Сећам се, да су нас напали, и да смо бежали, док нам се при улазу у портал распадала летелица. Сећам се, Меда, и лепе, Виле са зеленим очима.
Чекај! Рекао сам, Меда?!
Да, да, био је то мој пријатељ, Капетан Мед.
Овако су моје мисли враћале сећања, док сам се будио из сна. Очи су ми затворене, још изгледа желе да одмарају.
Добро, ево отварам их мислећи, можда је она лепа зеленоока девојка ту поред мене, па да уживам гледајући је. Можда је већ стари лисац, Мед заводи, знам ја њега, опасан је.
И, сам себи говорим:,, Отвори очи, Ледане! Отвори очи!,,
Успевам! Да, да, да, успевам, Светло се надзире! Готово! Ево ме , незнани свете!
Слике испред мене су још мутне, још ми се очи навикавају на светлост дана. Када ми се поглед разбристио, видео сам само велики лустер са белим сијалицама, мноштво белих сијалица. Ово ми личи на лустер у здравилишту. Чудно!
Где је она девојка? Где је , Мед? Помислих, можда сам имао диван сан!
Ако је оно био сан, где сам сада ја? Још увек сањам?
Нисам се померао, само сам поглед усмеравао лево-десно, онако полако, да, ако ме неко посматра, не примети да сам будан, јер, прошла ми је мисао, да сам можда у неком центру за испитивања.
Признајем, страх ми струже кости и леди ми крв на помисао да сам ,,ухваћен,, од стране ,,Сивих,,. Знам да нас траже и отимају као и људе, за њихове експерименте, јер, покушавају да створе некакве ,,нове врсте,, за нове планете, које они насељавају.
-Вилењаче, чујем како дишеш, и, рекао бих да си будан?!
Ово ми се несвиђа, али, шта је, ту је...
- Будан сам, и, где сам? Ко си ти, и, где си?
- Окрени се, Ледане, ту сам!
Поред мене, мало на више, скоро изнад главе, са моје десне стране, седео је, Мед.
-Лисицо, драго ми је да си ту, а то значи да је и она лепотица овде.
Где смо, Меде?
- Пријатељу мој, не мењаш се.
Кроз осмех је то, Мед изговорио.
- На мом броду си, мој си гост.
-На твом броду? Да ли је могуће?
Јесам ли ти први гост?
-Признајем, јеси, Ледане, но, нисам имао избора, по први пут нисам имао избора, морао сам те повести са собом.
-Зашто?
-Рат је, драги мој пријатељу.
-Какав рат?
-Пратили су те...дај да ти помогнем да устанеш, па , у конроли лета да ти све објасним.
-Ти мени да помогнеш? Мислиш да не могу сам?
Полако сам устајао, али, на десној страни абдомена осетио сам бол, као да ми је мач заривен на то место.
-Дај руку, шта гледаш!
Насмејао се опет, и устао је да ми помогне.
-А, рекао сам, али , не слушаш ме.
-Шта ми се десило, Меде? Осећам бол у абдомену.
-Повређен си у експлозији, и, дуго си спавао, а , повреде смо санирали. Једини проблем је био део метала, који ти је био заривен у абдомен, због којег смо морали да ти радимо неколило операција.
Сада је све добро, опоравићеш се, Вилењаче.
Устао сам некако, и , чиними се да ми се манта у глави. То мора да је од дугог лежања.
-Можда је боље да останеш овде неко време, док се не привикнеш на седење.
-Послушаћу те, пријатељу, сачекаћу још мало, не осећам се сигурно, ноге ми клецају.
Добро, причај ми, о каквом рату причаш?
-Видиш, Ледане, тамни су некако сазнали да трагаш за записима и пратили су те. Прво , напали су те на самом улазу у портал, где си ти неким чудом преживео.
-Шта је са осталим, Вилењацима? Јесу ли и они преживели?
Одмахивао је главом!
-Не, друже, никог нисмо нашли сем тебе.
-Чекај, како то мислиш, да, никог нисте нашли осим мене? Мислиш, никог живог?
-Не! Ни једог, Вилењака није било, ни живог, ни повређеног, ни мртвог!
-Немогуће! Где су остали? У летелици нас је било десет. Како их нема?
-Онда су тела прошла кроз портал,али, нажалист и сам знаш шта се дешава телима која прођу кроз временску капију!
-Знам! Нестају! Нажалост, нестају заувек!
-Наставићу, Ледане! Жао ми је твојих пријатеља!
-Настави!
- Дакле, напали су те, и, летелица је експлодирала. Срећа, у том трену, Радмило је дошао и , уместо да екслозијом или временским пролазом нестанеш, ти си се нашао на , Радмиловом броду. Брат те је оставио на планети Вилењака, у сазвежђу Медведа, и вратио се да се обрачуна са нападачима. Обавестио је твоју сестру, Лану, која је са, Нором одмах дошла. Њих две су те лечиле, све док, Радмило није позвао све располиживе, Вилењаке, јер, у свету иза капије, дошло је до рата. Рат је изазвао запис, а мета ,,ловцима,, су, Ледан и Мед.
-Нас двојица?
-Да, да, пријатељу, нас двојица, јер су записи код нас.
-Радмилу су се придружиле, Лана и Нора, а, ја сам морао да бежим са тобом и записима. Зато, Ледане, оздрави и преузми записе, а, ја одох даље.
-Знаш ли нешто о, Радмилу, Лани, Нори? Да ли су добро?
-Добро су, не брини.
Рат је захватио читаве галаксије, јер, умешали су се сви ближи светови
Вилењака са једне стране, и тамних са друге стране.
-Где су записи? Морамо да, или да их носимо на Јарило, или да уништимо?!
-Ледане, предаћу ти записе! Исто тако, дужност ми је, пријатељу да ти обезбедим брод, и, отпратим са флотом до места предаје записа. Шта ћеш са њима чинити, то је твој задатак.
-Меде, захвалан сам ти, пријатељу, на помоћи, и, на одржаном обећању!
Предлажем, да кренемо пут Звезданих стаза које воде до ,,Мидгард,, планете.
-Ти одмарај, ја ћу контролисати лет, трговац сам, знам стазе за кријумчарење, јер, отворен пут је пун препрека.
-Кренимо, Меде!
Знам да ћу се опоравити, и да ћу на ,, Мидгард,, стићи потпуно здрав, јер, пут ће потрајати. Стазе које користе трговци су споре, без портала, и пуне су одметника. Надам се да, Мед зна шта ради.
Отпратио ме је до просторије у којој одмарам, у којој враћам снагу и тело јачам.
Имам времена да размишљам о тактици у вези предаје записа, мада, слутим да ћемо имати потешкоћа. Мед је убеђен да ју стазе за кријумарење безбедне, а, заборавља да тамни знају да су и трговци умешани у пренос записа, и да ће поставити, по мојој слутњи, пресретаче и на овом путу.
И, ево, обавештава ме Капетан Мед, да смо зашли у зону у којој трговци господаре, до некле господаре.
Сада смо ту где смо, сада по све морам остати миран, и ако ћу присуствовати разменама прљаве робе, плаћању пролаза, миту, подвалама, морам остати неприметан и понашати се као један од трговаца.
Изненада, чујем, Меда да даје податке неком о нашем кретању. Била је то ексадрила царинске зоне. Они су самозвана ексадрила, попут опасних момака у опасном крају. Сада смо на њиховој територији и траже да им платимо безбедан пролаз.
Морамо сарађивати, јер ,ова зона, како је већ речено, нема портала, самим тим, не можемо побећи без борбе, која у овом тренутку није пожељна, јер, брод Капетана Меда није предвиђен за такве намере.
Трговци преговарају, тачније, Мед, и, да ми није пријатељ, мрзео бих га после ових речи. Чујем, нуди девојку светле пути, која има цену високу, јер долази из света који је за њих ,,немогућа мисија,,.
-Шта то чиниш, Меде? Шта то изговараш, пријатељу? Не нуди, Вилу са сазвежђа ,,Велики Медвед,,! Не чини то!
-Ледане, смири се, знам шта радим!
Желим да се боримо, јер, и умрети не боли, колико боли помисао, да Биће Светла предајемо у руке одметника!
-Меде, прекини преговоре! Не, не може Биће Светла да се...
-Ледане, ућути!!!
У просторији се појавила она девојка, она зеленоока!
Прилазила ми је брзо, и како ми је пришла, својом руком је прекрила моје усне, знак да ћутим и да је саслушам.
-Ја сам та ,,робиња,,! Ја сам дишла са сазвежђа ,,Велики Медвед,, и твоја сам пријатељица. Увек смо заједно ратовали, зар се не сећаш?!
Слушај ме, Ледане, ово је мој задатак! Мед зна где идем,зато и мора да ме понуди гусарима, да би ме они продали ,,Грандолима,,. Мењаће ме за шта им треба, јер, они опстају само од размена. Овде, у њиховом свету не постоји ништа живо, а не могу изаћи из њих својом бољом. С времена на време, обилазе из ,,Грандоли,, и, ако имају добру робу гусари, они им откупљују.
На тај начин прећићу у њихов систем, а, задатак ми је:,, Ослободити сва Бића заробљена у систему ,,Грандола,, и уништити исти!,, То је један, а, други задатак:,, Помоћи, Вилењаку да пренесе записе,,!
Дакле, ово што чиним, не смеш ни покушати променити, ово је отворен пут записима, и, слобода нашим Бићима.
-Твоје име је...?
- Сада сам, Лардона...Ларна, а, некада сам носила име, Светлица.
-Светлице, ти си?! Светлице...
Не иди!
По први пут, чини ми се, плачем из свих могућих разлога. Плачем од среће, истовремено и од туге, беса,...
-Светлице, не иди, молим те! Пусти мене у размену, а ти настави са записима!
-Ледане, остаће овако како је записано, а, записано је још и ово:,, Срешћемо се, ускоро, на ,,Ориону,,!
Пољубила ме је у десно око, а потом, загрлила чврсто, као, последњи пут пред битку у свету људи, где смо се растали. Тада сам само чуо да је, Светлица настрадала, и, да није било ње и њене војске, битку не би добили.
-Збогом, Ледане, видимо се ускоро на ,,Ориону,,!
-Збогом, Светлице, и, пожури, ко последњи стигне на ,, Орион,, магарац!
Насмејала се, и, са осмехом напустала просторију.
Слушао сам шта се дешава, како тече размена. Договор пада! Ми њима ,,робињу,, , они нама безбедан пролаз!
Оде ми, Светлица!
-Срећно драга моја! Срећно, Светлице, сестро ,Громовникова! Видимо се ускоро!
Наставиће се...
С. Рајковић
Овако су моје мисли враћале сећања, док сам се будио из сна. Очи су ми затворене, још изгледа желе да одмарају.
Добро, ево отварам их мислећи, можда је она лепа зеленоока девојка ту поред мене, па да уживам гледајући је. Можда је већ стари лисац, Мед заводи, знам ја њега, опасан је.
И, сам себи говорим:,, Отвори очи, Ледане! Отвори очи!,,
Успевам! Да, да, да, успевам, Светло се надзире! Готово! Ево ме , незнани свете!
Слике испред мене су још мутне, још ми се очи навикавају на светлост дана. Када ми се поглед разбристио, видео сам само велики лустер са белим сијалицама, мноштво белих сијалица. Ово ми личи на лустер у здравилишту. Чудно!
Где је она девојка? Где је , Мед? Помислих, можда сам имао диван сан!
Ако је оно био сан, где сам сада ја? Још увек сањам?
Нисам се померао, само сам поглед усмеравао лево-десно, онако полако, да, ако ме неко посматра, не примети да сам будан, јер, прошла ми је мисао, да сам можда у неком центру за испитивања.
Признајем, страх ми струже кости и леди ми крв на помисао да сам ,,ухваћен,, од стране ,,Сивих,,. Знам да нас траже и отимају као и људе, за њихове експерименте, јер, покушавају да створе некакве ,,нове врсте,, за нове планете, које они насељавају.
-Вилењаче, чујем како дишеш, и, рекао бих да си будан?!
Ово ми се несвиђа, али, шта је, ту је...
- Будан сам, и, где сам? Ко си ти, и, где си?
- Окрени се, Ледане, ту сам!
Поред мене, мало на више, скоро изнад главе, са моје десне стране, седео је, Мед.
-Лисицо, драго ми је да си ту, а то значи да је и она лепотица овде.
Где смо, Меде?
- Пријатељу мој, не мењаш се.
Кроз осмех је то, Мед изговорио.
- На мом броду си, мој си гост.
-На твом броду? Да ли је могуће?
Јесам ли ти први гост?
-Признајем, јеси, Ледане, но, нисам имао избора, по први пут нисам имао избора, морао сам те повести са собом.
-Зашто?
-Рат је, драги мој пријатељу.
-Какав рат?
-Пратили су те...дај да ти помогнем да устанеш, па , у конроли лета да ти све објасним.
-Ти мени да помогнеш? Мислиш да не могу сам?
Полако сам устајао, али, на десној страни абдомена осетио сам бол, као да ми је мач заривен на то место.
-Дај руку, шта гледаш!
Насмејао се опет, и устао је да ми помогне.
-А, рекао сам, али , не слушаш ме.
-Шта ми се десило, Меде? Осећам бол у абдомену.
-Повређен си у експлозији, и, дуго си спавао, а , повреде смо санирали. Једини проблем је био део метала, који ти је био заривен у абдомен, због којег смо морали да ти радимо неколило операција.
Сада је све добро, опоравићеш се, Вилењаче.
Устао сам некако, и , чиними се да ми се манта у глави. То мора да је од дугог лежања.
-Можда је боље да останеш овде неко време, док се не привикнеш на седење.
-Послушаћу те, пријатељу, сачекаћу још мало, не осећам се сигурно, ноге ми клецају.
Добро, причај ми, о каквом рату причаш?
-Видиш, Ледане, тамни су некако сазнали да трагаш за записима и пратили су те. Прво , напали су те на самом улазу у портал, где си ти неким чудом преживео.
-Шта је са осталим, Вилењацима? Јесу ли и они преживели?
Одмахивао је главом!
-Не, друже, никог нисмо нашли сем тебе.
-Чекај, како то мислиш, да, никог нисте нашли осим мене? Мислиш, никог живог?
-Не! Ни једог, Вилењака није било, ни живог, ни повређеног, ни мртвог!
-Немогуће! Где су остали? У летелици нас је било десет. Како их нема?
-Онда су тела прошла кроз портал,али, нажалист и сам знаш шта се дешава телима која прођу кроз временску капију!
-Знам! Нестају! Нажалост, нестају заувек!
-Наставићу, Ледане! Жао ми је твојих пријатеља!
-Настави!
- Дакле, напали су те, и, летелица је експлодирала. Срећа, у том трену, Радмило је дошао и , уместо да екслозијом или временским пролазом нестанеш, ти си се нашао на , Радмиловом броду. Брат те је оставио на планети Вилењака, у сазвежђу Медведа, и вратио се да се обрачуна са нападачима. Обавестио је твоју сестру, Лану, која је са, Нором одмах дошла. Њих две су те лечиле, све док, Радмило није позвао све располиживе, Вилењаке, јер, у свету иза капије, дошло је до рата. Рат је изазвао запис, а мета ,,ловцима,, су, Ледан и Мед.
-Нас двојица?
-Да, да, пријатељу, нас двојица, јер су записи код нас.
-Радмилу су се придружиле, Лана и Нора, а, ја сам морао да бежим са тобом и записима. Зато, Ледане, оздрави и преузми записе, а, ја одох даље.
-Знаш ли нешто о, Радмилу, Лани, Нори? Да ли су добро?
-Добро су, не брини.
Рат је захватио читаве галаксије, јер, умешали су се сви ближи светови
Вилењака са једне стране, и тамних са друге стране.
-Где су записи? Морамо да, или да их носимо на Јарило, или да уништимо?!
-Ледане, предаћу ти записе! Исто тако, дужност ми је, пријатељу да ти обезбедим брод, и, отпратим са флотом до места предаје записа. Шта ћеш са њима чинити, то је твој задатак.
-Меде, захвалан сам ти, пријатељу, на помоћи, и, на одржаном обећању!
Предлажем, да кренемо пут Звезданих стаза које воде до ,,Мидгард,, планете.
-Ти одмарај, ја ћу контролисати лет, трговац сам, знам стазе за кријумчарење, јер, отворен пут је пун препрека.
-Кренимо, Меде!
Знам да ћу се опоравити, и да ћу на ,, Мидгард,, стићи потпуно здрав, јер, пут ће потрајати. Стазе које користе трговци су споре, без портала, и пуне су одметника. Надам се да, Мед зна шта ради.
Отпратио ме је до просторије у којој одмарам, у којој враћам снагу и тело јачам.
Имам времена да размишљам о тактици у вези предаје записа, мада, слутим да ћемо имати потешкоћа. Мед је убеђен да ју стазе за кријумарење безбедне, а, заборавља да тамни знају да су и трговци умешани у пренос записа, и да ће поставити, по мојој слутњи, пресретаче и на овом путу.
И, ево, обавештава ме Капетан Мед, да смо зашли у зону у којој трговци господаре, до некле господаре.
Сада смо ту где смо, сада по све морам остати миран, и ако ћу присуствовати разменама прљаве робе, плаћању пролаза, миту, подвалама, морам остати неприметан и понашати се као један од трговаца.
Изненада, чујем, Меда да даје податке неком о нашем кретању. Била је то ексадрила царинске зоне. Они су самозвана ексадрила, попут опасних момака у опасном крају. Сада смо на њиховој територији и траже да им платимо безбедан пролаз.
Морамо сарађивати, јер ,ова зона, како је већ речено, нема портала, самим тим, не можемо побећи без борбе, која у овом тренутку није пожељна, јер, брод Капетана Меда није предвиђен за такве намере.
Трговци преговарају, тачније, Мед, и, да ми није пријатељ, мрзео бих га после ових речи. Чујем, нуди девојку светле пути, која има цену високу, јер долази из света који је за њих ,,немогућа мисија,,.
-Шта то чиниш, Меде? Шта то изговараш, пријатељу? Не нуди, Вилу са сазвежђа ,,Велики Медвед,,! Не чини то!
-Ледане, смири се, знам шта радим!
Желим да се боримо, јер, и умрети не боли, колико боли помисао, да Биће Светла предајемо у руке одметника!
-Меде, прекини преговоре! Не, не може Биће Светла да се...
-Ледане, ућути!!!
У просторији се појавила она девојка, она зеленоока!
Прилазила ми је брзо, и како ми је пришла, својом руком је прекрила моје усне, знак да ћутим и да је саслушам.
-Ја сам та ,,робиња,,! Ја сам дишла са сазвежђа ,,Велики Медвед,, и твоја сам пријатељица. Увек смо заједно ратовали, зар се не сећаш?!
Слушај ме, Ледане, ово је мој задатак! Мед зна где идем,зато и мора да ме понуди гусарима, да би ме они продали ,,Грандолима,,. Мењаће ме за шта им треба, јер, они опстају само од размена. Овде, у њиховом свету не постоји ништа живо, а не могу изаћи из њих својом бољом. С времена на време, обилазе из ,,Грандоли,, и, ако имају добру робу гусари, они им откупљују.
На тај начин прећићу у њихов систем, а, задатак ми је:,, Ослободити сва Бића заробљена у систему ,,Грандола,, и уништити исти!,, То је један, а, други задатак:,, Помоћи, Вилењаку да пренесе записе,,!
Дакле, ово што чиним, не смеш ни покушати променити, ово је отворен пут записима, и, слобода нашим Бићима.
-Твоје име је...?
- Сада сам, Лардона...Ларна, а, некада сам носила име, Светлица.
-Светлице, ти си?! Светлице...
Не иди!
По први пут, чини ми се, плачем из свих могућих разлога. Плачем од среће, истовремено и од туге, беса,...
-Светлице, не иди, молим те! Пусти мене у размену, а ти настави са записима!
-Ледане, остаће овако како је записано, а, записано је још и ово:,, Срешћемо се, ускоро, на ,,Ориону,,!
Пољубила ме је у десно око, а потом, загрлила чврсто, као, последњи пут пред битку у свету људи, где смо се растали. Тада сам само чуо да је, Светлица настрадала, и, да није било ње и њене војске, битку не би добили.
-Збогом, Ледане, видимо се ускоро на ,,Ориону,,!
-Збогом, Светлице, и, пожури, ко последњи стигне на ,, Орион,, магарац!
Насмејала се, и, са осмехом напустала просторију.
Слушао сам шта се дешава, како тече размена. Договор пада! Ми њима ,,робињу,, , они нама безбедан пролаз!
Оде ми, Светлица!
-Срећно драга моја! Срећно, Светлице, сестро ,Громовникова! Видимо се ускоро!
Наставиће се...
С. Рајковић
No comments:
Post a Comment