Дневник Плавог Вилењака пети део

 

Група људи поред које смо прошли заправо и није била група људи. Објаснио сам, да сам видео бића попут утвара, тамна и негативна.
Нора ми је објаснила да су то људи опседнути ентитетима и да они недају људском роду да напредују. Додала је, да ће се водити борба људи и тих ентитета и да се спремам за борбу са разним створењима. О тим створењима ћу добити потпуну слику када дође време за то, рекла је , Лана и додала је, да пожуримо, спрема се киша.
Осетио сам да жели да променимо тему, да се одморим од свих тих информација.
Стигли смо код , Норе, и њен дом је био топао и краљевски. Уз добродошлицу понуђен ми је и удобан лежај за одмор, тако да сам одмарао у топлом дому, док су Нора и Лана припремале ручак.
Заспао сам!
Не знам колико сам спавао, али ,када сам се пробудио, на столу је био ручак постављен а Лане и Норе није било.
Решен да их сачекам уз програм на тв-у, приметио сам да је моја опрема претурана. Узео сам торбу и...Знао сам!
Лана и Нора су нестале, а нестао је и ,,кључ,, портала. Сваки члан има свој кристал-кључ и на тај начин пролазимо, без тог кристала нема ми повратка кући.
Добро, шта је ту је, сачекаћу да се врате, а онда ћу свој кристал добро сакрити. Чекао сам их до поноћи, а од , Лане и Норе ни гласа. Одједном, неко је покуцао на врата. Потрчао сам да отворим, јер су се напокон вратиле, али, уместо њих, испред мене је стајао мушкарац. Изненађен, немо сам га гледао у очи, и само да изустим,, Вилењак,, он ми пружи руку: - Ледане, добро вече! Ја сам , Вилењак Радмило!
Брзо је ушао у кућу, закључао врата и рекао ми да седнемо у дневни, да би ми објаснио шта се дешава и где су , Лана и Нора.
Када сам сазнао од , Радмила где су њих две, нисам знао шта да учиним да им помогнем.
Радмило и ја смо напустили Норину кућу и упутили се на место где сам сакрио летелицу.
Уз пут, Вилењак ми је одговорио на скоро сва питања и било ми је све јасније шта се дешава на планети ,,Мидгард,,.
- Радмило, зашто смо дошли у 2019 , а на броду нам је очитавано да је овде 525 година? И само што сам изговорио питање, Лана и Нора се појавише , и трчећи ка нама, на глас су викале: - Брзо, Радмило, брзо морамо да га сакријемо!
Док су трчале и викале, зграбиле су ме за рамена и ,,гурале,, да брже трчим према шуми. Ништа нисам причао, само сам трчао и слушао даља упуства. Дошли смо до летелице, покренуо сам је, и винули смо се у Космос брзином светла.
Све се издешавало на брзину и нисам још стигао да анализирам њихове одговоре, Лана ми је пришла:
- Сада смо безбедни. Брод ,,Плава Звезда" је враћен безбедно, примили смо вест, а што се тиче твог питања које те мучи, ево, Ледане објаснићу ти.
Брод је очитавао годину коју смо ми желели да ви добијете, и да би брод несметано пришао зони ,,Мидгард,, . Свима нама у Космичком јату позната је 2020 година као кључна за галактистички рат.  Поновићу то овако: 2020 година је преломна и рат је неизбежан између Светла и таме! А, да би брод безбедно и неприметно упловио са Витезом и Ратником, потребно је да је ненаоружан. Ненаоружан брод не преставља претњу и не обраћају пажњу на њега. Да би брод био послат нама тј. да би брод дошао са Ратником Светла неприметно, годину смо лажирали, јер, да је Капетан брода знао да долази у зону планете у јеку рата, брод би био наоружан и обезбеђен, самим тим, тако наурожан жељено или не, био би увучен у рат."
Сада ми је јасно зашто нисмо имали никакве сигнале, вешто су скривани од нас.
Размишљао сам да питам, ко је тај Ратник, али, нисам, ћутао сам.
Кључ!
- Нора, Лана где је мој кључ? Нестао је када и вас две.
- Ево га, Ледане, још покушавам да га скинем са везаног ланца. Не знам зашто, али, кључ или кристал једноставно не могу да одвојим од ....
-Лана, немој! Погледао сам шта ради и узвикнуо: ,,Немој "!
- Ледане, ти сигурно знаш шта се дешава? Кристал је једноставно везан за мене!
- Да, Лана, кристал је твој!
Видим и осећам шта се дешава, а дешава се ,,спајање,, кристала и његовог власника,,!
Гледао сам је и нисам могао да схватим, како је Лана власник тог кристала?!
-Мораћемо много тога да откријемо док смо овде! Нај пре, ко си ти, Лана? Одакле твој кристал код мене? Зашто смо бежали и, од кога ме кријете?
- Ледане, не желиш баш све да знаш, веруј нам!
Насмејана, Лана ми је одговорила са уверењем да је тако.
- Хајде да се одморимо, да уживамо у погледу на ..... Застао је, Радмило!
Наставио је, - мислим да смо испред брода!
- Брода?! Тргла се Нора!
Погледали смо, а испред нас је заиста био брод.
-Гаси осветљење! - Угашено!
-Бриши летелицу из видокруга!
- Обрисана!
- Све искључено? - Искључено!
-Сада смо неприметни? Невидљиви?
-Да!
Пловили смо тихо и неприметно...


Наставиће се...




С. Рај