Вилинска врата су невидљива свету данас. То су капије свести кроз које пролазе они које дух позива на пут вечни, они који се освешћују за безкрајни задатак вечности. Посвећење живота свуда.
Ово је позив суштинама са Извора Живота. Знаће свако ко је позван. Најсветији задатак имаш сад. Ти ходиш стопама Ствараоца Универзума, Космоса, Васељене.
Бели Србине где год да биваш сада, Бела Србкињо где год да ти стопа дира земљу сада, ослушни суштом позив Светога. Ти роду овоземаљском не припадаш ма у ком се народу родили.
Бели Срби су народ Звезда и бели су јер сијају пламеном живе ватре Творца. Име све говори.
Плам је то неугасли и исијава изнутра и тиме се јасно види ко је Бели Србин и Србкиња.
Никакво име овога света не може купити ово послање.
Да би се Белим Србином звао, та особа мора Човек постати, заложити више од свог живота пред Све-Миром. Умрети за лаж а живети истину.
Ако ти срце чује ове речи сада, пут ће ти се указати ка Вилинским вратима и првом прстену и капији.
Упамти!
Силом их нећеш пронаћи и силом проћи. Преваром ил` лажима себи ћеш пут одсећи.
Само Љубав све разине зна.
Тихо се већ чује песма Вила...
Звездани прах и искре светла су донеле. Нека чују они коме су оне намењене!
Има оних што гледају дубоко, далеко.
Кроз светла исконских вагри пламте
суштине што седам прстенова света држе.
Ко прође кроз један, чега га шест.
Ко прође кроз два чека га пет.
До последњег који белим пламом сјакти.
Остави бес и мржњу пред првим.
Пред другим положи јад.
Трећем остави тугу и пост.
Пред четвртим смело пређи мост,
на пола остави жудњу и грч.
Јер те на петом чека судба...
Пред њим остави страх и зло.
Шестом приђи мудро, миром.
Нека се потребе избришу све.
Јер седми сад ватром светом пламти
од тебе ништа не очекује...
до сушта ко си и ко ниси.
Седам је капија бисерно белих
и седам одлука јасних ко дан.
Да ти се срце вечно весели!
Био ти дух Сунцем обасјан.
Осмог прстена нема нит` капије светла.
Онда сушт сама живом ватром расцвета.
И струне што покрећу полуге светова свих
слушају достојног, што пева свети стих.
Ово је позив суштинама са Извора Живота. Знаће свако ко је позван. Најсветији задатак имаш сад. Ти ходиш стопама Ствараоца Универзума, Космоса, Васељене.
Бели Србине где год да биваш сада, Бела Србкињо где год да ти стопа дира земљу сада, ослушни суштом позив Светога. Ти роду овоземаљском не припадаш ма у ком се народу родили.
Бели Срби су народ Звезда и бели су јер сијају пламеном живе ватре Творца. Име све говори.
Плам је то неугасли и исијава изнутра и тиме се јасно види ко је Бели Србин и Србкиња.
Никакво име овога света не може купити ово послање.
Да би се Белим Србином звао, та особа мора Човек постати, заложити више од свог живота пред Све-Миром. Умрети за лаж а живети истину.
Ако ти срце чује ове речи сада, пут ће ти се указати ка Вилинским вратима и првом прстену и капији.
Упамти!
Силом их нећеш пронаћи и силом проћи. Преваром ил` лажима себи ћеш пут одсећи.
Само Љубав све разине зна.
Тихо се већ чује песма Вила...
Звездани прах и искре светла су донеле. Нека чују они коме су оне намењене!
Има оних што гледају дубоко, далеко.
Кроз светла исконских вагри пламте
суштине што седам прстенова света држе.
Ко прође кроз један, чега га шест.
Ко прође кроз два чека га пет.
До последњег који белим пламом сјакти.
Остави бес и мржњу пред првим.
Пред другим положи јад.
Трећем остави тугу и пост.
Пред четвртим смело пређи мост,
на пола остави жудњу и грч.
Јер те на петом чека судба...
Пред њим остави страх и зло.
Шестом приђи мудро, миром.
Нека се потребе избришу све.
Јер седми сад ватром светом пламти
од тебе ништа не очекује...
до сушта ко си и ко ниси.
Седам је капија бисерно белих
и седам одлука јасних ко дан.
Да ти се срце вечно весели!
Био ти дух Сунцем обасјан.
Осмог прстена нема нит` капије светла.
Онда сушт сама живом ватром расцвета.
И струне што покрећу полуге светова свих
слушају достојног, што пева свети стих.
