Friday, September 29, 2017

Бити Човек у време звери - Звездани запис








Погледало срце једно 

низа стране горе што се сјаји

како лете облаци од мрака 

како гмижу небом лешинари.

Погледало ал се и осмехнуло,

изврнута огледала сјакте

зраке смрти злима сад враћају...

Поскочише срца сред јунака,

заиграле душе вилин девојака!

Ватра сјатки плама неугаслог 

Он спаљује зло сад свуда.



Бити Човек у врему звери је могуће само ономе ко је пробуђен Звезданим записом светог Србства, Вилењаштва, Рода сјајног, ЗвездоРода.
Световно име Србин се потрошило. Оно не вреди много данас, тачније вреди онолико колико и име Француз, Немац, Рус, Енглез, Кинез, Американац...

Свети код рода се пробудио у малој мањини међу свим овим набројаним народима. Огромној мањини ако се може тако рећи.
У нас, Србином се звати је ретка и највреднија част. То је позив Звезданих Родова. 
Некада названа небеском Србијом, наша отаџбина и мајка Србија је жива међу нама...али не овде на земљи јер ова доња је обична Србија које се сем по имену не разликује суштински од било које земље данас.

Бити Човеком међу зверима је част и привилегија Звезданих Срба. Звездани Срби и Руси су један род. Ретки као драгуљи али сијају вечно.

Оно што нико и не слути је да Звездани код данас убрзано буди изабране Небеске Србе који тога нису ни свесни док су овде доле- у земаљској Србији.
Звездани запис не бира по бабу и стричевима него по срцу, генетици, духу и души.

Нико не зна где ће се пробудити Звездани запис. Нико га не може силом покренути нити купити. Ватра Звезда се не да преварити. 
Религије су своје отпевале, одвеле су многе у смрт и саме ће сада истим путем јер тако је Творац одлучио. 
Нека се нико не заварава, никакава црква му помоћи неће ако не буде имао Запис у себи.

Они су целог свог постојања и трајања тражили тај Звездани запис да га поседују и покрену али авај...за њих...

То је тајна свих ових векова коју траже Тамне вође свих религија и цркава на свету.
Траже кључ који отвара врата Космоса...
Залуд. 

Толико су крви светих пролили а да нису могли схватити да чак и ако би неко од светих и хтео да им да Запис, Запис не би хтео да се њима отвори. 

Зашто?

Зато што нису Небески, Звездани Род, већ уљези.

То што неко носи име Србиново му или јој не значи ама баш ништа... Може и све тајне овоземаљске да поседује заједно са моћима сила...
Може да се моли до прекосутра и годинама и неће се ништа променити.
Исто је и са Записом који се буди у другим народима и родовима.

Звездани запис сам бира. Звездани запис је од Творца и свако коме се он отвори и пробуди га, тај или та имају у себи искру живота уснулу.
Она је ту још пре оваплоћења у овом свету и прати све кроз многе токове и утеловљења.

Неко је и изгуби а неко и заслужи...





Ако ватра света сред душе ти гори,

ако сред мећаве теби срце топло збори

ако Љубав целиваш и сниваш

Звездани те Род знај дозива.




Ако волиш више нег да мрзиш,

ако сјакти свети пламен у суштаству твоме,

ако љубиш, волиш и целиваш светло,

Истина станује у дому твоме.




Бити кадар стићи и утећи 

и на страшном месту постојати,

и волети када нико не сме

и живети живот попут песме...




Ој Србине мој,

Ој Човече мој!




Звездани те Род дозива...











Tuesday, September 19, 2017

Дневник Плавог Вилењака (37)

Све се одиграло брзо, и, готово да, пола ситуација нисам ни опазио. Знам једно, ,,Нибиру,, брод је напустио нашу орбиту, али, ,,Нибиру,, планета, није, она се тек спрема да приђе ,,Мидгарду,,.
И, где сам сада?
Боже, зашто после напорног дана ја увек ово питање поставим самом себи?
Можда зато што заиста и не знам где сам!
Можда сам овде, а, можда тамо, поред, Сане?!
Можда сам на ,,Белој,, или ,,Плавој,, Звезди?
Можда,...
-Стани мало, брате! Шта те буни?
Пришуњао ми се, Радмило од некуда из мрака, из оног језиво мрачног ходника.
-Кад си већ ту, да те питам нешто!
-Питај, Ледане.
-Зашто је овај ходник увек у мраку?
-Боље да не знаш, брате.
-Зашто тако мислиш?
-Боље је да не гледаш шта је ту заправо.
-Сада када знам да нешто има, ја просто морам знати шта је тамо, Радмило!
-Како желиш, али, немој да кажеш да те нисам упозорио!
-Е, сада тек хоћу да пукнем, и, морам одмах дознати шта је тамо. Где се пали осветљење? Мора да га има негде?!
-Додирни тај сат на зиду и, то је то. Ледане, још једном те упозоравам!
-Једноставно, морам ово да видим, брате.
Устао сам, и, како ми је брат рекао, светло се палило додиром сата на десном зиду.
Знам да сам немо стајао и гледао у ...
Никада, никада о овоме ником рећи нећу!
Зашто нисам брата послушао?
Зашто морам све да знам?
Зашто...
-Ледане, пробуди се! Ледане!
-Сана?! Све је ово био сан?
-Шта, Ледане?
-Па, ...чекај, већ је нови дан?
-Ледане, Лана је ту!
-Где је?
Скочио сам са оног камена брже боље, и, тек тада схватио, да, Сана не зна за мој телепорт.
-Ледане, ,,Нибиру,, је нестао из наше галаксије! Неким чудом је променио курс.
-Не шалиш се, Сана?
Правио сам се  да ништа не знам.
-Да, да, Лана ми је рекла.
-Куда сада идемо? Где је моја сестра?
-Идемо према њеном броду, Ледане. Чека те, али, да будем искрена, није баш срећна.
Стао сам скамењен.
-Како то мислиш, да, није баш срећна?
-Леданe?!
Чуо сам Ланин тужан глас.
-Шта се десило? Тужна си?
Док сам изговарао питања, трчао сам према сестри, да је што пре загрлим.
-Морамо с места у нашу шуму на ,,Мидгард,, Ледане.
Тамо се догађају лоше ствари.
-Шта се дешава, Лана?
-Нападнути смо од најмрачнијих сила, који једноставно као да непрекидно извиру из земље.
То су нека створења налик чудовиштима, наказе.
Нападају све и нажалост, уништавају све пред собом.
-Лана, одакле сада то на ,,Мидгарду,,?
-Пођимо брате, видећемо одакле су.
-Идемо!
Брод ,,Плава Звезда,, је био спреман, и, у трену смо се винули у дубоки СвеМир.


Наставиће се...

Светлана Рајковић


Thursday, September 14, 2017

Ptica Svetla

Poletela ptica svetla,
vinula se u visine,
sva od srme srebrna je
a zlatno se kljunom smeje,
prostranstvo joj cistog etra
plave oci, plavo greje!

Poletela ptica svetla
jer je cula Tvorca znak
da srebrne misli seje
zlatnog sunca, svaki zrak!
Kad namah se u vis digne
Vaseljena posta bela
ni mislima da je stigne
ne mogase stvarnost cela!

Radujte se oci plave
koje zvezde ispevaste
Ptica vam je vise glave
gle, sada se ozariste!