Зов душе и духа- део трећи

Завршетак увида о души и духу

-део трећи-

И тако док сневасмо отворене снове, полако се свемир стварао.

Друго је стање од овога данашњег бити изворно биће. Ми смо смислили тело па смо га стога и направили у његовим безкрајним облицима. Све је изворно створио Творац. У нама- створио је светле душе које имају запис како да оваплоћују замисли Творца. Самим тим када неко биће ствара усаображено са главном и изворном мишљу, сам Творац ствара кроз то биће имајући вишеслојно искуство. Искуство кроз чисту искру и срж бића које ствара и искуство непосредног даљњег стварања јер је биће и његова суштина непосредно потекло из Творца- извора и самим тим је нераскидиви део Творца, повезаност никада не престаје те Творац у сваком трену зна све шта се дешава са бићем и кроз биће.

То што понекад чак и бића првог реда око самог Творца забораве на ту везу са Извором, Извор то не заборавља. Творац живи кроз све.

Тако је Творац створио кроз нас светове и материју која ће имати своју будућу сврху непосредно везану за ново искуство Божанског-појаву света тела.

Наиме, том појавом света тела, замисао која обухвата потпуно оваплоћење Творца из апстрактног света мисли у свет материје и мисли- је створена. Из света замисли у свет живог искуства тих замисли.

Створен беше свет тела. Безкрајан… Колико Звезда толико и могућности да се различита тела створе и буду посуде кроз које ће се изливати Творчева мисао у свемир. Природа тела је вишеслојна од јако згуснутих тела које ћемо једног дана назвати краљевство минерала (кристал, камен…), до мање густих попут тла и земље а касније и органске биљне материје са највишим ступњем у облику тела животиња. Следећи ниво који је још мање густине је тело које називамо људским. Оно се заиста шири у огромну лепезу подврстних тела које иду у разним правцима јер много има различитих човеколиких комбинација тела у свемиру.

Следећи ниво тела прелази у сферу светла и енергетског тела које по свом својству иде ка свету од којег је изворно и потекло- свету духа.

И овај ниво је јако велики у распону који иде од ауре до светлосног те енергетског тела до тела које постају све финија како се енергија све више подиже ка свету духа. Овај ниво је по својој природи врло покретљив и скоро неограничен у изразу јер се по вољи бића које њим управља може обликовати у скоро све што мисао може смислити.

И тако ми стварасмо… Тон изворни и првобитни који је као ехо одзвањао у суштини бића нам је мило саопштавао како стварање је једна велика симфонија Творчевог израза. Управо због тога ми имамо порив, незаустављиви нагон да стварамо…

Сада је истина откривена! Ми смо деца Творца и наша је бит стварање!

Са појавом стварања нашега поче се појављивати нешто што ће касније имати огромну улогу у томе како се ми сами изјашњавамо ко смо и шта смо.  Нешто што ће утицати на сав живот.

Ми смо се почели страствено везивати за наше творевине  ( јер природа Творца је једно са створеним) и ни не слутећи шта ће бити, почели смо да стварамо једну врсту осећања које се почело појављивати по стварању прелепих дела.

Наиме нисмо били ради дозволити икојој енергији или бићу да мења нашу творевину. Временом је то осећање расло (без објашњења и схватања у свима нама), до те мере да смо почели доживљавати енергетске блокаде у нашем бићу ако бисмо дозволили да нас то осећање преплави.

Тако је настао страх.

Страх, то  осећање губитка наше творевине, визије. Са њим је дошао и бол а касније и туга.

Са тугом и јака жеља да се исправи творевина и визија а са тим и први сукоб зато што нечији страх вуче потез изненадне енергије у жељи да се исправи своја нарушена творевина или визија а друго биће почиње да осећа исто у његовој сфери деловања и почиње се бунити у смислу „ хеј па ти сад рушиш и моје дело (у покушају да се исправи прво) и хоћеш да га мењаш“.

Ланчана реакција.

Нека бића видећи шта се почело дешавати су почела да схватају да се новостворена ствар названа Страх може употребити за своје замисли те почеше да искључиво манипулишу Страхом…

Прва зора стварања прође и дође први сумрак који је најављивао прву ноћ док је још трајао дан стварања у без краја свемиру…

И би зора.

И би Дан.

И дође ноћ…у којој се огромна енергија утроши у првом сукобу бића светла међу Звездама…

И тако отпоче први рат.

Не и последњи јер су одрерђена бића у дубинама вечности постала јако зависна од енергије страха и њене манипулације или баратања са њом и њом.

Незамисливи потенцијали, незамиливе могућности Божје деце су почеле да долазе до изражаја јер нема краја могућностима онога ко има чисту мисао ма била она на добро или зло.

Међутим са свим овим догађајима који се од тада дешавају, временом се почело примећивати да које год биће употребљава енергије страха у свим облицима ради својих потреба, његова лична изворна искра живота бледи и гасне. Лепота тог бића слаби и временом оно постане наказа и сенка онога што је било. 

Даља мутација или де-еволуција или удаљавање од сржи или не-раст свих бића опседнутим злоупотребом страха је довело до тога да су они почели да краду енергије светлих бића да би преживели.

Тако су на крају, од себе створили паразите. Од некада сјаних искри до мрачних сада паразита.

Али, живот који је родио све, не да се затрти. 

Творац је све ово видео као могућност и зато је усадио у сваку душу светлосни запис. Када се тај запис покрене или укључи, биће је свесно своје суштине и Творца...

А друге суштине нема до Љубави у Творцу.

Творац је Љубав а деца Љубави су светло, енергија, мудрост, истина, правда, сила, моћ, знање, мир, лепота...

Зора је сванула.

Дневник Плавог Вилењака четврти део

Наставили смо причу, док смо се кретали кроз један од ходника, Нора ми је одговарала на питања. Признајем, збуњен сам, али крио сам то од ње, правећи се да све разумем. Зидови ходника су били исписани многим тајнама, које, ми са, Плаве Звезде једино можемо растумачити, али, како, Нора каже, када дође време за то. Стигли смо ди врата од дрвета, која сам потешко отворио. На моје изненађење, из врата је била шума! Погледао сам у ,Нору збуњено, јер, шума је по све личила на шуму на ,Плавој Звезди.
Изашли смо!
Где смо? Упитао сам је.
Ова шума припада нама, као и свет у коме смо сада. Град кроз који смо прошли је мали увод у наш свет. На крају сваког ходника је излаз у безброј светова, а ми бирамо где ћемо и када отићи.
Данас идемо по први задатак.
- Задатак? Упитао сам.
- Да, задатак! Рекла је, и наставила...
Чекали смо да дођете, јер, како је записано, ,,Плава Звездa доноси великог ратника".
Вековима се знало, да, Вилењаци са, Плаве Звезде долазе и доносе тајне, које, нама и људима на ,,Мидгарду,, мењају живот.
- Нора, ја не знам те тајне! Мој задатак је јасан...
Прекинула ме је!
Знаш! Знаш и открићеш овде, баш овде, да знаш, и да си одабран.
Корачали смо брзим корацима, и више нисам имао питања, јер, одговор на свако моје питање ме је све више збуњивао. Одлучио сам да ћутим, и чекам да се ствари саме одвијају.
Стигли смо- изустила је тихо и брзо.
Стајао сам иза Норе и гледао сам у лепоту испред нас. Град од Светла, помислих!
Пожури, већ каснимо, требали смо још ноћас да стигнемо до, Лане.
Ко је, Лана?
Нора се окрете. - Лана је, Плава Вила, која чува овај Свет и овај град, Првосвештеница!
Сачекај, Нора! Ухватио сам је за руку!
Реци ми, где ме водиш? Све ово се не поклапа са мојим задатком на овој планети! Дохватио сам сат, да јој покажем један од задатака, али, сигнал не постоји. Сат као да не ради. Погледао сам и ласер, ни он није давао никакве знаке.
- Нора, шта се дешава? Моја опрема нема функцију, све је неупотребљиви. И док то причам  Нори, гледам све остало, једно по једно, и све више се нагомолавају питања и потпитања.
- Не труди се, овде је енергетско поље, и овде опрема једноставно не функционише.
Како, Нора то изговара, тако се појављују и појачавају таласи, и почињем да тумачим и све јасније чујем звук.
Нора је поново убрзала кораке и поновила, да, пожуримо, јер, каснимо.
И, стигли смо!
Испред града од Светла нема никог, нема чувара, нема ограде,...чудно!
Нора је чула моје мисли...- Нема, јер је безбедно око града, безбедан је читав овај свет.
Како си знала шта ме мучи, Нора?
Одговор је уследио мислени, и ја сам га одлично чуо.
Схваташ? Питала је.
Како се ближимо граду, тако нам се способности буде!
Све ми је било јасно, овде су , Плави Вилењаци!
Почео сам да контролишем мисли, јер, нисам желео да покажем збуњеност.
У граду, на самом уласку, дочекала нас је, Плава Вила Лана.
Њен осмех и поглед краљевски, говорили су ми:,, Добро нам дошао, Вилењаче драги,,!
И то је баш и изустила, Лана.
Добро нам дошао, Вилењаче драги!
Раширила је руке и чврсто ме загрлила!
Пођимо дому мом, доручак се хлади.
Лана нас је повела на топли јутарњи напитак и предиван доручак, баш као онај код куће.
После доручка смо обавили разговор и договор, и одлучили смо, да нема чекања, већ, да делујемо одмах.
Лана и Нора су кренуле самном у свет људи, јер, моји задаци су заправо наши, заједнички задаци.
Напустили смо Свет , Плаве Виле, и кроз онај ходник и кроз онај пролаз, кроз који сам ,,пропао,, у град, изашли смо.
Више се мисли нису чуле, и, знао сам да смо у свету људи, оних људи, због којих смо овде, да им помогнемо.
Лана је прекинула ћутање.
Да ли знаш, колико бића живи на овој планети? Погледала ме је и није скидала поглед са мене, чекала је одговор.
-Вило, нама на броду су била ускраћена сва информациона средства, и нисам сигуран да знам одговор.
- Да, ометања ларве.- Изустила је, Лана, и наставила...
Овде ћеш срести двадесет две врсте бића из разних светова. То нису они светови које познајеш, који се,разликују по боји. То су светови ,, добра,, и светови ,,зла,,.
Мораш се добро чувати, јер, лоши се користе лукавством, што ти још ниси срео, јер, на , Плавој Звезди никада нисте чули за зло.
Овај свет је карантин, и задњих 2000 година је под контролом ,,зла,,.
По мерењу времена овде на  ,,Мидгарду,, наредна 2020-та година је последња за зло, на овој планети. Напустаће је или ће бити уништени.
Стао сам!
Поновите, Плава Вило, која је ово година? Рекли сте, да је ,наредна година 2020?
-Да, Ледане, сада је 2019-та година!
И даље сам збуњено зурио у Лану, па у Нору, није ми јасно...
Знате ли...изусти сам, али, Лана ме прекину.
- Без персирања! Слажеш ли се, Нора?
- Наравно, без персирања, потврдила је.
Добро, наставио сам.
Лана, Нора, на броду смо добијали податке, да смо у 525 години, по рачуњану времена на ,,Мидгард,, планети?! Шта се дешава?
Погледале су се, и...
Улазимо у свет људи, у свет матрикса, Ледане, и биће најбоље за нас, да се сакријемо. Понашај се као они, гледај као људи, диши, ходај, као они. Наставићемо корацима лаганим да се крећемо до моје куће. Тамо ћеш, Ледане добити одговоре на сва питања. Док је то, Нора изговарала, Лана је посматрала моје лице и смешила се, као да жели да ми каже и покаже, да, нема места за панику и страх.
Прихватио сам савет Вила, обрисао збуњеност са лица, страх из погледа, и кренуо у свет људи.
Први сусрет је био на пијаци.
Лана и Нора су желеле да спреме ручак, како су рекле, краљевски, и растрчале су се по пијаци да прибаве намирнице. Посматрао сам их, понашале су се као људска бића, као да нису никада ни среле Виле, а још мање, да су то оне саме.
Завршиле су набавку, и крећемо пут, Норине куће.
- Пешачење је добра ствар, добра навика за здрав живот.- Рекла је, Нора.
И док се расправљамо о здравим навикама, крећемо се као људи, и причамо као они, желећи да сакријемо ко смо, и успевамо. Добро, Лара и Нора то свакодневно чине, а, мени је први пут, и морам признати, није лако.
-Да ли си анализирао људе на пијаци?
Нисам, Лана,  нисам се усудио да прекинем низове питања која ми само навиру. И ,уместо да се смирим, ја још додајем питања.
-Немој, Ледане! Прекини са питањима о времену, објаснићемо ти, сада се усресреди на људе, за ,минут, два, проћићемо поред оне групе људи испред нас. Покушај да откријеш, је су ли сви људи од  њих, или, има неких других бића.


Наставиће се...



С. Рајковић

Дневник Плавог Вилењака - трећи део

Лет- летелица ,,Пресретач 008"
дан- први на планети ,,Мидгард,,
Посада- летач 008
чланови- 10
позиција- непозната локација на планети.


       Неприметно се ближимо ,Земљи,свако од нас зна свој део посла на летелици, тако да будно пратимо, и команде у летелици, и шта се дешава изван ње. Успут, док смо се кретали, добијали смо податке о животињама са којима може доћи до сусрета на терену, на ком треба да обавимо задатке. И, коначно, приземљени смо!
Без и једне речи, чланови ,,Летач 008„ узимају опрему и напуштају летелицу , у циљу обављања задатака. Мој први задатак је ,сакривање летелице у планини, у стенама.
Задатак је обављен без напора, узимам опрему и напуштам место слетања. Упутио сам се у шуму, пар корака до ње, мој прстен са кристалом за сигнализацију се огласио, а, то значи, да је биће попут мене у близини. Застао сам, погледао око себе, али, никог није било. Наставио сам да се крећем и поред сигнала који није престајао, убеђен да је шума једини заклон. Само што сам наставио кретање, ...као да се земља отворила, пропао сам кроз неку рупу, и нашао се под земљом. И, ако сам се дочекао на ноге, кретање или било какав покрет ,нису били добра идеја, јер је био потпуни мрак. Чекао сам зору, и чекао сам, Биће да се појави. Ни зоре, а, ни Бића, а сигнал и даље показује да нисам сам. Свиће! Док се Светлост надзире кроз отвор на земљи, сада је то мени небо, испред мене се осликавао читав град. Схватио сам, да сам у неком граду под земљом, који је личио на библиотеку. Зидови просторије из које иду двадесетак ходника, исписани су , и то, ни мање, ни више, писмом, Вилењака. Пажњу ми је привукла реченица написана, прва на зиду испред мене„Добро дошли, Вилењаци„ !
Узбуђен, наставио сам да читам, али, моје читање прекинула је појава нечије руке на мом левом рамену.
Дах ми је застао, и, не размишљајући шта ћу видети када се окренем, проговорио сам: ,,Ја сам, Ледан, Вилењак са Плаве Звезде, командант летелице ,,пресретач 008,, !
Рука је и даље на мом рамену, ја још зурим у неку тачку на зиду испред мене,...
-Знам!- одговор је уследио.
Био је то глас , нежан глас женског бића.
Окренуо сам се, испред мене је стајала, Бела Вила.
-Зовем се, Нора!
Благ осмех, али поглед уплашен, или је изненађена.
-Чекали смо вас дуго година. -Рекла је са осмехом на лицу.
-Чекали сте нас?! Има још, Вила попут вас?
-Да, има нас, и број, Вила и Вилењака на планети је достигао онај жељени, Милион!
Климнуо сам главом као да се поклањам, и Вили ,и иформацији коју управо добијам. Милион, Вилењака?! Како нисмо добијали никакве информавије на броду? Зашто је архива избрисана?
Моја питања у глави прекинула је, Нора.
-Пођимо, Ледане, желим да упознаш неког ко ће ти веома значити!
-Овај град је ваш? Упитао сам, Нору!
-Пођимо, успут ћу ти причати о граду.



Наставиће се...



С. Рајковић

Дневник Плавог Вилењака

         Лет-„Плава Звезда"
         Дан-други
         Посада-Летачи
         Чланови- 1001
         Позиција- ,,Мидгард" зона


   Капетан брода, Флорен, позвао нас је на састанак, и упутио званичне податке о бићима на планети, које је компијутер учитавао. Добили смо слике бића високе интелигенције, која личе на нас, а, ипак се разликујемо.
Саслушали смо Капетана и одлуком главног штаба , уследиле су поделе задатака. Подељени смо на сто(100) јединица, по десет(10) чланова (Капетан не напушта брод) , и свака јединица је добила своје задатке. Мојој јединици је додељена територија изван плаве боје, другим речима копно( још увек нејасна слика, плава планета, а, висока интелигенција на мањој површини- копну).
Спремамо се, опрема приспела, летелице ,,Пресретачи,, спремне, Вилењаци се спремају за искрцавање.
Моја јединица и ја добијамо летелицу, многобројну опрему, и... већ поздрав, са Капетаном, бродом, осталом посадом, ...напуштамо брод са речима: „До поновног виђења, Вилењаци! Срећно!"



Наставиће се...



С. Рајковић

Дневник Плавог Вилењака

У овом серијалу текстова, из дневника , Плавог Вилењака, пренећу вам, искуства са лета ,,Плаве Звезде,,. Авантура која описује хероје олује догађаја из прошлости, сваком од нас буди машту, стварајући слике садашњости.



Дневник Плавог Вилењака, са брода ,,Плава Звезда,,.

Лет-
 ,,Плава Звезда,,
 дан -први;
телепорт капија- 8;
посада- Летачи;
чланови- 1001
позиција- безбедна зона око Мидгарда
                       
              Први део


Долазећи из, Свемира, доносимо тајне, тајне познате само, Вилењацима.
Пут кроз безконачност, доведе нас овде, на планету, Плаве боје.

Долазимо са, Плаве Звезде, и ова планета као да осликава наш дом. Сунце није плаво, а, ипак, планета ,,Мидгард" има више плаве од било које друге боје.
Док смо је посматрали из  Космоса, договор између моје посаде и мене је био, да, слетимо овде, на планету плаве боје.
Нисмо примали никакве сигнале, па смо слетање сакрили, да, домаћинима не реметимо мир, не знајући, ко нас чека на планети. Како смо се ближили зони из које можемо несметано посматрати пре слетања понашање Бића, почели смо примати сигнале као са наше, Плаве Звезде. Изненађени, одлучили смо да сачекамо, да се сигнал понови бар још који пут, да будемо сигурни да су од Бића са наше Звезде. Док смо чекали понављање сигнала, трагали смо за, можда раније слетелом или отетом нашем објекту, али, архива није имала такве податке.
Провели смо време чекајући сигнал са планете, и одлуком Капетана, Флорена, брод је упловио у зону, ,,Мидгарда", без поновног сигнала са планете.


Наставиће се........




С. Рајковић

Зов душе и духа - део други

Наставак увида...

Део други:

Замишљено стајаше велика група светлосних бића… Узбуђење је расло јер се наслућивало да ће се отпочети нова фаза или део стварања. Уистину, нико и није знао шта би што требало да се деси, само се надања и мисли ројише међу бићима. И онда наступи први велики тон, тон стварања.

Фреквенције су му биле такве да је по интензитету и појави био као водећи корак у плесу.

Енергије око њега су се делиле и спајале и полако стварале слику и визију ненадмашне лепоте.

И онда се у светлосном бићима деси нешто што ће им остати заувек као део њих самих.

Она осетише да се мењају и попримају облике. Облике који ће се касније назвати духовима, душама, чистим енергетским бићима… Анђели онакви каквим их ми сада замишљамо добише један од својих облика.

Наиме у том трену (јер још су бића стајала изван димензије времена и простора), каква год се мисао у њима родила они су то и постајали и радости никад краја! Неки су се почели груписати и пратити својим бићем тај први тон и полако су видели да и они могу додавати својом фреквенцијом додатни облик главној теми.

И потраја то све… Ми смо певали док још није измишљено певање јер тада смо то увиђали као живо померање светла и енергије. Неком дође на ум да из чистог светла створи усмереном концентрацијом нешто ново што ћемо касније назвати плазма.

Другима паде мисао да створе нешто што ћемо касније назвати гасовима. Трећима су долазиле фреквенције на ум о разним појединостима које ћемо касније назвати материјом јер материја је огроман појам. Даљим током ствари неки пожелеше да виде шта ће да се деси ако усмере свој тон и фреквенцију да створе више светла, зато се скупише у једну целину и ујединише своје мисли и тон који пратише главни тон са почетка. Главни тон је увек био водиља и срж свега.

Уједињеним деловањем они почеше да стварају нешто што личи на грудву снега само од чисте енергије. И тај облик је растао и растао и уједињена светлост тих бића је испуњавала ту грудву док је она нарастала до незамисливих величина.

Додатним тоновима су бића светла почела да завршавају своју мисао и деси се трен тишине… а затим прасак!

Рођена беше прва Звезда!

На трен све утихну сем еха главног тона који се није прекидао.

Сва бића светла стадоше у певању (стварању својим мислима) и гледаше у љубави и чуду у то нешто што смо касније назвали Звезда.

И у следећем трену се роди без краја једна мисао у свима – хајде да осветлимо све!

И у трену и брзином мисли која се не може ничим измерити удружи се мноштво различитих бића у стварању тих предивних светала – Звезда. И рад поста бескрајан јер изнова звезде настајаху таквом брзином да је све почело деловати као оркестрирана експлозија стваралаштва, умећа, песме, боје и тона…

Све време главни тон се одвијао… а ја сам тада знао док смо сви стварали да иза тог тона стоји један осмех. Осетих тада у бићу свом живу топлоту и неизмерну радост! Говорила ми језиком само мени знаним Љубав и прва мисао, сетих се свог почетка у тој екстази и неизмерној радости.

Видех како се та прва мисао шири која нас је покренула да стварамо - Љубав. Љубав је пожелела да нас створи да је и ми искусимо. Нама је себе дала у својој потпуности сажета у једној живој искри која гори у нама пламом неугаслим.

И у једном безвременом трену ми рече: „Буди оно што јеси, воли - воли и види шта ће да се деси…“

И ја схватих да опонашајући ту прву мисао и свесно је ширећи – Љубав – ја сам стварао са другим бићима светла… Стварао све што сам осетио да треба… Зато и волим Звезде…

Не знам ни сам броја колико смо их створили моји вољени и ја…

И данас је чујем… ту реченицу Творца а еони су прошли…

Она је ту јер она живи у том вечном трену а тај трен је изван времена.

И би радост.

Радост бића светла како певају и како звезде настају и како свемир поста…

Зов душе - зов духа

Пре неког времена ми дође у надахнућу увид или сећање на оно што је било пре постанка времена. Увиди и надахнућа долазе онда када они хоће. Некада ни сам не знам како да их објасним и баш у том трену самоиспитивања, схватим да се умом не сазнаје величанство. Ум је алат нама дат али је само то - алатка, она која је огромне вредности и величанствене сврхе уколико се не злоупотреби. Иако таква Божанска алатка, недовољна је за целу слику јер цела слика се живи самим суштом...а наше суштаство је несагледиво...

Део први:

Зове нас дух да се освестимо и будемо.

Шта то све значи за мене и тебе будући да живимо у реалности која није најсветлија?

То може значити много што шта али у суштини то је оно истинито буђење душе у сваком трену. Заправо већина људи и не зна шта значи бити будан. Шта је то будан човек? Па зар се не пробуди човек сваког јутра када устане из кревета?

Можда онда када сазна неке тајне ствари? Или пак онда када мисли да је преварен па одједном схвати све… Све од овога и још више. Од почетка стварања које је пре времена и простора, дакле пре материје и космоса, ми смо већ тада постали али нисмо имали овакав облик како га сада опажамо. Наша суштина је чиста енергија непознате форме и садржине и облика. Непознате јер не знамо како да је објаснимо сем речима дух, етар, плазма, душа… и још много других.

Знамо да у нама постоји интелигенција, способност мишљења и ширења енергије.

Тако је све око нас али смо то ми престали опажати онда када смо узели тела из материје и почели се бавити космосом у свим могућим знаним и незнаним пространствима.

Изашли смо од једног извора који смо касније назвали Оцем, Мајком, Животом, Ватром, Богом, Творцем, Свевишњим. Игравши се са материјом илити енергијама које су сабијене да би постале материја, ми смо ушли у незамисливо поље стварања бескрајних облика наших замишљаја.

И мноштво свега и свачега се изродило…

Мноштво свега…

Онда се из субјективног света где не постоји време и простор већ вечно покретна - непокретна енергија одвојиле нове стварности које посташе време и простор. Ми смо наставили наше игре и оне су постајале све веће, грандиозније.

Нисмо познавали тако нешто што касније назвасмо страхом. Делом даљњег тока догађаја нека бића свеснија своје улоге почеше да све јасније образују будуће светове које ћемо назвати галаксије.

У тим световима се пожелело да се искаже у новим прелепим изражајима да би се осветлила она наша прва мисао и да би јој се дало више простора. Шта је или која је то прва мисао?

Мисао потпуне једноте са Творцем- Љубав.

Из дубинског и исконског сећања на нашу прву мисао – Љубав- ми смо пожелели да јој дамо простора да се изрази. И свемир наста…а са њим и ми.

Да, ми-који себе изнова родисмо, као Творца светли зрак и израз.

И онда би прва зора када се роди време и простор.

Вилин успаванка

Виле имају посебну лексику и начин изражавања. Пре свега делују мисаоно, њихове мисли се чују. Њихова лексика нема превод јер је разумљива срцима и душама који су им блиски по Звездама. Уколико би се нека реч и могла превести не би имала ни приближно значење од онога што заиста представља и не би могла имати стваралачко дејство. Јер свака мисао директно ствара и оваплоћује се, а свака реч печати! Зато пазите шта и како мислите-стварате и шта и како говорите-печатите! Нека свака мисао буде пуна Љубави, а нека свака реч носи живи печат Творца!
Уживајте у вилин успаванци <3


Душица Милосављевић





Вилин успаванка

Катн Ката Кат
време нема сат
Љубав сад је све
живи своје сне!

Варда Надим Да
бела боја сја
суштина буди ти
души што не спи!

Рас Тија Рас Тја
гледај своје ЈА
у Прав срцем иди
да те ЈА тад види!

Видо Вида Веда
Светлост тебе гледа
у миру тихо спи
док ЈА над тобом бди!

Света Планина

Написао надахнућем, увидима и знањем- мој пријатељ,

Тодор Пештерски




Света Планина

Из сазвежђа звездоносних прастара мудрост одлучи да заигра ново стварање свести и живота у сенци пута млечног. Како је јако заискрила, тако је нови живот прострујао удаљеним од матице пределима и планетама далеким. Показало се да то спорадично, циклусно појављивање мудрости је било недостатно да бујање живота покрене у овом пределу сенке...

Читав нови план је убрзо створен и свуда стадоше ницати пирамидалне планине које поспешише почетке нове свести тако далеко од Срца Светлости. Али показало се да ни то није било довољно. Било је нужно да дођу и КРЕАТОРИ - чувари - они који су у стању да пробуде ту успавану искру у бићима која су стала ходити том планетом.

И стигли су они које смо некада давно звали боговима...Сварог, Вид, Мара, Жива, Тара, Перун, Дајбог...Ови чувари устоличили су се на врху СВЕТЕ ПЛАНИНЕ.
У то доба она је имала заравњени плато за слетање њихових прелепих летелица. Одатле са тог врха они су помагали неукој врсти да крене путем сопственог осмишљавања смисла.

Еони су протицали. Планета је расла као што расте свака воћка. Делови под водом и делови под копном су се неизменично смењивали а онда је дошло и доба када је СВЕТА ПЛАНИНА добила и свој нови облик-огромна пирамида која пара небеса-са гребеном-акумулатором енергије, са огледалном планином на истоку, са пар мањих пирамида између овог великог инструмента сфера и наравно и једним "Боговим вратима"-местом где се сваком оном ко кроз њих прође мења свест, време и димензије...

Поштовали су људи СВЕТУ ПЛАНИНУ.
Поштовали су људи можда још и више њене створитеље и чуваре. Тако је било све до последњег потопа. Онда је она својим већим делом била испод воде сем њеног пирамидалног врха-једног рта поред кога су лађе честобродиле све до времена када је истинско знање полако почело да пада у заборав. Велика сенка незнања ширила се посвуда и прекрила полако целу планету па и СВЕТУ ПЛАНИНУ.
Тада су изумрла бића светла у великој мери и многа света места су била празна и напуштена али не и најсветија.
КРЕАТОРИ -чувари су се вратили на СВЕТУ ПЛАНИНУ и ту и остали.

Били су скоро невидљиви јер је размимоилажење свести и несвести било свуда присутно...
Наше је било да изнова откријемо прво СВЕТУ ПЛАНИНУ а недуго затим и њене КРЕАТОРЕ.

На тај начин смо припремили и утрли стазу наговештаја да ће истовибраторне душе саме даље ходо-частити себе, упознајући дубље СВЕТУ ПЛАНИНУ и КРЕАТОРЕ-односно чисту ЉУБАВ и чисто ЗНАЊЕ.

О Молитви...

Врло често се чује израз у народу- молитва. Шта је молитва? Да ли је то образац за испуњење жеља или пак нешто што је нека врста технологије свести? Зашто се не каже да се обраћамо некоме него кажемо да се молимо?


Сама позадина ове речи "Молитва" може бити и негативна јер човечанство ствара јако пуно хаоса својим немирним мисаоним токовима. Молитва је сам процес обраћања вишем постојању. Неко би то рекао - Богу или Свецу... Неко пак моли некога за услугу или помоћ...некако сама молитва преузима облике некаквог искања, тражења или постављања себе у положај нискости у односу на онога кога молимо. Често се ствара та енергија у стилу "јадан ја" и "ако ми не помогнеш, крај". То се ствара несвесно али такав запис има.


Но, како све има различите стране тако и молитва у самој њеној суштини није просјачење. Сушта молитва је обраћање Творцу. ОБРАЋАЊЕ може имате различите облике али оно никада није просјачење и јадиковка.


Друго, молитвом суштом се човек обраћа Творцу свега. Замислимо колико је необично и пак јадно да имамо мантре у облику молитве мислећи тиме да ћемо добити нешто од више силе... Виша сила или Творац је самим изразом "виша сила или Творац" у позицији да зна шта неко тражи и пре тражења, из једноставне чињенице да Творац зна фреквенције душе и ума свакога и лако чита шта неко хоће по самој фреквенцији или титрају енегије сред особе која моли. Њен мозак се већ наштеловао на неки титрај страха или немања или титрај или резонанцу жеље за знањем или стварне помоћи...списак је јако дуг каквих фреквенци и титраја има код свих нас.


Дакле обраћај се Творцу као што би се оцу и мајци обратио јер је Творац управо то, само умножи пута безконачно...


Тако чистиш себе и своје срце и душу од ниских титраја, фреквенција и уопште понашања. Ниси просјак пред Свевишњим, већ род са њим. Род не кукумавчи и мољака већ разговара са Творцем и учи. Добија знање како да се издигне из ситуација које га тиште...


Још се треба рећи овде да највиши облик молитве је песма. Песма ако је из срца дошла је чиста сушта молитва, песмом је песник и човек увек са Творцем на "ти". То је најприснија веза ослобођена догми и умних парабола и заврзлама. Ту си свој на своме и имаш најдубље увиде од Творца јер си му род и потомак, јер самим тим што носиш тело и јеси душа, ти си Творчев син и кћерка.


Овде представљам једну такву песму-молитву.


Драган Симовић, песник вилењак, је овде управо створио једну од таквих песама и дао је мени за овај запис на блогу.


Многи не разумеју Драгана јер он има свој израз и фини осећај према својој души, ка Творцу. Он сушто ствара своја дела и тиме доноси славу Творцу. Не морате га разумети или волети...Не морате ништа лепо мислити о њему а можете сматрати да је диван човек. Записе и своја мишљења износи предано на Српском Журналу па како се коме свиде.


Његове песме говоре за себе и о њему. Ја знам из моје суштине, да читајући његове песме видим даље и дубље и то ми је довољно да видим његову душу и сушт, да знам ко је он.






Уживајте у овој песми - молитви...и кад осетите потребу да разговарате са Творцем следећи пут, нека то буде свесно, јасно и надасве искрено.
Благослова пуна душа ваша!


Милорад Максимовић






Песма благодарна






Моја је молитва

песма благодарница,

песма коју си Ти створио

у срцу мојему,

и ево,

ја Ти узвраћам песмом

која је Дело Твоје,

Створитељу мој,

јер немам,

у овоме трену вечности,

лепших дарова за Тебе.

Свака би молитва моја,

Теби упућена,

бивала једна те иста песма,

коју су Ти спевао за мене

још пре рођења мојега, –

и све си ми већ дао;

и свиме већ даривао;

и све моје потребе и прохтеве,

и све моје жеље и захтеве

Ти си већ испунио;

те мени остаје

само ова песма благодарна,

коју не певам ја,

већ душа моја

и срце моје

и суштаство моје,

певајући у тишини,

прослављају и величају

Тебе Једног и Јединог,

Тебе Створитеља и Родитеља,

Тебе Истину и Светлост,

Тебе Који Си Вечно Присутан

у свему

што Си

створио.

Очи

 Овде сам, да вам певам, да вам Свемир на дланове спустим,
да, писањем  поезије, дотакнемо све Звезде!

Волим вас!



         Очи

Очи, продор Свемира,
огледало живота
остављеног или наслућеног,
проживљеног или оног,
ком се спремамо.
Очи, показују тајне,
које, Душа доноси од некуда,
и однеће их, даље, у нове просторе.
Очи, боје Свемира крију,
боје Неба ком припадамо,
боје Сунца,
ком певамо.
И,
питам се,
колико лепоте гледаше
и донеше са собом,
овде,
на овом путу?!
И,
још се питам,
има ли овде ,
сада,
те лепоте,
да је накупим
и понесем са собом,
будућности на дар?
Живот протраћи тражећи ту лепоту,
што је,
Виле са Богињама и Боговима
створише човеку.

Светлана Рајковић

Ведање

Писати техником која се зове ведање значи писати својим унутрашњим знањем, које је садржано у светлосном запису ваше душе! Генетски запис је само одраз светлосног записа који свака душа поседује и изражава кроз уметност и живу реч!

Душица Милосављевић