Наставили смо причу, док смо се кретали кроз један од ходника, Нора ми је одговарала на питања. Признајем, збуњен сам, али крио сам то од ње, правећи се да све разумем. Зидови ходника су били исписани многим тајнама, које, ми са, Плаве Звезде једино можемо растумачити, али, како, Нора каже, када дође време за то. Стигли смо ди врата од дрвета, која сам потешко отворио. На моје изненађење, из врата је била шума! Погледао сам у ,Нору збуњено, јер, шума је по све личила на шуму на ,Плавој Звезди.
Изашли смо!
Где смо? Упитао сам је.
Ова шума припада нама, као и свет у коме смо сада. Град кроз који смо прошли је мали увод у наш свет. На крају сваког ходника је излаз у безброј светова, а ми бирамо где ћемо и када отићи.
Данас идемо по први задатак.
- Задатак? Упитао сам.
- Да, задатак! Рекла је, и наставила...
Чекали смо да дођете, јер, како је записано, ,,Плава Звездa доноси великог ратника".
Вековима се знало, да, Вилењаци са, Плаве Звезде долазе и доносе тајне, које, нама и људима на ,,Мидгарду,, мењају живот.
- Нора, ја не знам те тајне! Мој задатак је јасан...
Прекинула ме је!
Знаш! Знаш и открићеш овде, баш овде, да знаш, и да си одабран.
Корачали смо брзим корацима, и више нисам имао питања, јер, одговор на свако моје питање ме је све више збуњивао. Одлучио сам да ћутим, и чекам да се ствари саме одвијају.
Стигли смо- изустила је тихо и брзо.
Стајао сам иза Норе и гледао сам у лепоту испред нас. Град од Светла, помислих!
Пожури, већ каснимо, требали смо још ноћас да стигнемо до, Лане.
Ко је, Лана?
Нора се окрете. - Лана је, Плава Вила, која чува овај Свет и овај град, Првосвештеница!
Сачекај, Нора! Ухватио сам је за руку!
Реци ми, где ме водиш? Све ово се не поклапа са мојим задатком на овој планети! Дохватио сам сат, да јој покажем један од задатака, али, сигнал не постоји. Сат као да не ради. Погледао сам и ласер, ни он није давао никакве знаке.
- Нора, шта се дешава? Моја опрема нема функцију, све је неупотребљиви. И док то причам Нори, гледам све остало, једно по једно, и све више се нагомолавају питања и потпитања.
- Не труди се, овде је енергетско поље, и овде опрема једноставно не функционише.
Како, Нора то изговара, тако се појављују и појачавају таласи, и почињем да тумачим и све јасније чујем звук.
Нора је поново убрзала кораке и поновила, да, пожуримо, јер, каснимо.
И, стигли смо!
Испред града од Светла нема никог, нема чувара, нема ограде,...чудно!
Нора је чула моје мисли...- Нема, јер је безбедно око града, безбедан је читав овај свет.
Како си знала шта ме мучи, Нора?
Одговор је уследио мислени, и ја сам га одлично чуо.
Схваташ? Питала је.
Како се ближимо граду, тако нам се способности буде!
Све ми је било јасно, овде су , Плави Вилењаци!
Почео сам да контролишем мисли, јер, нисам желео да покажем збуњеност.
У граду, на самом уласку, дочекала нас је, Плава Вила Лана.
Њен осмех и поглед краљевски, говорили су ми:,, Добро нам дошао, Вилењаче драги,,!
И то је баш и изустила, Лана.
Добро нам дошао, Вилењаче драги!
Раширила је руке и чврсто ме загрлила!
Пођимо дому мом, доручак се хлади.
Лана нас је повела на топли јутарњи напитак и предиван доручак, баш као онај код куће.
После доручка смо обавили разговор и договор, и одлучили смо, да нема чекања, већ, да делујемо одмах.
Лана и Нора су кренуле самном у свет људи, јер, моји задаци су заправо наши, заједнички задаци.
Напустили смо Свет , Плаве Виле, и кроз онај ходник и кроз онај пролаз, кроз који сам ,,пропао,, у град, изашли смо.
Више се мисли нису чуле, и, знао сам да смо у свету људи, оних људи, због којих смо овде, да им помогнемо.
Лана је прекинула ћутање.
Да ли знаш, колико бића живи на овој планети? Погледала ме је и није скидала поглед са мене, чекала је одговор.
-Вило, нама на броду су била ускраћена сва информациона средства, и нисам сигуран да знам одговор.
- Да, ометања ларве.- Изустила је, Лана, и наставила...
Овде ћеш срести двадесет две врсте бића из разних светова. То нису они светови које познајеш, који се,разликују по боји. То су светови ,, добра,, и светови ,,зла,,.
Мораш се добро чувати, јер, лоши се користе лукавством, што ти још ниси срео, јер, на , Плавој Звезди никада нисте чули за зло.
Овај свет је карантин, и задњих 2000 година је под контролом ,,зла,,.
По мерењу времена овде на ,,Мидгарду,, наредна 2020-та година је последња за зло, на овој планети. Напустаће је или ће бити уништени.
Стао сам!
Поновите, Плава Вило, која је ово година? Рекли сте, да је ,наредна година 2020?
-Да, Ледане, сада је 2019-та година!
И даље сам збуњено зурио у Лану, па у Нору, није ми јасно...
Знате ли...изусти сам, али, Лана ме прекину.
- Без персирања! Слажеш ли се, Нора?
- Наравно, без персирања, потврдила је.
Добро, наставио сам.
Лана, Нора, на броду смо добијали податке, да смо у 525 години, по рачуњану времена на ,,Мидгард,, планети?! Шта се дешава?
Погледале су се, и...
Улазимо у свет људи, у свет матрикса, Ледане, и биће најбоље за нас, да се сакријемо. Понашај се као они, гледај као људи, диши, ходај, као они. Наставићемо корацима лаганим да се крећемо до моје куће. Тамо ћеш, Ледане добити одговоре на сва питања. Док је то, Нора изговарала, Лана је посматрала моје лице и смешила се, као да жели да ми каже и покаже, да, нема места за панику и страх.
Прихватио сам савет Вила, обрисао збуњеност са лица, страх из погледа, и кренуо у свет људи.
Први сусрет је био на пијаци.
Лана и Нора су желеле да спреме ручак, како су рекле, краљевски, и растрчале су се по пијаци да прибаве намирнице. Посматрао сам их, понашале су се као људска бића, као да нису никада ни среле Виле, а још мање, да су то оне саме.
Завршиле су набавку, и крећемо пут, Норине куће.
- Пешачење је добра ствар, добра навика за здрав живот.- Рекла је, Нора.
И док се расправљамо о здравим навикама, крећемо се као људи, и причамо као они, желећи да сакријемо ко смо, и успевамо. Добро, Лара и Нора то свакодневно чине, а, мени је први пут, и морам признати, није лако.
-Да ли си анализирао људе на пијаци?
Нисам, Лана, нисам се усудио да прекинем низове питања која ми само навиру. И ,уместо да се смирим, ја још додајем питања.
-Немој, Ледане! Прекини са питањима о времену, објаснићемо ти, сада се усресреди на људе, за ,минут, два, проћићемо поред оне групе људи испред нас. Покушај да откријеш, је су ли сви људи од њих, или, има неких других бића.
Наставиће се...
С. Рајковић
Изашли смо!
Где смо? Упитао сам је.
Ова шума припада нама, као и свет у коме смо сада. Град кроз који смо прошли је мали увод у наш свет. На крају сваког ходника је излаз у безброј светова, а ми бирамо где ћемо и када отићи.
Данас идемо по први задатак.
- Задатак? Упитао сам.
- Да, задатак! Рекла је, и наставила...
Чекали смо да дођете, јер, како је записано, ,,Плава Звездa доноси великог ратника".
Вековима се знало, да, Вилењаци са, Плаве Звезде долазе и доносе тајне, које, нама и људима на ,,Мидгарду,, мењају живот.
- Нора, ја не знам те тајне! Мој задатак је јасан...
Прекинула ме је!
Знаш! Знаш и открићеш овде, баш овде, да знаш, и да си одабран.
Корачали смо брзим корацима, и више нисам имао питања, јер, одговор на свако моје питање ме је све више збуњивао. Одлучио сам да ћутим, и чекам да се ствари саме одвијају.
Стигли смо- изустила је тихо и брзо.
Стајао сам иза Норе и гледао сам у лепоту испред нас. Град од Светла, помислих!
Пожури, већ каснимо, требали смо још ноћас да стигнемо до, Лане.
Ко је, Лана?
Нора се окрете. - Лана је, Плава Вила, која чува овај Свет и овај град, Првосвештеница!
Сачекај, Нора! Ухватио сам је за руку!
Реци ми, где ме водиш? Све ово се не поклапа са мојим задатком на овој планети! Дохватио сам сат, да јој покажем један од задатака, али, сигнал не постоји. Сат као да не ради. Погледао сам и ласер, ни он није давао никакве знаке.
- Нора, шта се дешава? Моја опрема нема функцију, све је неупотребљиви. И док то причам Нори, гледам све остало, једно по једно, и све више се нагомолавају питања и потпитања.
- Не труди се, овде је енергетско поље, и овде опрема једноставно не функционише.
Како, Нора то изговара, тако се појављују и појачавају таласи, и почињем да тумачим и све јасније чујем звук.
Нора је поново убрзала кораке и поновила, да, пожуримо, јер, каснимо.
И, стигли смо!
Испред града од Светла нема никог, нема чувара, нема ограде,...чудно!
Нора је чула моје мисли...- Нема, јер је безбедно око града, безбедан је читав овај свет.
Како си знала шта ме мучи, Нора?
Одговор је уследио мислени, и ја сам га одлично чуо.
Схваташ? Питала је.
Како се ближимо граду, тако нам се способности буде!
Све ми је било јасно, овде су , Плави Вилењаци!
Почео сам да контролишем мисли, јер, нисам желео да покажем збуњеност.
У граду, на самом уласку, дочекала нас је, Плава Вила Лана.
Њен осмех и поглед краљевски, говорили су ми:,, Добро нам дошао, Вилењаче драги,,!
И то је баш и изустила, Лана.
Добро нам дошао, Вилењаче драги!
Раширила је руке и чврсто ме загрлила!
Пођимо дому мом, доручак се хлади.
Лана нас је повела на топли јутарњи напитак и предиван доручак, баш као онај код куће.
После доручка смо обавили разговор и договор, и одлучили смо, да нема чекања, већ, да делујемо одмах.
Лана и Нора су кренуле самном у свет људи, јер, моји задаци су заправо наши, заједнички задаци.
Напустили смо Свет , Плаве Виле, и кроз онај ходник и кроз онај пролаз, кроз који сам ,,пропао,, у град, изашли смо.
Више се мисли нису чуле, и, знао сам да смо у свету људи, оних људи, због којих смо овде, да им помогнемо.
Лана је прекинула ћутање.
Да ли знаш, колико бића живи на овој планети? Погледала ме је и није скидала поглед са мене, чекала је одговор.
-Вило, нама на броду су била ускраћена сва информациона средства, и нисам сигуран да знам одговор.
- Да, ометања ларве.- Изустила је, Лана, и наставила...
Овде ћеш срести двадесет две врсте бића из разних светова. То нису они светови које познајеш, који се,разликују по боји. То су светови ,, добра,, и светови ,,зла,,.
Мораш се добро чувати, јер, лоши се користе лукавством, што ти још ниси срео, јер, на , Плавој Звезди никада нисте чули за зло.
Овај свет је карантин, и задњих 2000 година је под контролом ,,зла,,.
По мерењу времена овде на ,,Мидгарду,, наредна 2020-та година је последња за зло, на овој планети. Напустаће је или ће бити уништени.
Стао сам!
Поновите, Плава Вило, која је ово година? Рекли сте, да је ,наредна година 2020?
-Да, Ледане, сада је 2019-та година!
И даље сам збуњено зурио у Лану, па у Нору, није ми јасно...
Знате ли...изусти сам, али, Лана ме прекину.
- Без персирања! Слажеш ли се, Нора?
- Наравно, без персирања, потврдила је.
Добро, наставио сам.
Лана, Нора, на броду смо добијали податке, да смо у 525 години, по рачуњану времена на ,,Мидгард,, планети?! Шта се дешава?
Погледале су се, и...
Улазимо у свет људи, у свет матрикса, Ледане, и биће најбоље за нас, да се сакријемо. Понашај се као они, гледај као људи, диши, ходај, као они. Наставићемо корацима лаганим да се крећемо до моје куће. Тамо ћеш, Ледане добити одговоре на сва питања. Док је то, Нора изговарала, Лана је посматрала моје лице и смешила се, као да жели да ми каже и покаже, да, нема места за панику и страх.
Прихватио сам савет Вила, обрисао збуњеност са лица, страх из погледа, и кренуо у свет људи.
Први сусрет је био на пијаци.
Лана и Нора су желеле да спреме ручак, како су рекле, краљевски, и растрчале су се по пијаци да прибаве намирнице. Посматрао сам их, понашале су се као људска бића, као да нису никада ни среле Виле, а још мање, да су то оне саме.
Завршиле су набавку, и крећемо пут, Норине куће.
- Пешачење је добра ствар, добра навика за здрав живот.- Рекла је, Нора.
И док се расправљамо о здравим навикама, крећемо се као људи, и причамо као они, желећи да сакријемо ко смо, и успевамо. Добро, Лара и Нора то свакодневно чине, а, мени је први пут, и морам признати, није лако.
-Да ли си анализирао људе на пијаци?
Нисам, Лана, нисам се усудио да прекинем низове питања која ми само навиру. И ,уместо да се смирим, ја још додајем питања.
-Немој, Ледане! Прекини са питањима о времену, објаснићемо ти, сада се усресреди на људе, за ,минут, два, проћићемо поред оне групе људи испред нас. Покушај да откријеш, је су ли сви људи од њих, или, има неких других бића.
Наставиће се...
С. Рајковић
To je preleepoo!!!
ReplyDeleteDivno!!!
ReplyDeleteHvala :)
ReplyDelete