! Намере посаде још непознате! Сви чланови посаде брода ,,Плава Звезда,, заузмите борбени положај!
-Капетане, хватамо сигнал са ,,Мидгарда,,!
-Укључи слику. Радмило, учитај код!
-Лана, учитава се код, али, не видимо, Радмила.
-Лана, Ледане нећете нас видети, а, исто тако, нећемо дуго остати на вези, генератор је готово уништен.
-Радмило, морамо вас избавити, дај нам полижај!
-Лана, не знам колико је сигурно да се приближавате ,,Мидгарду,,?! Нешто или неко уништава генераторе и, читава планета је у мраку.
-Испред нас је непознат брод изнад саме зоне ,,Мидгарда,,. Можда је он кривац за уништавање генератора.
-Покушајте да сазнате више о броду, али, опрез сестро.
-Капетане, брод је примио поруку!
-Чуо си, Радмило?
-Да, чуј...
Настало је непријатно пиштање и убрзо прекид везе са, Радмилом.
-Шта сад, Лана?
-Ледане, припреми се, осећам, да, ово није пријатељски настројена посада!
И, тако се и показало. Као одговор на поруку, на брод ,,Плава Звезда,, је послат смртоносни зрак.
Срећа је, што је посада била у борбеној приправности, па је манервисањем избегла катастрофу.
-Лана, шта да чинимо?
-Брате, идемо на ,,Мидгард,, како знамо, јер, знам како ћемо укључити поново генераторе.
-Како? Како мислиш да прођемо?
-Није тешко, Ледане!
-Говори капетан брода ,,Плава Звезда,,! Укључите невидљивост!
Угасите напајање! Спустите брод испод непријатељског, и, пловимо уз његову енергију.
-Лукав потез, Лана!
-Покушаћемо овако, брате.

Убрзо смо се нашли тик уз брод, тачније, испод самог брода, пловећи неприметно, и на тај начин, покушавајући да, откријемо њихов план. Ништа се није дешавало, брод као да спава у сред Космичке тишине.
-Лана, није ли ово чудно? Овај брод је у неком мировању?!
-Нисам сигурна, мада, можда и јесте тако, Ледане. Покушавам да анализирам тактику његовог капетана. Ако мирује, онда је у питању, или чекање погодног тренутка, или, напајање брода. Ако чека погодан тренутак за напад, био би невидљив. Остаје нам чињеница, да, прикупља енергију. Е, ту анализирамо даље. Ако прикупља енергију, зашто ми ту енергију не осећамо?
Дали се очитава напајање?
-Не, капетане!
-Видиш, Ледане, није ни то.
Идемо даље. Ако посматра ,, Мидгард,, и тада би био невидњив, и, не би дозволио виђење, а, колико се сећам, на нас се није нешто освртао.
-Не заборави, ометао нам је контакт са ,, Мидгардом,,.
-Да, али, поставља се питање, је ли он ометао нас због нас самих, или, себе ради?
Ледане, овај брод контролише машина!
-Не сумњам у твоје закључке, али, како си дошла до тог истог?
-Прво: - ,, Није примао наше поруке,,.
Друго: - ,, Напао нас је најјачим оружјем,,.
Треће: - ,, Не смета му што смо толико близу њега,,.
-Мислиш да знају да смо уз њих?
-Не мислим, погледај монитор, видиш да учитава наше податке, Ледане. Он нас скенира.
- Он?
Мислиш, они?!
- Не, не, убеђена сам да брод контролише машина.
Слажеш ли се, да, потражимо помоћ наших пријатеља из сазвежђа ,, Ург,,?
-Слажем се, само, како?
-Оставићемо овог незнанца на миру, јер, веруј ми, неће он нигде одавде.
Маило, покрени брод, идемо право у сазвежђе ,, Ург,,!
-Разумем, капетан!

Наставиће се...

Светлана Р.





Monday, December 4, 2017

Краљеви Антлања

Овај запис је надахнути песнички запис. Некоме ће изгледати лаички, некоме истинитo, некоме бајка...сваком према мери свести коју има. Мудри знају да песничко надахнуће преноси знање вишег реда...





О Краљевима Антлања

Ко су били ти светли примери рода у успону али и у паду?
У древним, заборављеним временима о којима сада само говори стих и предање у суштини нашег рода се дешавало пуно тога у широком смислу и у размерама што малим, што космичким. У времену Даарије и после ње када је Велика Асија била средиште цивилизације, континенти остали нису били насељени.

У давно заборављеним временима су донети на те континенте људи које данас знамо као жуту, црну и црвену расу. Наш Род их донесе из Звезданих система који беху унишени мрачним силама. Велики Бели Савет одлучише да спаси генетски фонд и скуп разних раса којима Мрачна сила уништи родне светове где су били.

На Мидгарду Земљи или само Земљи, наш Род је одавно имао колонију своју која се стотинама хиљада година развијала на планети. Светла цивилизација Рода.

Велики Бели савет ступи у контакт са Белим Јерарсима задуженим за добробит планете и даде упутства како да се помогне тим избеглицама. Њихова свест је била различитог степена у односу на Род. Део Рода који се зваше Анти доби тај задатак да помогне у подизању свести тих придошлица. И одвоји се од Матице у договору са њом и на острву ван велике Асије подиже светлу цивилизацију која доби име Антлањ. Постоје и друга имена али нећемо сада о њима.




Они који посташе краљеви те нове испоставе Рода, узеше себи имена која су носила узвишеност и повезаност са Белим Јерарсима.
Наш древни језик је употребљен за то а то је језик настао мешањем најдревнијег Вилинског језика и језика Вена (Венда, Вина, Ванда, Раса, Старих Срба). Квенди, они који говоре дадоше језик Антлања.

Овде наводим имена свих Краљева од првог светог Краља до последњег који паде у таму и обожаваше је. Њихова имена је донео нама Толкин истражујући кроз древни језик Срба и Руса имена и значења. Имена су Вилењачко Србска. Дивни спој и јединство Једне Звездане Расе.
У нашој непосредној повесници Тарх Перуновић је један од Белих Јерарха који је утицао на имена - титуле краљева. Сваки краљ је по ступању на престо Антлања узимао име-титулу која је енергетски била везана за Беле Јерархе. Уђимо дубоко у смисао имена, осетимо танане титраје ових имена-титула и отвориће нам се истина и увиди вишег реда. Везови слогова имена Белих Јерарха и самих имена-титула краљева су давали изузетно велику моћ над протоком примарних материја и њиховом контролом у свести и простору.
Временом су они свесно одбацили светла знања и ово користили за тамне сврхе.





Последњих неколико краљева су почели узимати име-титулу АР што представља УЗВИШЕНУ СВЕТЛОСТ и тиме су покушали да себе издигну изнад Белих Јерарха, потпуно неразумно јер су Бели Јерарси били Узвишена Светлост...тиме су пошли путем таме, ти краљеви што одлучише да се издигну у моћи изнад Великог Белог Савета Јерарха на Мидгарду и шире а да први од неколико њих то нису схватили док није било касно...

Сети се Роде данас...немој да буде касно.

1. Елрос-Тарминјатур
2. Тар-Вардамир
3. Тар-Амандил
4. Тар-Елендил
5. Тар-Менелдур
6. Тар-Алдарион
7. Тар-Анкалиме
8. Тар-Анарион
9. Тар-Сурион
10. Тар-Телпериен
11. Тар-Минастир
12. Тар-Кирјатан
13. Тар-Атанамир
14. Тар-Анкалимон
15. Тар-Телемајте
16. Тар-Ванимелде
17. Тар-Андукал
18. Тар-Алкарин
19. Ар-Белзагар - - Тар-Калмакил
20. Ар-Абатарик - - Тар-Ардамин
21. Ар-Адунакор
22. Ар-Зимратон
23. Ар-Сакалтор
24. Ар-Гимилзор
25. Тар-Палантир
26. Ар-Фаразон





Friday, December 1, 2017

Рођен је, поново!

Рођен је, поново!
У мноштву Светова овостраних, где се рађамо изнова и изнова,
Где узрастамо или падамо, изнова, постојимо и постојаћемо онако како, поново рођени живот саткамо.
Нема суда Свевишњега, нема, јер, Свевишњи не суди деци својој, већ, деца се изнова роде, да, или помогну људском Роду, или, исправе своје грешке, и, помогну себи.
Нема за душу Светла суда, нема понора, пропадања, нестанка, брисања, нема умирања.
Светло се из искре роди, севне и бљесне попут муње Громовникове, и, отпочне поново живот, овде, онде, тамо, амо, ...свугде, где љубав постоји, да га храни, свести, буди и подиже.
Не постоји онај пакао где душе, љубећи живот, љубав, Светло, оца, мајку,...одлазе!
Постоји један живот, само један једини, који, никада не ,,умире,,. Један живот сви имамо, тачно је!
Један је и траје вечно!
Ми се само пресвлачимо, досади нам, потрошимо ,поцепамо одело.
Потрошене и поцепане ратничке оклопе скидамо, овде, у Светлу Творчевом, мењајући стара за  нова, и, све савршенија.
Кажем ,,овде,, јер, Светло Створитеља није тамо негде. Оно је свугде, где деца његова долетеше.
Долећу овде, онде, долећу ратници Соколови, где год љути бој био.
Нема Света у ком нису, нема, у безкрајном Космосу Света где, Ратници Соколови гнезда не соколе.

Светлана Р.

Tuesday, November 21, 2017

Вилинска врата за народ Звезда

Вилинска врата су невидљива свету данас. То су капије свести кроз које пролазе они које дух позива на пут вечни, они који се освешћују за безкрајни задатак вечности. Посвећење живота свуда.
Ово је позив суштинама са Извора Живота. Знаће свако ко је позван. Најсветији задатак имаш сад. Ти ходиш стопама Ствараоца Универзума, Космоса, Васељене.
Бели Србине где год да биваш сада, Бела Србкињо где год да ти стопа дира земљу сада, ослушни суштом позив Светога. Ти роду овоземаљском не припадаш ма у ком се народу родили.
Бели Срби су народ Звезда и бели су јер сијају пламеном живе ватре Творца. Име све говори.
Плам је то неугасли и исијава изнутра и тиме се јасно види ко је Бели Србин и Србкиња.
Никакво име овога света не може купити ово послање.
Да би се Белим Србином звао, та особа мора Човек постати, заложити више од свог живота пред Све-Миром. Умрети за лаж а живети истину.

Ако ти срце чује ове речи сада, пут ће ти се указати ка Вилинским вратима и првом прстену и капији.

Упамти!
Силом их нећеш пронаћи и силом проћи. Преваром ил` лажима себи ћеш пут одсећи.
Само Љубав све разине зна.
Тихо се већ чује песма Вила...
Звездани прах и искре светла су донеле. Нека чују они коме су оне намењене!










Има оних што гледају дубоко, далеко.
Кроз светла исконских вагри пламте
суштине што седам прстенова света држе.

Ко прође кроз један, чега га шест.
Ко прође кроз два чека га пет.
До последњег који белим пламом сјакти.

Остави бес и мржњу пред првим.
Пред другим положи јад.
Трећем остави тугу и пост.

Пред четвртим смело пређи мост,
на пола остави жудњу и грч.
Јер те на петом чека судба...

Пред њим остави страх и зло.
Шестом приђи мудро, миром.
Нека се потребе избришу све.

Јер седми сад ватром светом пламти
од тебе ништа не очекује...
до сушта ко си и ко ниси.

Седам је капија бисерно белих
и седам одлука јасних ко дан.
Да ти се срце вечно весели!
Био ти дух Сунцем обасјан.

Осмог прстена нема нит` капије светла.
Онда сушт сама живом ватром расцвета.
И струне што покрећу полуге светова свих
слушају достојног, што пева свети стих.







Monday, November 13, 2017

О Душо Моја



Посматрам како мисли нижу своје ниске у бисере чисте енергије. Они су као прича без речи.
Ова песма је о ономе што сам видео у неком другом свету. Нешто што носи Звезда прах...



О Душо Моја




О душо моја! 
Посматрам како се светло плете и прелама низ твоје лице
и усне ти напупеле и на њима со морска
јер као сирена пливаше ти...
и сад се одмараш
и Сунце те мази...
Ал` није то море од земаљске сорте
већ наше, са обалама од жада и пуно дрвећа Нара...
Таласи певуше песме раја док тихо се буди сјај безкраја...

У дому смо, љубави.

И онда дође гласник.
И светло му бело и песмом га најави јутро.
И знах да од Свевишњег дође послање,
за једну наду да оживи и буде.
Да не замре пламен свети и да се Љував спусти међ људе...
Поглед ме твој обухвати цео
и осетих лепезу осећања твојих на себи...
На себи сам имао само кошуљу светла
и траг твојих усана на челу...

И туга се помеша са радошћу 
и Љубављу се испуних сав
јер тужна си што одлазим а знаш да си уз мене заувек...
и да дишемо као Звезда, као једно ми.

И речи су твоје утихле.
Само си нежно пришла и руку ми ставила на срце своје...
Нежне речи, најнежније...
Волим те, мило моје.
Иди и светли јер време је!
Обуци од мене одело светла и Љубави,
уз тебе сам заувек.
Нека је Свети благословљен!

О душо...

Ватро моја лепа и света!
Још онда када си понела драгуљ светог светла међ својим дојкама,
на светим грудима своје душе
ја сам те вечно благословио и Љубављу обукао.
Јер прикладно беше да твоја душа га носи
и твоје га срце посвети мила...
Јер Љубав сад је све, она побеђује.

И где год да ме Свети пошаље
да ново јутро Љубави свету донесем,
ја га створићу и посветити песму љубави,
истине и мира, сад и тад.
А Љубав је једина истина...

Ја волим те пре времена 
и испод и изнад и после њега!
Ако је воља Светога, доћи ћеш ми...

Једина, вољена, душо моја.

Сузе твоје сад постају свете Звезде...

И одох тамо где се несме
а врата се отварају сва јер ми их отвара
Божија Љубав...ах Љубав!

Љубав све је сад!

Отворише се врата од светла и видех сијају боје око њих.
Плавичасте и ружичасте нијансе, трепере...
Пролазим и у трену сам на Земљи док одбљеске сећања осећам,
видим тиме се душа припрема
да оствари циљ због којег је дошла.
Разасули су пријатељи моји делиће душа својих
као светле подсетнике на путу мом.

Да ме љубав у њима сећа на дом,
на дом где си ми ти...




линк за стихове казиване
                                https://www.youtube.com/watch?v=L2IMMlI5Sc8









Monday, October 23, 2017

Песма из давнина


Не објашњавам своје песме често јер оне говоре на нивоу духа и душе и они који слушају свој дух и душу разумеју без објашњења...
Неко време већ, ова песма и ведање траже да буду овде.
У времену давно заборављеном зби се овај сустрет њих двоје.
Никада бити заборављени неће. Време не постоји пред оним који Твори...








Лишће је шапутало са ветром тихим,
носило се небо над њима који мислима певају...
који вагре неизрециве сневају...
Понека би реч утекла и назад се вратила
у облику сузе на лицу,
у виду усана
благо отворених уздаха пуних...
Руке су немо покушавале, да кажу да моле...

Његове очи су...

Заувек обећање о младости сија у срцима оних што пламте!
Израз је њихов као птица у лету,
поглед Орла са висина недоступних.
Врхови славом овенчаних гора, крију тајне сушта његовога
што мило је гледа, и воли ван света...

Њене речи су...

Сузе и бес, понос и јад а опет радост неизрецива!
О небеса што нас раздвојише судба његова и мој усуд.
Да ли је моћ ван овога света једина што може даровати светла?
Да се искре сад наше споје у срж и узлете небом ван времена...бола...
Не иди...

Сенке над брдима бивају све дуже.
Облак се сиви примаче у трену
Она се ненадно у себи трже
језа је телом покри снену...

Он поскочи лако ко јелен.
И неста у трену што искрама бљесну,
више не би нити речи једне
да опише ту сад стварност тесну...

Ту погибе цвет мудрих у налету таме и њених зверова,
ватра смрти прогута све зелено и пуно дивних Кедрова...

Некада су небу дворе носили...

Запис оста ван времена, ван бола и гласног незнања.
Његов дух ватре и плама и њена мудрост и љубав знана,
вечно живе ван закона страха.

Јер оно што Љубав исклеса у Светлу,
заувек носи живу ватру свету.











Tuesday, October 17, 2017

Савршенство Творца кроз језик и симболе Срба




Треба ли додати нешто овом наслову?
Можда по неку мисао о томе да је ономе ко види јасно да је Србски језик препун симбола или да употребимо још старију реч, сиђила живог Творца.
Сва писмена из Винчанског писма и језика су данас у употреби по планети.
Ми смо се ограничили на мали део њих у писаном облику у такозваној Ћирилици и Латиници јер остали делови носе више разине и служе за мисаоно преношење великих количина инфомарција у облику само једног или неколико сиђила или симбола.

О.

Запазити треба поново ово слово изнад и тачку до њега.

О.

Круг, сфера, то је суштинска представа овог слова или симбола.
Круг или сфера је сиђил или симбол Творца. Најсавршенији појавни облик је круг.
Он садржи све остало. Творац је све. Творац садржи све чиниоце живота.

Тачка је умањени или згуснути круг, дакле исти принцип.
Погледајмо даље како се величанствено испред нашег носа и увида користи ово слово или симбол или сиђил.

Оно се користи на начин покретне силе и снаге да се нешто деси. Без тога нема живота у оквиру неке речи или радње.

Примера има много:

прах, живот, плод, страх, ствар, кретање, племенитост, радост, величање...

Прати линију--- да би прах оживео и тиме биљка добила снагу и могућност даљег наставка живота потребно је да се О-праши.
Да би неко или нешто имало могућност живота потребно је да се О-живи.
Да би се имало потомство потребно је да се О-плоди.
Да би се неко уплашио треба О-страшити.
Да би се нека ствар постигла треба нешто О-стварити.
Да би се нешто покренуло око своје осе треба О-кренути.
Да би се нешто уздигло у вишу раван треба О-племенити.
Да би некога довео у стање радости, треба неког О-брадовати.
Да би нешто узвисио треба О-великовечити.


Да би се истина о нама као народу Звезда изнела да сви знају који не знају,
треба то О-белоданити!

Дакле, да ли увиђамо колико у овим малим примерима ми носимо тај дивни Божански језик у нама? О - као симбол Творца и саршенства је симбол Творчеве покретачке снаге. У нашем језику ми то видимо а да нисмо ни свесни... Е па О-свестимо се!

О-паметимо се!

Ово је само једно слово или симбол или сиђил...има још 150 и нешто...
Није је поента да сада ми седнемо и јавно се хвалимо нашим Звезданим пореклом а да смо робови лошим навикама или чему год. Ово је подсетник ко смо и ко можемо бити ако свесно живимо, мислимо, радимо, говоримо.

Звездани род зове Звездани род... О-живимо!






Wednesday, October 4, 2017

Читање Звезданог записа из Етра



Можда нећу бити скроз прецизан када ово будем описивао и о истом објашњавао али то ме неће спречити да пренесем суштину. Наиме данас бих нешто о способности сваког човека да уђе свесно у нивое разума, свести и свог генетског кода.
Неки би то назвали уласком у Етар, Акашу или пак могућношћу да се зна како се односити са и према електромагнетним таласима који су свеприсутни.

Овим се нећу бавити званичном науком која се овим и не бави, говорићу о нечем што је неизостављиви део самих нас, нашег сушта, нашег бића.

Пре него опишем данашњи увид и надахнуће, објаснићу природу овог феномена или једноставно речено могућности које човек има.

Све је Фреквенција. Свуда.

Свака наша мисао, реч и звук који произведемо је у опсегу неке фреквенције, неке не можемо чути ухом јер су у ултра звучним таласним фреквенцијма а неке чујемо попут речи или певања или причања. Били ми свесни овога или не, ми константно одашиљамо неке фреквенционе таласе - електромагнетне таласе. Свесни међу нама и они на тамној страни користе ова знања за своје циљеве.

Тамни користе фреквенциони хаос да би блокирали мозгове свих осталих и тако их успешно контролисали. Светли користе хармоничне таласе да би вратили равнотежу.

Стално смо изложени хаотичним електромагнетним таласима.

Речи, говор, музика, бука, тонови...све се то прелама у толикој мери да ствара какофонију фреквенција које имају дејство у успоравању чисте мисли (и њених резултата кроз јасне фреквентне таласе). Када се чиста мисао успори онда и човек не живи срећно.
Не мисли јасно, доноси погрешне по њега одлуке, брља, пати.

Насупрот томе када је чиста мисао незагађена хаосом фреквенција, онда се долази до нових разина у искуствима сваког човека. Онда човек први пут осећа шта је то бити творац, део оног суштог - Творца.
На пример ја као песник никада не могу створити песму сред хаоса, она тражи усмерење, фокус, јасноћу и мир, макар и на неколико секунди. И то је довољно да се створи песма.


Песма је језик Богова у чистом смислу. Ако је песма и стих слуга таме и то се на неки начин може схватити као вишим тамним језиком фреквенција хаоса.
Суштина је да Песма је начин изражавања на високим фреквенцијама.

Како се сачувати од фреквенционог, намерно изазваног хаоса?
Како сачувати себе од утицаја одређених фреквенција које штете?

Свесно се искључити из хаотичне мреже.
Нема другог начина. Мозак је наш као антена која скупља ама баш све могуће фреквенције али филтрира скоро 99%. У супротном, долази да пуцања неуронске мреже у мозгу и тешких болести.

Видимо ли да је наш мозак у прековременом, сталном раду да нас заштити од презасићења хаотичним фреквенцијама? Људима прођу године док и мало дођу себи...

Зато, препорука је следећа. Минимум 30 минута се бавити нечим што није у хаосу.
Трчи, физикалиши, певај, сликај, пиши, стварај, играј...ради било шта. Ради све што је потпуно супротно хаосу, јер тако скрећеш електро магнетне таласе хаоса ван домашаја свог мозга бар на то неко кратко време.

Мало помало, чудесни резултати ће доћи!

Надахнућа, идеје, мир, љубав, опрост, разумевање тајни и много што шта.
Само је потребно свесно не дозволити фреквенцијама хаоса да нас минирају.

Свако ће после ових проба да увиди после неког времена и наравно према својим генетским предиспозицијама, одређене величанствене информације, надахнућа и велика и мала дела.

Када год вам неко каже да је имао искуство луцидности, надахнућа макар на минут или на дуже, знајте да је та особа прекинула на кратко или на дуже хаотичне елеткромагнетне таласе хаоса и ступила на електромагнетне таласе хармоније.

Велики - у нашој повесници и уопште, су се често осамљивали...баш да се суштином својом прикључе на таласе хармоније.

Све је ово врло, врло једноставно. Чиста физика која прелази касније у метафизику.
Енергија је свуда око нас и она је неутрална, ми је чинимо позитивном или негативном према својим сазнањима и моћима.

Хаос је свесно створен. Хармонија је свесно створена.

Буди мудар и мудра те створи Хармонију...Једна Звезда ће ти једном захвалити...








Friday, September 29, 2017

Бити Човек у време звери - Звездани запис








Погледало срце једно 

низа стране горе што се сјаји

како лете облаци од мрака 

како гмижу небом лешинари.

Погледало ал се и осмехнуло,

изврнута огледала сјакте

зраке смрти злима сад враћају...

Поскочише срца сред јунака,

заиграле душе вилин девојака!

Ватра сјатки плама неугаслог 

Он спаљује зло сад свуда.



Бити Човек у врему звери је могуће само ономе ко је пробуђен Звезданим записом светог Србства, Вилењаштва, Рода сјајног, ЗвездоРода.
Световно име Србин се потрошило. Оно не вреди много данас, тачније вреди онолико колико и име Француз, Немац, Рус, Енглез, Кинез, Американац...

Свети код рода се пробудио у малој мањини међу свим овим набројаним народима. Огромној мањини ако се може тако рећи.
У нас, Србином се звати је ретка и највреднија част. То је позив Звезданих Родова. 
Некада названа небеском Србијом, наша отаџбина и мајка Србија је жива међу нама...али не овде на земљи јер ова доња је обична Србија које се сем по имену не разликује суштински од било које земље данас.

Бити Човеком међу зверима је част и привилегија Звезданих Срба. Звездани Срби и Руси су један род. Ретки као драгуљи али сијају вечно.

Оно што нико и не слути је да Звездани код данас убрзано буди изабране Небеске Србе који тога нису ни свесни док су овде доле- у земаљској Србији.
Звездани запис не бира по бабу и стричевима него по срцу, генетици, духу и души.

Нико не зна где ће се пробудити Звездани запис. Нико га не може силом покренути нити купити. Ватра Звезда се не да преварити. 
Религије су своје отпевале, одвеле су многе у смрт и саме ће сада истим путем јер тако је Творац одлучио. 
Нека се нико не заварава, никакава црква му помоћи неће ако не буде имао Запис у себи.

Они су целог свог постојања и трајања тражили тај Звездани запис да га поседују и покрену али авај...за њих...

То је тајна свих ових векова коју траже Тамне вође свих религија и цркава на свету.
Траже кључ који отвара врата Космоса...
Залуд. 

Толико су крви светих пролили а да нису могли схватити да чак и ако би неко од светих и хтео да им да Запис, Запис не би хтео да се њима отвори. 

Зашто?

Зато што нису Небески, Звездани Род, већ уљези.

То што неко носи име Србиново му или јој не значи ама баш ништа... Може и све тајне овоземаљске да поседује заједно са моћима сила...
Може да се моли до прекосутра и годинама и неће се ништа променити.
Исто је и са Записом који се буди у другим народима и родовима.

Звездани запис сам бира. Звездани запис је од Творца и свако коме се он отвори и пробуди га, тај или та имају у себи искру живота уснулу.
Она је ту још пре оваплоћења у овом свету и прати све кроз многе токове и утеловљења.

Неко је и изгуби а неко и заслужи...





Ако ватра света сред душе ти гори,

ако сред мећаве теби срце топло збори

ако Љубав целиваш и сниваш

Звездани те Род знај дозива.




Ако волиш више нег да мрзиш,

ако сјакти свети пламен у суштаству твоме,

ако љубиш, волиш и целиваш светло,

Истина станује у дому твоме.




Бити кадар стићи и утећи 

и на страшном месту постојати,

и волети када нико не сме

и живети живот попут песме...




Ој Србине мој,

Ој Човече мој!




Звездани те Род дозива...











Tuesday, September 19, 2017

Дневник Плавог Вилењака (37)

Све се одиграло брзо, и, готово да, пола ситуација нисам ни опазио. Знам једно, ,,Нибиру,, брод је напустио нашу орбиту, али, ,,Нибиру,, планета, није, она се тек спрема да приђе ,,Мидгарду,,.
И, где сам сада?
Боже, зашто после напорног дана ја увек ово питање поставим самом себи?
Можда зато што заиста и не знам где сам!
Можда сам овде, а, можда тамо, поред, Сане?!
Можда сам на ,,Белој,, или ,,Плавој,, Звезди?
Можда,...
-Стани мало, брате! Шта те буни?
Пришуњао ми се, Радмило од некуда из мрака, из оног језиво мрачног ходника.
-Кад си већ ту, да те питам нешто!
-Питај, Ледане.
-Зашто је овај ходник увек у мраку?
-Боље да не знаш, брате.
-Зашто тако мислиш?
-Боље је да не гледаш шта је ту заправо.
-Сада када знам да нешто има, ја просто морам знати шта је тамо, Радмило!
-Како желиш, али, немој да кажеш да те нисам упозорио!
-Е, сада тек хоћу да пукнем, и, морам одмах дознати шта је тамо. Где се пали осветљење? Мора да га има негде?!
-Додирни тај сат на зиду и, то је то. Ледане, још једном те упозоравам!
-Једноставно, морам ово да видим, брате.
Устао сам, и, како ми је брат рекао, светло се палило додиром сата на десном зиду.
Знам да сам немо стајао и гледао у ...
Никада, никада о овоме ником рећи нећу!
Зашто нисам брата послушао?
Зашто морам све да знам?
Зашто...
-Ледане, пробуди се! Ледане!
-Сана?! Све је ово био сан?
-Шта, Ледане?
-Па, ...чекај, већ је нови дан?
-Ледане, Лана је ту!
-Где је?
Скочио сам са оног камена брже боље, и, тек тада схватио, да, Сана не зна за мој телепорт.
-Ледане, ,,Нибиру,, је нестао из наше галаксије! Неким чудом је променио курс.
-Не шалиш се, Сана?
Правио сам се  да ништа не знам.
-Да, да, Лана ми је рекла.
-Куда сада идемо? Где је моја сестра?
-Идемо према њеном броду, Ледане. Чека те, али, да будем искрена, није баш срећна.
Стао сам скамењен.
-Како то мислиш, да, није баш срећна?
-Леданe?!
Чуо сам Ланин тужан глас.
-Шта се десило? Тужна си?
Док сам изговарао питања, трчао сам према сестри, да је што пре загрлим.
-Морамо с места у нашу шуму на ,,Мидгард,, Ледане.
Тамо се догађају лоше ствари.
-Шта се дешава, Лана?
-Нападнути смо од најмрачнијих сила, који једноставно као да непрекидно извиру из земље.
То су нека створења налик чудовиштима, наказе.
Нападају све и нажалост, уништавају све пред собом.
-Лана, одакле сада то на ,,Мидгарду,,?
-Пођимо брате, видећемо одакле су.
-Идемо!
Брод ,,Плава Звезда,, је био спреман, и, у трену смо се винули у дубоки СвеМир.


Наставиће се...

Светлана Рајковић


Thursday, September 14, 2017

Ptica Svetla

Poletela ptica svetla,
vinula se u visine,
sva od srme srebrna je
a zlatno se kljunom smeje,
prostranstvo joj cistog etra
plave oci, plavo greje!

Poletela ptica svetla
jer je cula Tvorca znak
da srebrne misli seje
zlatnog sunca, svaki zrak!
Kad namah se u vis digne
Vaseljena posta bela
ni mislima da je stigne
ne mogase stvarnost cela!

Radujte se oci plave
koje zvezde ispevaste
Ptica vam je vise glave
gle, sada se ozariste!
 







Thursday, August 17, 2017

Дневник Плавог Вилењака (36)


Сана је била исцрпљена, видело се, јер, бледуњаво и наборано чело одлично познајем од раније, које ми говори да је време одмору.
-Ледане, биће боље да одморимо, и,...
-Тачно сам знао да ћеш то рећи, Сана. Видим да си уморна, хајде да спавамо, проблеме ћемо сутра решавати одморни. Лези, ја ћу још мало остати будан, желим ову карту да боље погледам.
-Лаку ноћ, Ледане!
-Ноћ, Сана!
Отишла је низ ходник вероватно у своје одаје. Чудно! Сана ми ни реч једну није рекла о овом тунелу.
-Ледане, слушај, соба у којој ћеш ме наћи, прва је у левом ходнику испред кога стојим. Прва са леве стране. Ако ти затребам, знаш где можеш да ме нађеш.
-Добро, Сана!
Ја то муцам? Свашта! Па, ја сам се збунио када ми је рекла у којој је соби!
Можда ми је то рекла, јер жели да дођем у њене одаје?!
Нее, Ледане! Гледај ту карту и не маштај!
Је л ја то причам сам са собом?
Лепо, заљубио сам се!
Добро, сада је време да анализирам карту испред себе, заљубљеност нека сачека.
И, ево ме! Шта имамо овде? Признајем да је ова карта застрашујућа и иритирајућа.
Дали ме, Сана чека? Можда је и она заљубљена!
Ово не иде! Заборави, Сану и сконцентриши се на карту!
Заиста сам пролупао, не престајем да причам сам са собом.
Биће боље да и ја одморим, јер, не иде ми ово од руке вечерас.
Покупио сам ону карту и кренуо низ ходник, где сам убрзо схватио, да,...
Па, Сана ми није рекла где да одморим?!
Морам је наћи, морам пожурити док није заспала. Нашао сам собу, и, покуцао сам. Сана се није одазивала, што ми је говорило да је већ заспала. Одшкринуо сам врата, и, био сам у праву, Сана је већ у дубоком сну.
Немам другог избора, осим да, седнем на камен и спавам, по ко зна који пут до сада.
Осећао сам умор, и, брзо сам утонуо у сан, али, не било какав сан.
Сигуран сам, да сам већ писао о телепорту који често, свесно или не, ми  Вилењаци користимо. Овога пута, Радмило је учинио чудо, и, у мом не знању, телепортовао ме у свет, тачније, на планету коју називамо ,,Мидгард Земља,,.
-Ледане, дозволи да ти презентирам технику коју смо добили са ,,Плаве Звезде,,!
-Може ли пре те презентације једно питање?
-Кратко само, брате!
-Како си ме довео овде без моје дозволе?
-Знао сам да ћеш бити збуњен. Није тешко, заправо, могу да те пошаљем где год помислим, а да тамо нисам ја.
-Нема везе, Радмило, схватићу то сутра, одморан и наспаван.
Престави ми технику...
Чекај, за шта је та техника, и, зашто је толико хитна презентација исте?
-Питао си ме за једно питање, а, примећујем их више, Ледане!
-Опрости, брате, збуњен сам.
-Можеш ли, да, одвојиш мисли од збуњености, и, препустиш се анализи проблема?
-Покушаћу!
-Недовољно, Ледане!
-Добро, могу!
-Добро и пажљиво ме слушај, Ледане! ,,Мидгард,, је у опасности од тзв., Нибиру планете.
-Знам, Радмило!
-Како знаш?
-Довео си ме са планете, са које је кренуо брод са избеглицама. Сана ми је све објаснила, и, дала ми је карту са распоредом осталих бродова. Имамо среће, ти бродови су онеспособљени од стране агента са Сиријуса А.
-Одлично си обавештен, Ледане, а, знаш ли, можда, ко је агент који је бродове онеспособио?
-Не баш! Како ми је, Сана објаснила, тај научник је био веома тактичан, тако да је тачно знао када да угаси бродове.
-Желиш ли да чујеш његово име, Ледане?
-Слушам!
-Агент који је онеспособио бродове се зове...
-Знаш ли, пријатељу, да те тражим по читавом Космосу?!
-Меде?! Пријатељу мој, ти си овде?!
Уследио је пријатељски поздрав са невиђеном радошћу.
-Меде, лукава лијо, колико се радујем што те видим!
Жив си, а, то ми је најбитније!
-Коначно, Ледане, коначно смо се срели.
-Радмило, ниси ми рекао име научника, ова лукава лија нас је прекинула.
-Е, па, брате, баш та лукава лија поред тебе је тај научник.
-Како сам могао да посумњам само да то није, Мед?!
Сели смо на трен, да укратко један другом испричамо шта се важно дешавало код обојице.
-Момци, нисам сигуран да имамо толико времена. Можемо то ћаскање да одложимо, јер, брод се ближи ,,Мидгарду,,.
-Опрости, Радмило! Хајде, Меде да видимо шта можемо.
-Можемо све, Ледане! Слушајте, како сам онеспособио оне бродове, тако ћу и овај, само, потребна ми је мала помоћ ,,Плаве Звезде,,. Овај брод је у покрету, за разлику од оних које сам из унутрашњости блокирао.
-Сва техника нам је на располагању, ,,Плава Звезда,, је у нашој орбити.
-Радмило, буди на вези са, Ланом!
-Повезани смо!
-Ледане, телепортуј, Нору!
-Веруј ми да нисам сигуран у тај чин, Меде, заправо, то нисам никада чинио.
-Можеш ти то, само се присети.
У кратким цртама, Радмило ми је објаснио деловање телепорта кроз друге светове, на друга бића. Није дуго потрајало, и, Нора је била поред нас.
Неки други пут ћу вам детаљније објаснити како делује тај телепорт који називају ,,Позив телепорт,,.
-Радмило, кажи, Лани да искључи видљивост, и, преусмери сателит на 223 Звезду.
-Учињено!
-Нека чека даља упуства, јер, кроз зраке са брода ,,Плава Звезда,, послаћемо вирус на брод непријатеља.
-Какав вирус, Меде?
-Створићемо илузију наше планете. Створићемо слику да је ово овде мртва планета, а да је ,,Мидгард,, на месту где је, рецимо, Марс. Када се брод приближи, и, започне евакуисање избеглица, напашћемо централни програм и угасићемо брод.
-Опет уз помоћ брода ,,Плава Звезда,,?
-Да, тако је, Ледане. Има један проблем! ,,Плава Звезда,, трпи велику штету приликом преношења вируса, и, постоји могућност уништења брода.
-Не! Не смеш то, Меде! На броду је наша сестра са посадом!
-Лана је већ обавешрена о могућој катастрофи, и заједно са посадом је у приправности да напусте брод пре уништења. Веруј ми, Ледане, није ово ,Лани први пут да учествује у спашавању неког од светова. Не заборави, Лана је најбољи капетан кога познајем.
-Радмило, принуђена сам да покренем брод! Непријатељ ме је приметио!
-Лана, не удаљавај се од наше галаксије!
-Не смем остати овде, магнетне мреже су послате на мој брод!
-Окрени брод према месецу, Лана. Енергетска поља које сателит емитује, блокирају магнете.
-Примљено, Меде!
-Биће боље да започнемо сервирање холограма!
-Нора, ти прати , Лану!
-Разумем!
-Радмило и ја манервишемо са холограмима, а, ти пријатељу ометај таласе и манервиши испред магнета!
-Разумем, Меде!
По први пут, бар колико ми сећање говори, имам посла са овако јаким непријатељом. Гигант брод, који личи на, џин планету, леди дах у грудима.
Трајали су манерви, толико, да, више ништа нисам чуо, само убрзан рад срца и пискање аларма за узбуну, који се чује са, Ланиног брода. Све бих дао, да, моја сестра буде добро!
Непријатељски брод је имао моћну технику, и, олако је, колико примећујем, очитавао, да му сервирамо холограме.
Не, ово није добра идеја! Ово ништа не ваља! Наше барикаде ништа не помажу.
И, док слуђени чинимо све да скренемо брод са путање, нисмо приметили упозорења других, нама пријатељских бродова.
-Људи!
Викнула је, Нора!
-Људи, погледајте!
Сви смо се сконцентрисали на компијутер испред, Норе.
-Ово је савршено!
-Шта, Меде?
-Сиријус А нам послао помоћ! Доносе оружје које су пантентирали, а, које сам ја украо од непријатеља. Заправо, украо сам идеју за моћно оружје!
-Лана, повлачи се!
Лана?!
Лана, чујеш ли ме?
-Боже, нема, Лане!
-Нора, како мислиш нема, Лане?!
-Нема је, Радмило! Нема ,,Плаве Звезде,,!
Шта се десило? Не очитавам их!
-Није могуће да је брод ухваћен и одвучен?!
-Не, не, не! Где је?
-Смирите се, људи! Лана је телепортом одвукла пажњу непријатељу, који се спрема за њом. Одлично! Опасна стратегија! Лепо сам рекао, није ово први пут да, Лана спашава свет.
Збунила је непријатеља, и, сада је у недоумици, да ли, да, ризикује и запоседне ,,Мидгард,, или, да, прати, Ланин брод, вда би открио дали је то извидница можда непријатељског брода!
Лана, свака част!
-Мислим да, неће кренути за, Ланом! Погледајте, напали су их наши сарадници!
-Коначно победа!
Брод се повлачи испред, Сиријуса А, јер, ма колико били технички јаки, у поређењу са, Сиријусом А ,они су равни нули!
-Заиста мислите да ће тек тако одустати?
-Познајем их, хоће, одустаће!

Наставиће се...

Светлана Рајковић

Monday, August 14, 2017

Свет у коме живим посвећен живот

Свет у којем живим живот посвећен, живот подарен животу, није сакривен а за многе није ни откривен, јесте баш овај Свет.
Често чујем неке људе како се моле да што пре оду у други живот. Где је то? Знају ли они, где је тај други живот - Свет бољи за њих?


Негда сам, сећам се, и сама ја спомињала тај живот али тада је кроз тело моје текла затрована крв незнања, обмана, лажи...
Посвећен и освешћен живот није негде тамо у непознатом, посвећен живот је до нигде другде него овде.

На готово свакој стопи ове Живе планете, наши Преци су нам оставили трагове,
да су живели, живе и живеће!
Тако је било, тако јесте, тако ће бити!
Није потребно молити се за неки други далеки, лепши живот, за који још само наслућујемо где је, нагађамо, довољно је само донети тај живот овде где јесмо, где постојимо и живети га.
Ми и јесмо овде да би живели живот о коме маштамо, кога чекамо и тражимо тамо негде у непознатом.



Ако тај живот овде не живимо, нећемо га ни тамо негде живети. Овде га усавршавамо и улепшавамо а тамо га само преносимо.
Да би у далека пространства оностраног Света пренели овај живот, морамо га улепшати и узрасти у њему, узрасти до Богова.



С. Рајковић

IMG-20170814-WA0049

Wednesday, August 2, 2017

Толковање о Вилењацима и њиховом животу



У првом чланку овога низа о Толкиновом раду сам описао моје проналаске израза -Толковање- и како је повезан сам Професор био са нашим прастарим родом.

Овде ћу говорити о свакодневном животу Вилењака, њиховим обичајима и слично.
Мудри ће увидети колико су ове њихове особине повезане са Вед Србима и Вед Русима из прастарих времена, из времена када је свест била другачија.

Они нису напуштали овај свет као људи смрћу иако су могли бити убијени у борби.
Њихов организам је био отпоран на скоро све замисливе болести, што физичке, што психичке.
Врло су се споро развијали у односу на људе јер би пуну зрелост телесну достизали тек око стоте године. Сматрали су почетак живота од самог зачећа и уопштено Вилењаци нису имали пуно деце и при том, размак  у годинама између принова је био значајан.

Уопштено речено, били су виши од људи када су били у пуној својој снази, у зениту свога постојања. Углавном су им очи биле сиве а косе тамне или изразито светло плаве...
Њихова суштина је много боље контролисала сам свој живот него човечја. То је значило да је сваки вилењак потпуно контролисао своје нагоне и телесне прохтеве у сваком смислу.
Хранили су се попут људи али већма биљном исхраном.



Постоји и један вид њихове исхране на који су људи потпуно заборавили. То је скупљање енергије из околине, Сунца, Звезда, Месеца, Живог света око њих...или можда најбоље речено из Етра. Пошто су све потребе тела контролисали потпуно, нису имали никакве тегобе какве је имао човек.

Обично су се само једном женили и удавали и помисао на промискуитет им је била страна. Они су имали толико дарова ума, суштине, духа и душе да су стално били окупирани стварањем и обликовањем. Користили су Руне али и друге начине записивања својих мисли и песама, хроника и података. Углавном су све то штитили тако да ко не познаје технику записа, запис је скривен од непозваних очију. Веде које је наш род записивао су имале јако пуно сличности са начином записивања самих Вилењака. Звездано писмо је било такво да отвара ум ономе ко га чита.

Мушкарци Вилењаци и Жене Виле су били изузетне лепоте и обдарености.
И једни и други су били способни за све. Није било ствари које један Вилењак је могао да уради а да није могла и једна Вила. Они су се поштовали на изузетном нивоу. Разлике у полу су им служиле да најбоље изразе одређене дарове од Творца. Виле су улепшавале све чега се дотакну мислима, рукама, речима. Вилењаци су правили чудеса својим рукама и речима и делима. Рађање деце су сматрали светим чином и великом Љубави за све присутне и њихова деца се нису понашала као мали разбојници.

Често су Виле биле неговатељице што самих Вилењака и Људи, што живог света око себе.
Пошто су црпли енергију од самог Живота, они се нису умарали као људи и могли су трчати и ходати сатима без видног знака икаквог умора.




Пошто су живели без умирања они су развијали таква знања и вештине временом да су великима међу њима дарови и знања били огромни.
Њихови мачеви се нису тупили, њихова одећа је сјала сјајем звезда, владали су моћима ума као што је телепатија и пренос живих слика. Владали су и елементима око себе, примарним материјама. Користили су звук у обликовању света око себе. Песма и музика су у њиховом случају попримале димензије и разине које данас тешко могу да се схвате.



Некада су људи који су били са њима у додиру бивали исцељени само хармонијом њихових инструмената попут харфе и фруле.

Њихова технологија је била у потпуној хармонији и миру са Творцем и животом. Неукима је то изгледало као магија а онима који знају - као чиста уметност.
Једноставно речено они су били најлепши израз Творца отеловљен на Мидгарду.

Међутим после пуно дугих миленијума њихов дух би сагоревао тело и они би прелазили у другу разину постојања бејавши невидљиви свету око себе.
Дух или суштина њихова би потпуно у себе увукла све материјалне ћелије тела, пресликавши чистом енергијом њихову матрицу у једно светлосно тело и тако би ишли на друге нивое постојања.

Они су и даље ту али већ има јако дуго како су телесно узрасли и постали невидљиви.
Могу се приказати људима ако то желе.



Јако пуно има искустава нашег рода и дан данас са Вилењацима. У својој породици имам причу из прве руке о сусретима мојих са њима. Додуше последњи такав физички сустрет је био пре око 50 година а и даље живи у сећањима као да је било јуче за моје рођаке.

Нисам ја и моји усамљени пример већ сам јако пуно тога чуо од Срба ма где били.

Нас везује нит која се не може ничим прекинути. Вед Срби, Бели Срби, Расени, Вед Руси, Дааријци, Хааријци и Светоруси носе тај Звездани запис кроз небројене векове о додирима двају родова, Вилењака и Људи. Иако тај запис спава у већини, никада не згасне јер је створен у дубинама Свемира кад је свет био млад.

И сада се буди овај запис у свакоме коме је дат преко Звезданог ДНК.
Ако ти заигра срце и сушт на ове речи, знај да запис је у теби.

Вилењаци су наш Род, најрођенији који имамо кроз све наше небројене године, планете и сазвежђа. Они сад играју улогу светог надахнућа и живе вести, мудрости, лепоте и знања.

...Јер буди се Звездани Род...











Tuesday, July 25, 2017

Дневник Плавог Вилењака (35)

- Сана?!
Ово није сан? Ти си истина? Ниси илузија? 
-Ледане, наравно да нисам илузија, ја сам, ја!
Дођи да те загрлим, да будем сигурна да ја не сањам.

Нисмо скривали наша осећања радости што смо опет заједно. 
-Добро, Ледане, сад идемо да не би били примећени на отвореном.
Овде нам није безбедно, и право је чудо да нас нису још открили.
-Ко то, Сана? Плаши ме тај уплашени глас.
-Гладни људи, Ледане! 
-Гладни људи?
-Тако их зовемо, а, то су заправо роботи.
У свету који припада њима, наши животи су у опасности.
-Који је ово свет, и, где смо, Сана?
-Добродошао у свет ,,Гладних људи,,!
Добродошао у будућност планете ,,Пага,, на четвртом краку наше галаксије. 
Ова планета је у свету тамних, а, најгоре је то што четврти крак пролази кроз ,,Црну масу,, пуних 100000 Земаљских година.
-,,Мидгард,, је на трећем, краћем краку, и, путања траје око 2000 година.
- Ова планета ,,Пага,, баш нема среће.
Шта је са бићима са ове планете, која су живела пре уласка у ,,Тамну масу,,?
-Већина њих је напустало ову планету пре уласка у свет таме. Њихова напредна технологија је тачно израчунала време пропадања, и, већи део бића је емигрирало на трећи крак.
-Како мислиш да су емигрирали на трећи крак, Сана?
-Ледане, отишли су са једним циљем, а, тај циљ је, преузимање ,,Мидгард Земље,,!
-Шта то причаш, Сана?
То значи да су људи у опасности?!
Чекај, када су побегли?
-Нажалост, Ледане њихови бродови су већ близу трећег крака, што говори да људима нема спаса. Кажем то, јер, људска технологија је никаква у односу на бића са ове планете.
-Морамо их зауставити!
-Шашав си ако мислиш да је то могуће, Ледане. Ниси ме пратио, поновићу још једном, њихова технологија је ненадмашна.
-Схватио сам, али, мора да постоји начин да их зауставимо.
-Као што је?!
-Сана, морамо учинити све што можемо, једноставно, морамо!
-За почетак, Ледане, уђимо у овај тунел испред нас, јер, да би и покушали спашавање,, Мидгарда,, морамо бити живи, а, ако останемо овде где смо сада, немамо никакве шансе за спашавање.
-Добро, Сана, само ми објасни молим те, од каквих се то створења кријемо?!
-Чудни су. Имају тела бића са ,,Мидгарда,, а заправо су сами монструми. Они су ловци на Светлосна Бића, у циљу да их ,,расчине,, и одвоје душе од суштина. Такве душе уништавају, а, суштине поробљавају и контролишу у телима својих хибрида.
-Слично се догађало задњих 2000 година и на ,,Мидгарду,, само што нису успели у тим експериментима. Један једини контроли експеримент који се показао успешним, јесу, вакцине које су они изумили.
-Да, Ледане, и овде их користе. Мора да су, или дорађене, или су ова бића овде нејака и неизграђена за борбу против таквог рата.
-Морамо открити шта се крије, и, морамо, Сана како знамо обавестити Бића са ,,Мидгарда,, и спречити мигранте у њиховој намери.
Знаш ли, колико бродова имају?
-Нисам се најбоље изразила, требала сам бити прецизна и рећи, да су са бродом кренули на ,,Мидгард,,.
-Један брод?
-Да, Ледане, један брод.
-Шта ће један брод учинити планети, Сана?
-Ниси ми дозволио да завршим. Један брод је кренуо у освајање, али, тај брод је, Ледане бар десет пута већи од ,,Мидгарда,,.
Застао сам!
-Нибиру?
Сана, јел то причаш о броду ,,Нибиру,,?
-Не знам како га називају негде другде, овде је ,,Брод 1,,!
-То име, заправо, тај назив ми говори, да их има још?!
-Показаћу ти, Ледане нешто. Дођи, овде су карте.
Са нестрпљењем сам чекао да, Сана нађе карту.
-Погледај! Ово је планета на којој смо ми сада.
-Добро...
-Видиш колико је мала у односу на ових девет око ње?
-Да, видим.
-Е, тих девет планета су...
-Да погађам, Сана?! Њихови бродови.
-Да, али, колико сам упућена, ови бродови су једноставно неупотребљиви за сада.
-Зашто?
-Прича иде овако: ,,Овде је живео један признат и познат научник, који је изумио моћно оружје, и, у својим испитивањима, користио је ових девет бродова. Све је ишло лако и по плану, док једног дана није дошло до грешке, где је он онеспособио свих девет бродова.
Дуго је радио на антивирусу, али, безуспешно.
-Где је он сада, Сана?
-Нестао је, и, прича се, да су га отела бића са ,, Сиријуса,,.
Признајем да, више верујем да је он био њихов, и да је овде дошао са циљем, да, уништи технологију противнику.
-Ето, дошли смо до решења, Сана!
-Каквог решења?
-Обавестићемо ,,Сиријус,, и непријатељки настројен брод који се кређе ка ,,Мидгарду,, биће заустављен.
-Ледане, да, да, да, али, како да обавестимо ,,Сиријус,,?
-Решиће се и то, Сана, само буди стрпљива.

Сети се, мила моја ко смо!
Сети се, Сана, да, никаква технологија нама не може стати на пут!
Сети се, ми смо Вилењаци!
Ми смо господари природе, а, природа је наш господар!
Ми смо Светлосне искре, а, Светлост је искра у нама!
Сети се, Сана, да, сваки свет је наш свет, створен Вилењацима, Мудрацима, створен Светлосним искрама.
Сети се, ко смо ми!

Наставиће се...

Светлана Рајковић

Friday, July 14, 2017

Песме са висине




Хтео сам написати о томе шта се дешава када се ствара једна песма...и како то обично бива у вишим сферама светла и светог надахнућа, блистави пламен се пробуди у неком песнику и он или она изнесе свете речи.

То се десило и данас са мојим драгим пријатељем, песником вилењаком Драганом Симовићем.
Ево његовог искричавог и надасве истинитог објашњења;



"Песма ми се догађа тек онда када имам потпуну и јасну визију песме.
Пре него што ћу записати песму, ја морам јасно да је видим у својим визијама.
Свака моја песма јесте визија!
Свака моја песма јесте у живим и покретним сликама – као на филму.
Али, ни то још није довољно.
Морам да изиђем из ума, из мисли, из размишљања и, надасве, срце мора да ми буде сасма чисто и смирено.
Не смем да имам ништа ружно, прљаво и лоше у свом срцу – само чисти осећаји, само чиста осећања, само чиста љубав која превазилази и надилази све овосветовне љубави.
Када сам љут, бесан и гневан, и кад сам обхрван немирима, страховима и бригама овога света, тада песма бежи од мене, тада ме музе и виле напуштају на неко не знам које време!
Само они који не знају, умишљају да се песма рађа из ума, из главе, те да је за писање поезије најважније да познајеш матерњи језик, да си упућен у светску поезију и књижевност, да си начитан и образован, да познајеш метрику и стилистику, да си окружен речницима, лексиконима и енциклопедијама и – песма је већ ту!
Какво незнање и какве омаје!
Поезија је сан који се вековима у свету снова снева и живи, пре него што се кроз песника у свет јаве низведе!"



Он је дивним надахнутим речима све ово добро и истинито написао.
Разлог зашто сам навео његове речи овде је једна од песама која ми је дошла пре три године.
Управо у једном таквом стању свести како песник вилењак овде горе описује, ја сам дошао пред ту Божанску вибрацију, титрај и игру светла које је ван времена.

Стао сам пред тог ванвременског човека и мисаоно видео живе слике и низвео их у стихове.
Мој лични утисак који имам о њему од малена је да је он потпуно несхваћен од већине на овој планети. Од њега направише култове и секте и разне врсте религија.
Све оно што ми данас званично имамо од његових речи је записано у Новом Завету али и то је велико питање колико има заиста његових речи а колико људских наука и секташења.

Највише предњаче у овом секташењу највеће религијске деноминације или секте (секта значи отпадак од изворног учења) Ватикан и Ортодоксна црква и све њихове под варијанте, на Западу стотине протенстантских варијанти а на истоку разне Ортодоксне цркве и на крају Православне цркве.

Нико од њих се не држи истина које су записане (од овог човека) чак и у њихових властитим преводима Библије...Вековима они злоупотребљавају лик и дело онога кога зову Исус Христ. Његово име је тајна коју ће сазнати свако ко има у себи запис Звезданог Рода. Све што тамни раде у његово име, кријући се иза плашта светлости и знања, све је то политика и једна велика фирма, корпорација о којој се данас изучава на универзитетима кроз предмет - социјологија...

Да не дужим, сви знају за овог човека а мало га њих зна. Зашто је то тако? 
Зато што је он из Рода Звезданог који је послан да уради велику ствар за напредак човечанства и против себе је имао и има тамну силу. Против ње се силе светла боре од почетка стварања кроз цео Свемир, негде су битке завршене а негде бесне и даље.

Овде и сада, на овој планети коју Звездани Род назва Мидгард-Земља води се завршна битка за суштину човека. А ко је човек... па нико други до Творац који спава, који треба да се пробуди...
Већ је отворио капке и очи су почеле да сјакте...док тамни се боре да их вечно затворе...



Ево напокон, песме која ми дође:


Само звук један је ту.
Куцање на вратима, нада у тешким срцима
и облак бели развејаног бола.

Ти спаваш, душо моја...
и сањаш стотине боја
Краљевског светла...

Поноса вредног истинског стиха,
стихом ти сада зборим 
и речи истине свете говорим.

Јер небеске су двери отворене
да пунина теби сјајна дође
и разум Светог.

Нема језика на овој Земљи лепој 
да каже све и о свему
о овом Граду Светом где столује Живот сам!

Дух и невеста кажу - дођи.

Пружам ти руке душо моја
Творац ми те даде и мене теби
да светлимо вечно, да у срцима људским Звезда сија сјајно!

Ходах по води, по срцима гладним...
духа светога и љубави
и шта ће свет сада људима донети?
Јер једино је важно истински волети...

Ускрсни самном душо, оживи!
У Оцу смо једно, пламенови свети ми.

Допусти ми да кроз душу певам ти
јер тако ћеш самном вечно сневати...и видети и ведати.
Ја човек морах бити да Љубав Божја кроз мене оживи.

Нека ти се душа Охристови сва,
јер волим те душо Божја.

Воли, воли и види шта ће да се деси,
где ће дух свети да те носи,
ускрсни самном и у Љубав се обуци
а светлом Ватре Живота, свет покрени око себе.

Ко има уши нека чује!
А ти имаш више од тога...
Поново буди свој и цела,
јер у Творцу си жив и жива.

Ја победих смрт и жалац њен,
снагом с висине Животом светим.
У Творцу сам једно, Љубављу створен,
где мир влада, где му је корен.

Зваше ме именом разним...
Господ и Бог и Учитељ тад...
Ја Христ јесам на славу Свевишњем,
и син и сестра и мајка и брат...

...сваком ко Творцу верује сад.

Ускрснимо заједно и Љубав оденимо,
јер у Tворцу, ми смо једно.