Давно, негде у праисконији ове планете, која некада бејаше Звезда, негде на средини Атлантског океана, налазило се кристално острво саздано од бљештаве светлости у коме бејаше кристални град! Око река које су проносиле сребрни и златни прах, летеле су мале виле звончице, које су тај прах шириле далеко около кристалног града! У највећој палати, у огромном светлосном холу, око извора живота, састајао се сабор чаробњака! Имали су ту моћ да делују на целу Васељену и шаљу спремне виле и вилењаке изузетних способности у разне светове кроз плави портал! И дан данас то раде....
Прича почиње пре постанка људи и пре постанка вилењака. Универзалне Силе које су створиле све видљиво и невидљиво својим промислом, све Звезде, светове и галаксије, радећи као једна Сила, раздвојиле су се онога тренутка у Вечности кад је онај који је највише од њих светлео , пожелео да преузме и управља свим другим Силама стварања. Због саме своје жеље у мислима да контролише све, да укине другим Силама слободну вољу стварања, окупио је она бића Светла која је мислима створио и удахнуо им жељу за поробљавањем, освајањем и преузимањем других Сила и бића које они створише! Али свако од Сила је стварао по једној од својих врлина којом их је Универзум надахнуо, стварали су певањем. У почетку док су радили као једно, песма им је била мисаона, телепатска, тако су настале галаксије, светови на којима је Творац посадио семена живота! Али кад се најсјајнији од Сила погорди, он поведе своја бића светла на галаксију коју је он створио у систему Јарило Сунца где је постојало 24 Звезда настањених животом, укључујући и Сунце! Силе су за њим дошле јер су му прочитали намере да жели да пороби све што је створено и да у сам живот убаци његово семе, семе отрова!
Свако од Сила је на свакој Звезди активирао своје ратнике Светла и дао им у духу моћ стварања самих Сила. На Мидгард Звезду је сишао најсилнији, онај који је по сили био најмоћнији, који је енергијом живог Плама неугаслог стварао језгра сваке Звезде. Сишао је директно у језгро живе ватре Мидгарда, у њено срце и послао на површину своја суштаства у виду муња која су добијала облик сличан људском да делују по вечности, не по времену. А време је почело онда када се најсјајнијој Сили јавила жеља за свемоћи и у том часу је изгубио моћ над стварањем, али он то ни данас не зна...
Прича почиње пре постанка људи и пре постанка вилењака. Универзалне Силе које су створиле све видљиво и невидљиво својим промислом, све Звезде, светове и галаксије, радећи као једна Сила, раздвојиле су се онога тренутка у Вечности кад је онај који је највише од њих светлео , пожелео да преузме и управља свим другим Силама стварања. Због саме своје жеље у мислима да контролише све, да укине другим Силама слободну вољу стварања, окупио је она бића Светла која је мислима створио и удахнуо им жељу за поробљавањем, освајањем и преузимањем других Сила и бића које они створише! Али свако од Сила је стварао по једној од својих врлина којом их је Универзум надахнуо, стварали су певањем. У почетку док су радили као једно, песма им је била мисаона, телепатска, тако су настале галаксије, светови на којима је Творац посадио семена живота! Али кад се најсјајнији од Сила погорди, он поведе своја бића светла на галаксију коју је он створио у систему Јарило Сунца где је постојало 24 Звезда настањених животом, укључујући и Сунце! Силе су за њим дошле јер су му прочитали намере да жели да пороби све што је створено и да у сам живот убаци његово семе, семе отрова!
Свако од Сила је на свакој Звезди активирао своје ратнике Светла и дао им у духу моћ стварања самих Сила. На Мидгард Звезду је сишао најсилнији, онај који је по сили био најмоћнији, који је енергијом живог Плама неугаслог стварао језгра сваке Звезде. Сишао је директно у језгро живе ватре Мидгарда, у њено срце и послао на површину своја суштаства у виду муња која су добијала облик сличан људском да делују по вечности, не по времену. А време је почело онда када се најсјајнијој Сили јавила жеља за свемоћи и у том часу је изгубио моћ над стварањем, али он то ни данас не зна...
No comments:
Post a Comment