-Лана, ово ми личи на брод!
-И, јесте брод!
Пронашли смо чудне записе, ако тако смем да кажем.
Потребно нам је време да дешифрујемо поруке, јер су писане на старом Зондиј језику.
-Нисам чуо за тај језик.
-Заборавио си, Ледане?!
-Шта сам заборавио?
-Мед! Мед је често шифре писао тим писмом.
-Да, да, Лана! Мед је остављао и мени поруке на том језику. Можда ћу и овог пута ...
-Разумећеш, Ледане, не сумњам.
Лана је била управу. Зидови пирамиде су од злата, и, исписани су чудним писмом. Дуго сам стајао на улазу, и, посматрао ,,ходник,, мислећи, да, вечност ми треба ово да растумачим.
-Добро! Радмило, Лана, имам предлог!
-Слушамо!
-Предлажем да, сви одморите, а, ја ћу док ви одмарате, покушати да, откријем шта се крије иза ових симбола.
Потребно ми је, да, будем сам у тишини, овако, у овој гужви не могу ништа учинити.
-Сигуран си?
-Да! Желим да сви одете!
-Лана, постави стражаре, одмараћемо овде, на овом броду-пирамиди!
-Договорено, Радмило!
И, док су се Вилењаци распоређивали, ја сам обилазио брод. Ништа нисам запазио осим златних зидова пуних уклесаних симбола, чудног писма, и, још чуднијих цртежа.
Један цртеж је посебно привукао моју пажњу. Уклесан је на крају ходника, на левом зиду, и, прича причу, о, четири ратника, који су, уместо оружја, у рукама држала некакво биље.
Повише њих се рађа Сунце, које, као да том биљу даје живот, или, обрнуто.
Чудан цртеж!
Питам се, шта ли представља?! Да га је, Мед уклесао, шта би покушавао рећи са тим сликама? Морам да нађем одговор!
Вилењаци, Лана и Радмило су, колико примећујем, утонули у сан. Будан сам ја и стражари, и, тишина која ме окружује, прија ми.
Изненада, док сад тумачио цртеж на самом улазу, на десном зиду, чуо сам, да се, напољу нешто дешава, и, потрчао сам у помоћ стражарима.
-Нора?!
-Ледане! Драго ми је да си ту!
-Нора, откуд ти?! Дођи, дођи, зашто стојиш ту?!
-Чули сте га? Пустите ме, опет вам понављам, ја сам са њима!
-Уреду је, Нора је наша сестра.
Стражари су одбијали, да, пусте, Нору на брод, а, она се трудила да им објасни ко је.
-Пустите је!
Изненада се иза мене појави, Лана, и, Вилењаци су тек тада, на Ланину команду, пустили Нору.
-Нора, добро нам дошла, Вило!
-Лана! Тако сам срећна што вас опет видим све!
-Откуд ти овде?
-Стари храст ме је послао. Рекао ми је да сте овде.
-Он зна где смо?!
-Не само да зна где смо, већ, и како смо!
-Нора, Ледан ће покушати, да, открије шта се крије иза ових цртежа и знакова, а, ми ћемо да одмарамо, да би несметано, у тишини радио.
-Имам толико тога да ти испричам, Лана.
-Пођимо, Нора! Једва чекам да чујем све!
Виле су се удаљиле довољно да их не чујем, а, ја сам се бацио на посао.
Као да је све стало! Сам у тишини, вратио сам сећања, на Меда и његове поруке, које је остављао пријатељима, када би било потребно, и, ове записе сам почео да читам несметано.
-Радмило, пробуди се!
-Шта се дешава, брате?
-Дођи, нешто сам нашао.
-Успео си да растумачиш?
-Мислим, да, јесам.
Пажљиво ме слушај, брате! По сећању на поруке које ми је, Мед остављао, успео сам много тога да прочитам.
Овде пише: ,,Брод ,,Флу,, остао је без посаде, галактистичке године 20558, у Галаксији Y-12 где је нападнут од непријатеља. Једини преживели члан посаде сам ја, Мед! Ова планета је претрпела инванзију ,,црвених,, који су уништили све.
-Кажеш, Мед?!
-Да, брате, ово и јесте Медов начин писања-уцртавања.
-Понови, брате, које године је писано?!
-20558 галактистичке године је нападнут брод!
-Сада је ...! Ледане, сада је 20558 гал. година!
-Чекај! Ако је сада, онда...!
-Мед!!!
-Мед је жив?!
-Лана! Нора! Будите се, брзо!
-Шта се дешава?
-Лана, Мед је ту! Жив је!
-О чеми причаш, Ледане? Мед је отишао...
-Није! Мислим, Мед је овде! Ово је сада писано!
-Сада?
-Да, да, ово није прошлост, ово је садашњост!
-Невероватно!
А, где је, Мед?!
-Сада имамо нов задатак, Лана! Сада морамо да нађемо нашег пријатеља!
Лана се насмејала и потврдила задатак, а, потом се окренула према Вилењацима, и, као да је променила поглед. Вилењаци су спавали и ходнику где сам тумачио записе. Један број њих је ту спавало, а, други су се даље расподелили.
-Лана, нешто није уреду? Забринута си?
-Радмило, нешто ми овде не ваља!
-Шта те мучи, сестро?
-Ови Вилењаци!
-Шта је са њима? Зашто те они муче?
-Радмило, они се не буде!!
Окупили смо се око, Лане, и, немо посматрали успаване Вилењаке.
-Ледане, ти си викао на сав глас, чуле смо те и, Нора и ја, а, спавале смо у другом делу брода?!
Сви Вилењаци су на ногама, осим њих! Уперила је кажипрст на неколико Вилењака који мирно спавају.
-Чудно! Збуњено је коментарисао, Радмило.
Лана је пришла једном Вилењаку, ослушнула је како дише, и, рекла је, да је жив, и, да спава.
-Мили моји, они су хипнотисани!
-Али, како?
-Кад' вам кажем! Они су под хипнозом!
-Ко је то могао да уради, када сам само ја био овде са њима?!
-Ти, Ледане!
-Нора?! Ја? Озбиљна си?
-Јесам, Ледане, озбиљна сам. Знам шта се десило! Док си читао записе, прочитао си и моћну мантру за хипнозу, која је, вероватно ту записана. Знајући ко је писао записе, и, не чуди ме, јер, Мед је мајстор за чување тајни.
-Шта ћемо да чинимо?
-Једина нада нам је, Мед!
Морамо у потрагу за њим!
-Чујете ли ви нешто напољу? Зачуђено ће, Лана!
-Да, да, оно је Феникс!
-Дођите, брзо сви!
Лана је стајала на самом улазу у брод-пирамиду, и, гледала је напоље, зачуђеним погледом.
Невероватно! Испред нас, на, не баш великој удаљености, летео је ,,Ватрени Феникс,,!
-Он жели да га пратимо, Радмило?
-Идемо!
-Сви Вилењаци у строј!
Говори Капетан, Лана!
Првих пет Витеза остаје, да, чувају хипнотисане Вилењаке и брод! Остали, замном!
-Радмило, брате, зна ли, Лана шта чини?!
-Не брини, само је прати, Ледане, јер, мислено је разменила информације са ,,Ватреним,, и, он нас води код, Меда!
-Зна где је, Мед?!
-Да, Мед је у близини, Ледане!
Наставиће се...
Светлана Рајковић
-И, јесте брод!
Пронашли смо чудне записе, ако тако смем да кажем.
Потребно нам је време да дешифрујемо поруке, јер су писане на старом Зондиј језику.
-Нисам чуо за тај језик.
-Заборавио си, Ледане?!
-Шта сам заборавио?
-Мед! Мед је често шифре писао тим писмом.
-Да, да, Лана! Мед је остављао и мени поруке на том језику. Можда ћу и овог пута ...
-Разумећеш, Ледане, не сумњам.
Лана је била управу. Зидови пирамиде су од злата, и, исписани су чудним писмом. Дуго сам стајао на улазу, и, посматрао ,,ходник,, мислећи, да, вечност ми треба ово да растумачим.
-Добро! Радмило, Лана, имам предлог!
-Слушамо!
-Предлажем да, сви одморите, а, ја ћу док ви одмарате, покушати да, откријем шта се крије иза ових симбола.
Потребно ми је, да, будем сам у тишини, овако, у овој гужви не могу ништа учинити.
-Сигуран си?
-Да! Желим да сви одете!
-Лана, постави стражаре, одмараћемо овде, на овом броду-пирамиди!
-Договорено, Радмило!
И, док су се Вилењаци распоређивали, ја сам обилазио брод. Ништа нисам запазио осим златних зидова пуних уклесаних симбола, чудног писма, и, још чуднијих цртежа.
Један цртеж је посебно привукао моју пажњу. Уклесан је на крају ходника, на левом зиду, и, прича причу, о, четири ратника, који су, уместо оружја, у рукама држала некакво биље.
Повише њих се рађа Сунце, које, као да том биљу даје живот, или, обрнуто.
Чудан цртеж!
Питам се, шта ли представља?! Да га је, Мед уклесао, шта би покушавао рећи са тим сликама? Морам да нађем одговор!
Вилењаци, Лана и Радмило су, колико примећујем, утонули у сан. Будан сам ја и стражари, и, тишина која ме окружује, прија ми.
Изненада, док сад тумачио цртеж на самом улазу, на десном зиду, чуо сам, да се, напољу нешто дешава, и, потрчао сам у помоћ стражарима.
-Нора?!
-Ледане! Драго ми је да си ту!
-Нора, откуд ти?! Дођи, дођи, зашто стојиш ту?!
-Чули сте га? Пустите ме, опет вам понављам, ја сам са њима!
-Уреду је, Нора је наша сестра.
Стражари су одбијали, да, пусте, Нору на брод, а, она се трудила да им објасни ко је.
-Пустите је!
Изненада се иза мене појави, Лана, и, Вилењаци су тек тада, на Ланину команду, пустили Нору.
-Нора, добро нам дошла, Вило!
-Лана! Тако сам срећна што вас опет видим све!
-Откуд ти овде?
-Стари храст ме је послао. Рекао ми је да сте овде.
-Он зна где смо?!
-Не само да зна где смо, већ, и како смо!
-Нора, Ледан ће покушати, да, открије шта се крије иза ових цртежа и знакова, а, ми ћемо да одмарамо, да би несметано, у тишини радио.
-Имам толико тога да ти испричам, Лана.
-Пођимо, Нора! Једва чекам да чујем све!
Виле су се удаљиле довољно да их не чујем, а, ја сам се бацио на посао.
Као да је све стало! Сам у тишини, вратио сам сећања, на Меда и његове поруке, које је остављао пријатељима, када би било потребно, и, ове записе сам почео да читам несметано.
-Радмило, пробуди се!
-Шта се дешава, брате?
-Дођи, нешто сам нашао.
-Успео си да растумачиш?
-Мислим, да, јесам.
Пажљиво ме слушај, брате! По сећању на поруке које ми је, Мед остављао, успео сам много тога да прочитам.
Овде пише: ,,Брод ,,Флу,, остао је без посаде, галактистичке године 20558, у Галаксији Y-12 где је нападнут од непријатеља. Једини преживели члан посаде сам ја, Мед! Ова планета је претрпела инванзију ,,црвених,, који су уништили све.
-Кажеш, Мед?!
-Да, брате, ово и јесте Медов начин писања-уцртавања.
-Понови, брате, које године је писано?!
-20558 галактистичке године је нападнут брод!
-Сада је ...! Ледане, сада је 20558 гал. година!
-Чекај! Ако је сада, онда...!
-Мед!!!
-Мед је жив?!
-Лана! Нора! Будите се, брзо!
-Шта се дешава?
-Лана, Мед је ту! Жив је!
-О чеми причаш, Ледане? Мед је отишао...
-Није! Мислим, Мед је овде! Ово је сада писано!
-Сада?
-Да, да, ово није прошлост, ово је садашњост!
-Невероватно!
А, где је, Мед?!
-Сада имамо нов задатак, Лана! Сада морамо да нађемо нашег пријатеља!
Лана се насмејала и потврдила задатак, а, потом се окренула према Вилењацима, и, као да је променила поглед. Вилењаци су спавали и ходнику где сам тумачио записе. Један број њих је ту спавало, а, други су се даље расподелили.
-Лана, нешто није уреду? Забринута си?
-Радмило, нешто ми овде не ваља!
-Шта те мучи, сестро?
-Ови Вилењаци!
-Шта је са њима? Зашто те они муче?
-Радмило, они се не буде!!
Окупили смо се око, Лане, и, немо посматрали успаване Вилењаке.
-Ледане, ти си викао на сав глас, чуле смо те и, Нора и ја, а, спавале смо у другом делу брода?!
Сви Вилењаци су на ногама, осим њих! Уперила је кажипрст на неколико Вилењака који мирно спавају.
-Чудно! Збуњено је коментарисао, Радмило.
Лана је пришла једном Вилењаку, ослушнула је како дише, и, рекла је, да је жив, и, да спава.
-Мили моји, они су хипнотисани!
-Али, како?
-Кад' вам кажем! Они су под хипнозом!
-Ко је то могао да уради, када сам само ја био овде са њима?!
-Ти, Ледане!
-Нора?! Ја? Озбиљна си?
-Јесам, Ледане, озбиљна сам. Знам шта се десило! Док си читао записе, прочитао си и моћну мантру за хипнозу, која је, вероватно ту записана. Знајући ко је писао записе, и, не чуди ме, јер, Мед је мајстор за чување тајни.
-Шта ћемо да чинимо?
-Једина нада нам је, Мед!
Морамо у потрагу за њим!
-Чујете ли ви нешто напољу? Зачуђено ће, Лана!
-Да, да, оно је Феникс!
-Дођите, брзо сви!
Лана је стајала на самом улазу у брод-пирамиду, и, гледала је напоље, зачуђеним погледом.
Невероватно! Испред нас, на, не баш великој удаљености, летео је ,,Ватрени Феникс,,!
-Он жели да га пратимо, Радмило?
-Идемо!
-Сви Вилењаци у строј!
Говори Капетан, Лана!
Првих пет Витеза остаје, да, чувају хипнотисане Вилењаке и брод! Остали, замном!
-Радмило, брате, зна ли, Лана шта чини?!
-Не брини, само је прати, Ледане, јер, мислено је разменила информације са ,,Ватреним,, и, он нас води код, Меда!
-Зна где је, Мед?!
-Да, Мед је у близини, Ледане!
Наставиће се...
Светлана Рајковић
No comments:
Post a Comment