Силином воли

Није силан онај што се сили,
На туђем прагу, на туђој ораници,
Нити онај што силином збори,
А, ни онај што силину љуби
Погану је у сјај увија,
И, беседи као бесна гуја!

Силином се само воли,
Само љубав подарује,
Силином се чедо чува,
Од ала, од нељуди,
Од страшних двојезичара.

Силином мач откивај,
Не дај пузавцу отровном да бане,
Орлове силином поздрављај,
Нека ти сиње камење бране.

Стазе оне што у шуму воде,
Што маслачке уцвале броје,
Згази сваку силином неба,
Корак нека зло отера,
Нека дрхти, нека се боје,
Језичаре, од силине твоје.

Силан буди када Прецима имена изговараш,
Силином изусти,
Нека језа стресе сваког цара,
Нека беже, издишу и клече,
Нека моле, кукају и јече,
Време јесте да им круне оду,
Под мора плава,
Под дубоку воду.

Силином мајку и оца грли,
Силином добар у добру буди,
На далеко о смелости твојој нека се збори,
Силно љуви,
Још силније воли.