О Толкину - зналац, тумач и приповедач - други део

У једној од књига које је постхумно објавио Толкинов син Кристофер се описује како је Толкин добијао своје увиде. Наравно то је само један од начина како је он стварао али можда је најбоље да се започне овај други део о Толкину његовим разговором са Ц.С.Луисом (једном од легендарних Британских писаца фантастике и других романа, који је заједно са Толкином био члан клуба писаца са Оксфорд универзитета који се звао – Inklings – у слободном преводу – Мастиљари).

„Али, рече Луис, митови су лажи, иако лажи сребром надахнуте.

Не, одговори Толкин, они то нису.

Називаш дрво дрветом, рече Толкин, и не мислиш ништа више о тој речи.

Али то није било `дрво` док му неко није наденуо то име.

Називаш Звезду Звездом и кажеш да је то само лопта материје које се креће својим математичким правцем али то је само оно што ти видиш. Именовањем ствари и описивањем истих ти само у ствари им дајеш своје виђење о њима.

И као што је говор изум о стварима, објектима и идејама, тако је и мит изум о истини.

Ми смо дошли од Бога (наставља Толкин) и неизбежно је да нама створени митови, мада имају грешке, имају део светла истине праве, оног светла које је са Богом и у Богу.

Заиста у стварању мита, постајањем под-Творцем и стварајући приче, човек ће стремити стању савршенства које је знао пре Пада. Наши митови могу бити бајковити али и даље нас воде, било како било, немирним водама у једину истиниту луку, док материјалистички `прогрес` води само у зјапећи амбис и провалију и Гвоздену Круну моћи зла.

Мислиш, упита Луис, да  је прича о Христу једноставно истинити мит, мит који делује на нас на исти начин као и други митови али мит који се стварно догодио?

У том случају, рече Луис, почињем да схватам.“

Дакле, Толкин је знао за моћ мита у Човечанству. Њом се саопштавају догађаји, повест, знања, истине које и који су толико обимни и велики да се не могу тек тако записивати.

Митом су ти подаци и заштићени од физичког уништавања којем је несловесно човечанство склоно. Мит је прича која се преноси са колена на колено а негде и запише.

Знамо у нашем роду за народне епске песме, бајке и приче и приметимо једну нит у њима.

Када се оне причају, пажња слушалаца је не подељена! Дубоко је усмерена на онога који казује.

Зашто?

Наше биће препознаје скривене симболе и кодове јер се они преносе језиком који је све.

Зато и памтимо митове, приче и бајке јер се њихов енергетски запис трајно бележи у ДНК.

Толкин је знао за ту моћ и добро је описао где води материјалистичка свест.

Али оно што је он стварао целог живота се не може тек тако сажети а да се не изгуби нит.

Он је размењивао много писама са читаоцима јер тада није било интернета, даље - са издавачима и својим синовима. У тим писмима он описује све. Он даје увиде у све - зашто и како али он такође све вешто скрива - за неупућене - у облику романа. Многи су му наметали да је он стварао алегорију на први и други светски рат али он је то са гнушањем одбијао до саме смрти 1973. Његов син Кристофер Толкин је постхумно објавио преко 10 изузетно озбиљних књига које је састављао из рукописа свог оца из његове заоставштине која је била огромна. Тоне рукописа су у питању.

Толкин ту објашњава своје мотиве зашто је све ово стварао али не даје целу слику јер се она мора потражити у ДНК. Неко мора осетити то светло о коме је он писао и истраживати његове рукописе и писма јер су изузетно богати подацима и врло често ако се не зна и не прати нит- компликовани су и обичном човеку потпуно не разумљиви.

Али ономе ко зна и ко може да повеже његов рад са другим мајсторима писане речи у свету, овде се откривају блага од непроцењивог значаја за свет у коме живимо.

Истина је свуда. Она је на виделу али је преко очију човечанства стављена мрежа лажи. Да би је човек иако видевши истину, одбацио као небитну.

Толкин је био један од најцењенијих академских стваралаца. Када је неко у том пробраном друштву њихова реч се слуша са пажњом. Иако има и академика који имају разне друге планове и који су поткупљени што новцем што идеологијом, ипак они знају шта раде, макар то радили на штету човечанства. Треба само пажљиво слушати шта се говори и разлучити истину од лажи.

То се постиже образовањем, не и едукацијом.

Ко схвати ово што написах, схватио је.

У следећем делу, наставићу о његовим разлозима и увидима те започети само тему о којој он пише. Тема се тиче нас данас и наше будућности јер једна од под врста људског рода о којој је Толкин писао много- вилењаци- су непосредно у  вези и средишту драме које се одвија на овој планети. Људски род је многокрак и није везан искључиво  за ову планету…

Више о овоме у наставцима…