Ту под ногама нашим а скривена од свих сем од оних прозорљива срца. Она крије тајне небеса и саме земље. Крије технологије напретка света. Најбоље речено је у ствари да она ништа не крије него чува. Ал` залуд мислити да ћеш нешто ископати силниче насилниче. Залуд ти мисао да ћеш у утроби њеној наћи кристале живота и врата другог света, да ћеш наћи одаје које чувају дарове Звезданог Рода.
Залуд. Твоја душа тако таласа или вибрира неком својом фреквенцијом која ти сама не да наћи ово што тражиш. Можеш преорати свету земљу и ништа наћи нећеш.
Ко разуме, схватиће.
Двери се отварају оном ко куца срцем и суштом пуним светла, љубави, правде и мира.
Артанија земља света...
подно врха од кристала што пламеном белим сија.
Иза магли и омаја, прича и илузија.
Она јесте онима што јесу.
Чувари су постављени, миром светим управљени.
Гором ходе душе свете,
тон живота живе песме
певуше у сутон, у јутро, у подне, у дан.
Снива се и снео се вечни сан!
На Мидгарду стоји рт добре наде!
Океаном небеске луче, плове лађе сваког света...
и котве се подно неба у луци од белог светла,
док животом боји кристал свети...
И тако зими, и тако лети...
Артанија снива и плете потку безсмртну.
Ртањ чува сваку душу...
која жив-пламеном вагри.
Вртањ свете овојнице диже
да посете небеса сад ближе.
И сред срца да разгоре
свеге вагре што разоре,
све нечисто и погано...
Пољубила искра дете, лагано и постојано.
Вртањ вести врти рано.
Кад Јарило зраке шаље
подно горја румен сјаја
све до двери од безкраја...
Свака дјева што умилном стопом лаком
на њ' стане и почине,
она вилин песму пева - снева
и доноси боље дане.
Врата неба - отворена!
Из њих сипа свети пламен.
На груди јуначке и срца сва
Утискује један знамен.
Живот. Неугасли плам.
Артанија, вечни сан.
Вечна јава - која носи
двери до злато-права.
Жив ми био!
Жива била!
Дал' си Бели Србин ил' Србкиња.
Вилењак или света Вила.
No comments:
Post a Comment