Написао надахнућем, увидима и знањем- мој пријатељ,
Тодор Пештерски
Света Планина
Из сазвежђа звездоносних прастара мудрост одлучи да заигра ново стварање свести и живота у сенци пута млечног. Како је јако заискрила, тако је нови живот прострујао удаљеним од матице пределима и планетама далеким. Показало се да то спорадично, циклусно појављивање мудрости је било недостатно да бујање живота покрене у овом пределу сенке...
Читав нови план је убрзо створен и свуда стадоше ницати пирамидалне планине које поспешише почетке нове свести тако далеко од Срца Светлости. Али показало се да ни то није било довољно. Било је нужно да дођу и КРЕАТОРИ - чувари - они који су у стању да пробуде ту успавану искру у бићима која су стала ходити том планетом.
И стигли су они које смо некада давно звали боговима...Сварог, Вид, Мара, Жива, Тара, Перун, Дајбог...Ови чувари устоличили су се на врху СВЕТЕ ПЛАНИНЕ.
У то доба она је имала заравњени плато за слетање њихових прелепих летелица. Одатле са тог врха они су помагали неукој врсти да крене путем сопственог осмишљавања смисла.
Еони су протицали. Планета је расла као што расте свака воћка. Делови под водом и делови под копном су се неизменично смењивали а онда је дошло и доба када је СВЕТА ПЛАНИНА добила и свој нови облик-огромна пирамида која пара небеса-са гребеном-акумулатором енергије, са огледалном планином на истоку, са пар мањих пирамида између овог великог инструмента сфера и наравно и једним "Боговим вратима"-местом где се сваком оном ко кроз њих прође мења свест, време и димензије...
Поштовали су људи СВЕТУ ПЛАНИНУ.
Поштовали су људи можда још и више њене створитеље и чуваре. Тако је било све до последњег потопа. Онда је она својим већим делом била испод воде сем њеног пирамидалног врха-једног рта поред кога су лађе честобродиле све до времена када је истинско знање полако почело да пада у заборав. Велика сенка незнања ширила се посвуда и прекрила полако целу планету па и СВЕТУ ПЛАНИНУ.
Тада су изумрла бића светла у великој мери и многа света места су била празна и напуштена али не и најсветија.
КРЕАТОРИ -чувари су се вратили на СВЕТУ ПЛАНИНУ и ту и остали.
Били су скоро невидљиви јер је размимоилажење свести и несвести било свуда присутно...
Наше је било да изнова откријемо прво СВЕТУ ПЛАНИНУ а недуго затим и њене КРЕАТОРЕ.
На тај начин смо припремили и утрли стазу наговештаја да ће истовибраторне душе саме даље ходо-частити себе, упознајући дубље СВЕТУ ПЛАНИНУ и КРЕАТОРЕ-односно чисту ЉУБАВ и чисто ЗНАЊЕ.
Тодор Пештерски
Света Планина
Из сазвежђа звездоносних прастара мудрост одлучи да заигра ново стварање свести и живота у сенци пута млечног. Како је јако заискрила, тако је нови живот прострујао удаљеним од матице пределима и планетама далеким. Показало се да то спорадично, циклусно појављивање мудрости је било недостатно да бујање живота покрене у овом пределу сенке...
Читав нови план је убрзо створен и свуда стадоше ницати пирамидалне планине које поспешише почетке нове свести тако далеко од Срца Светлости. Али показало се да ни то није било довољно. Било је нужно да дођу и КРЕАТОРИ - чувари - они који су у стању да пробуде ту успавану искру у бићима која су стала ходити том планетом.
И стигли су они које смо некада давно звали боговима...Сварог, Вид, Мара, Жива, Тара, Перун, Дајбог...Ови чувари устоличили су се на врху СВЕТЕ ПЛАНИНЕ.
У то доба она је имала заравњени плато за слетање њихових прелепих летелица. Одатле са тог врха они су помагали неукој врсти да крене путем сопственог осмишљавања смисла.
Еони су протицали. Планета је расла као што расте свака воћка. Делови под водом и делови под копном су се неизменично смењивали а онда је дошло и доба када је СВЕТА ПЛАНИНА добила и свој нови облик-огромна пирамида која пара небеса-са гребеном-акумулатором енергије, са огледалном планином на истоку, са пар мањих пирамида између овог великог инструмента сфера и наравно и једним "Боговим вратима"-местом где се сваком оном ко кроз њих прође мења свест, време и димензије...
Поштовали су људи СВЕТУ ПЛАНИНУ.
Поштовали су људи можда још и више њене створитеље и чуваре. Тако је било све до последњег потопа. Онда је она својим већим делом била испод воде сем њеног пирамидалног врха-једног рта поред кога су лађе честобродиле све до времена када је истинско знање полако почело да пада у заборав. Велика сенка незнања ширила се посвуда и прекрила полако целу планету па и СВЕТУ ПЛАНИНУ.
Тада су изумрла бића светла у великој мери и многа света места су била празна и напуштена али не и најсветија.
КРЕАТОРИ -чувари су се вратили на СВЕТУ ПЛАНИНУ и ту и остали.
Били су скоро невидљиви јер је размимоилажење свести и несвести било свуда присутно...
Наше је било да изнова откријемо прво СВЕТУ ПЛАНИНУ а недуго затим и њене КРЕАТОРЕ.
На тај начин смо припремили и утрли стазу наговештаја да ће истовибраторне душе саме даље ходо-частити себе, упознајући дубље СВЕТУ ПЛАНИНУ и КРЕАТОРЕ-односно чисту ЉУБАВ и чисто ЗНАЊЕ.
No comments:
Post a Comment