О Молитви...

Врло често се чује израз у народу- молитва. Шта је молитва? Да ли је то образац за испуњење жеља или пак нешто што је нека врста технологије свести? Зашто се не каже да се обраћамо некоме него кажемо да се молимо?


Сама позадина ове речи "Молитва" може бити и негативна јер човечанство ствара јако пуно хаоса својим немирним мисаоним токовима. Молитва је сам процес обраћања вишем постојању. Неко би то рекао - Богу или Свецу... Неко пак моли некога за услугу или помоћ...некако сама молитва преузима облике некаквог искања, тражења или постављања себе у положај нискости у односу на онога кога молимо. Често се ствара та енергија у стилу "јадан ја" и "ако ми не помогнеш, крај". То се ствара несвесно али такав запис има.


Но, како све има различите стране тако и молитва у самој њеној суштини није просјачење. Сушта молитва је обраћање Творцу. ОБРАЋАЊЕ може имате различите облике али оно никада није просјачење и јадиковка.


Друго, молитвом суштом се човек обраћа Творцу свега. Замислимо колико је необично и пак јадно да имамо мантре у облику молитве мислећи тиме да ћемо добити нешто од више силе... Виша сила или Творац је самим изразом "виша сила или Творац" у позицији да зна шта неко тражи и пре тражења, из једноставне чињенице да Творац зна фреквенције душе и ума свакога и лако чита шта неко хоће по самој фреквенцији или титрају енегије сред особе која моли. Њен мозак се већ наштеловао на неки титрај страха или немања или титрај или резонанцу жеље за знањем или стварне помоћи...списак је јако дуг каквих фреквенци и титраја има код свих нас.


Дакле обраћај се Творцу као што би се оцу и мајци обратио јер је Творац управо то, само умножи пута безконачно...


Тако чистиш себе и своје срце и душу од ниских титраја, фреквенција и уопште понашања. Ниси просјак пред Свевишњим, већ род са њим. Род не кукумавчи и мољака већ разговара са Творцем и учи. Добија знање како да се издигне из ситуација које га тиште...


Још се треба рећи овде да највиши облик молитве је песма. Песма ако је из срца дошла је чиста сушта молитва, песмом је песник и човек увек са Творцем на "ти". То је најприснија веза ослобођена догми и умних парабола и заврзлама. Ту си свој на своме и имаш најдубље увиде од Творца јер си му род и потомак, јер самим тим што носиш тело и јеси душа, ти си Творчев син и кћерка.


Овде представљам једну такву песму-молитву.


Драган Симовић, песник вилењак, је овде управо створио једну од таквих песама и дао је мени за овај запис на блогу.


Многи не разумеју Драгана јер он има свој израз и фини осећај према својој души, ка Творцу. Он сушто ствара своја дела и тиме доноси славу Творцу. Не морате га разумети или волети...Не морате ништа лепо мислити о њему а можете сматрати да је диван човек. Записе и своја мишљења износи предано на Српском Журналу па како се коме свиде.


Његове песме говоре за себе и о њему. Ја знам из моје суштине, да читајући његове песме видим даље и дубље и то ми је довољно да видим његову душу и сушт, да знам ко је он.






Уживајте у овој песми - молитви...и кад осетите потребу да разговарате са Творцем следећи пут, нека то буде свесно, јасно и надасве искрено.
Благослова пуна душа ваша!


Милорад Максимовић






Песма благодарна






Моја је молитва

песма благодарница,

песма коју си Ти створио

у срцу мојему,

и ево,

ја Ти узвраћам песмом

која је Дело Твоје,

Створитељу мој,

јер немам,

у овоме трену вечности,

лепших дарова за Тебе.

Свака би молитва моја,

Теби упућена,

бивала једна те иста песма,

коју су Ти спевао за мене

још пре рођења мојега, –

и све си ми већ дао;

и свиме већ даривао;

и све моје потребе и прохтеве,

и све моје жеље и захтеве

Ти си већ испунио;

те мени остаје

само ова песма благодарна,

коју не певам ја,

већ душа моја

и срце моје

и суштаство моје,

певајући у тишини,

прослављају и величају

Тебе Једног и Јединог,

Тебе Створитеља и Родитеља,

Тебе Истину и Светлост,

Тебе Који Си Вечно Присутан

у свему

што Си

створио.