Толкин - четврти део - Порекло Вилењака

Толкин- четврти део – порекло Вилењака

Наставак приче о Толкину нас неминовно води ка Вилењацима о којима је он јако пуно писао.

Да се подсетимо, у првим деловима ових текстова о Толкину сам навео његове ставове о митовима и како су они начин преношења истина из древних времена али у мало другачијој форми и облику. Временом сва народна казивања из целокупног човечанства се мењају јер онај ко их казује следећим нараштајима их неминовно мало по мало мења или додаје или одузима делове приче.

То се ради подсвесно јер све зависи од онога и свести његове или њене у тренутку казивања старих прича.

Легенде и митови су управо то. Наш мозак има филтере схватања свега и свих информација и речи у свим облицима. Ко је на нижем нивоу свести, та особа море да разуме нешто до неког ступња док остало пролази мимо њега или ње.

Често они који знају, из једне речи могу извести цело спознање о неком догађају из старине или о некој појави или знању. Дакле суштински они који знају – дешифрују или декодирају знања. Знања су врло често сабијена и компресована да би се много пренело а да се не би користило много начина. Симболи су делом управо то. Сабијено или згуснуто знање о многим стварима и појавама.

Дакле, Толкин је тим начином употребе мита, декодирања знања из прошлости, дознао за један део људског рода који је у свим културама и нацијама називан – Вилењаци.

Ко су Вилењаци по Толкину?

Они су узвишени људски род. Када се гледа цео Толкинов рад, долази се до овог схватања иако је он у више наврата говорио да су Вилењаци прворођена деца Творца. Он је изјављивао да су они део људског рода, који најбоље одсликава уметничку црту. Чега год да су се латили, они су то доводили до скоро-савршенства.

Остали људски род Вилењаци си називали „другодолазећи“ или млађа Творчева деца.

Људима ћу се бавити касније док данас усмеравам пажњу на Вилењаке.

Толкин пише следеће:

Пре стварања самог материјалног универзума, силе (које су оваплоћене мисли Творца) су великом музиком стварања обликовале све примарне материје и тиме Свемир. Кроз све димензије и разине. У тим безвременим тренуцима се појавила сила међу силама која је кренула да својим стварањем обликује Свемир и све у њему путем хаоса.

Тада су се силе поделиле и почеле да ратују једни против других. Све време је музика стварања трајала и у једном трену сам Творац започе другу тему у музици којом је један он највећих светлих Јерарха (сила, богова – тако их касније назваше људи и вилењаци), добио моћ да извуче стварање од хаоса. Борба је трајала. Музика стварања је фреквенција којом се покреће све, фреквенцијом стварања (музиком стварања) се покрећу енергије у примарне материје а оне образују Свемир и галаксије, Звезде, Планете и др.

Борба је трајала међутим, силе хаоса су почеле да надвлађују. Онда је Творац увео следећу тему и правац у музици стварања…и њиме се постигла хармонија док сам Творац на крају није прекинуо музику стварања акордом дубљим од свега.

Која је то фреквенција нова у теми музике стварања?

Творчева деца. Човечанство.

Човечанство је огроман појам и Вилењаци су један аспект и део истог- његов узвишени део-не и једини узвишени. О силама ћу писати посебно, сада се усмеравамо на Човечанство и његов један узвишени део- Вилењаке.

Вилењаци су се „пробудили“ на овој планети на њеном централном делу поред огромног унутрашњег мора које је названо Куивинен. Њега више нема. Континенти и обличја планете су се мењали због сталних ратова мрачне силе са светлим силама и цела географија је измењена. Све се ово дешава током миленијума и миленијума…

Светле силе нису рачунале време као људи. Векови су њима били као дани нама данас.Тако је и све што се дешавало имало јако дуг низ.

У једном трену Вилењачких бивствовања на Земљи, мрачне силе које су их постале свесне, нападале су их и отимале их живе. У тим временима све је било наизглед мирно и Вилењаци су певали и ишли слободно кроз свет све док их силе мрака не почеше отимати. Од них су почели правити генетским експериментима разноразне наказе. Мрачна сила је створила од њих мучењима и генетским инжењерингом чудовишну расу којој су мозгови испрани и која је вечно служила мрачни силу а све време је презиравши.

Толкин је њих назвао – Орци.

Способни после зверстава мрачне силе над њима само да мрзе. Да мрзе све, мрачну силу, Вилењаке, Земљу, Силе, Звезде, животиње…и живот сам-желећи у свом бићу да све само престане…

Они су били телесна војска мрачне силе.

Због свих ових дешавања, Силе светла су одлучиле да помогну Вилењацима и да их физички преселе далеко ван домашаја мрачних сила. И тако су они у једном дугом маршу који је трајао преко сто година полако отишли на друга подручја Средње Земље- по Толкину.

Нису сви Вилењаци отишли. Неки нису желели да путују тако далеко и да ту сеобу ураде. Њих су назвали касније Вилењаци мрака- Мориквенди. Мориквенди нису били зли и они су и даље били изузетно високо развијени у поређењу са каснијим обичним људима, док су за њих њихова браћа Вилењаци светла постали као жива божанства по духу, знањима и способностима.

Толкин је једном  рекао да колико су Мориквенди били напредни у односу на људе (чак је написао негде да су људи каснији имали предање да су их Мориквенди научили говору), толико су Вилењаци светла били напреднији у односу на Вилењаке мрака.

На том путу им се свашта издешавало али добар део њих је отишао на други континент где су тада и у то време боравиле Силе светла - Валинор. У то време Силе светла и мрачне силе су се врло често утеловљавале на Земљи. Врло лако су себи тренутно стварали телесна обличја кроз која су живели на овој планети. Свако од Сила је могао узети било који облик, тако и мрачна сила. Међутим временом је то отишло у правцу тога да како је коме суштина вибрирала и треперила (какву су енергију зрачили) таква су телесна обличја могли да направе. Временом су и схватали (и силе светла и силе мрака) да је узимање телесног обличја јако заводљиво и да везује исте за ову раван, за Земљу. Ако би неко успео да убије телесно обличје неке Силе (било које) они су касније све теже и теже успевали да материјализују ново тело. Трошила се огромна енергија душе и суштине. Зато су силе мрака овде се окренуле потпуном паразитирању животних сила светлих (ако је то могуће, најпре људи а после и свих осталих) да би опстале. Силе Светла су скоро и престале да се више утеловљују или материјализују.

Елем, дошавши на континент (назван Валинор) где су живеле светле силе у телесном и етеричном обличју, Вилењаци почеше да се уздижу духовном вертикалом незаустављивом брзином!

Стекли су такве моћи да то данас би изгледало потпуно чудесно а њима је било нормално. Они нису умирали. Њихов дух и тело су били у симбиози изузетно дуго тако да су неки од њих могли живети по 40000 година временом постајући жива Божанства у очима многих.

Њихов ум и тело су били у сагласју са путем истине и Прав-а (по Ведама).

У следећим наставцима писаћу о неким њиховим искуствима која су изузетно везана са нама данас на неки начин. Јер они су се врло дуго борили против Мрачне силе. Много су жртава дали да ова планета остане жива.

О свему овоме у следећим наставцима…а непосредно у следећем писаћу о Силама. Ко су они.