Толкинов језик и тајне које носе звучне вредости

У овом мом писању у наставцима о делу Толкина ја се бавим нечим другим, наиме нечим што је иза паравана. Наравно разне ствари су отворене за различите интерпретације или разумевања...ја се пак водим оним што увек говори истину ма шта неко мислио о томе.

Звук језика води то дубине бића. Он открива много ако не и све - онима који су отворили двери свога вишег разума да би добили спознање. Ко то није, нека ништа не очекује.
Виши разум не тргује са новостима, знањима, моћима. Или је неко спреман или не.

То је начин да се сачува суштина од упада непријатеља одређених знања која покрећу све.


Толкин је од детета имао истанчан осећај за језик и звук. Он је смишљао језике одмалена да би тек касније схватао учивши много језика академски, да је набасао на отворено благо. Ја сам мишљења да је он одшкринуо врата свог рода, тј. генетског кода и сећања свих предходних нараштаја.
Он је рођен у породици која се бавила Толковањем. У првом мом тексту сам објаснио шта је то Толковање (намерно великим словом). Дакле, њему су се отворила сећања свог рода. Који је то његов род?

Иако се последњих неколико генерација сматрало Енглезима у његовој породици, он потиче крвном линијом од Славјанског Рода, још прецизније речено Старих Срба на северу Европе који су асимиловани Германима током векова те их је остало само мало у Лужичком крају у данашњој Немачкој.

Пре него је и постала држава Пољска, Срби су ту живели од прадавних времена где су градови попут Арконе имали изузетну важност у чувању исконских знања нашег Рода.

Волхви и Ведуни као чувари прастарих знања су ту обитавали.
Толкину се од детета пробудио тај ген и запис, стога је он у свом световном животу говорио и Руски и Србски.

Језике које је он овековечио у својим делима назвавши их Вилењачким и Људским, црпео је из прастарог језика нашег Рода и још наших других Родова који некада дођоше са Звезда.

Основно име које је дао свим Вилењацима је "Quendi".
И сада долазимо до кључа, до звучне вредости.

Ова реч се изговара као - Квенди.
Њу је он сам описао као име којим су се Вилењаци звали, када су живели у својој првој постојбини на овој планети- и у преводу је значила - "Они који говоре".

Како нас зову у другим деловима чак и данашњег света?
Како су нас звали у нашој прошлости на северу Европе а и како је наше име у музејима по Немачкој данас?

Погађајте само једном...

Венди!

К-Венди.

Где је живео изворни свети род народа који је дошао са Звезда на ову планету (Eldar- њихово касније име- народ Звезда) а који смо ми звали Вилењацима?

Живео је са Светим Родом Венда, Свети Род говори свето, зато су и они себе називали као народ који живи и гледа ка Вендима.

Када су по Толкину они почели да се селе даље по планети назвали су се Елдари а оне који су тада и даље остајали са нашим Родом су Елдари назвали Moriquendi - Мориквенди или тамни Вилењаци (јер нису отишли са осталим Вилењацима у Град Богова и Сила).
Мориквенди осташе да живе са Родом.

Мара као име Богиње нашега Рода је велико у нашем генетском сећању. У питању је једна узвишена суштина која је добила у народу особине Богиње док је њена природа много виша. Она је једна од Светлих Јерарха или Светлих Сила или Белих Богова.

Наравно ја нисам никакав научник који пише овде тезу, ја пишем онако како видим и ведам како видим. Ко има очи нека види. Ко има уши нека слуша.

У наставку ћу писати о везама стварања кроз тонове, техникама Вилењака које су донели из својих Звезданих система...