Дух Ватре

Изгубљене двери су се пронашле сред срца Дааријскога, сакривене истине се расно показаше...а Звездани род са осмехом се прихвати песме...песме стварања новога. Велика је моћ покренута али тиха је она. Да нечујно промени све и донесе оде из вечности у сада, у јуче и у сутра.

Дух Ватре






Дух ватре хода пламеном звезда.
Спусти се у трену срца на разину светле планете.


Помера се светлост у њему и околини и душама свим што бораве ту.


Трен вечности је дуг.
Не мери се људским мерама нег' небеским сверама.


Чисте помисли постају пламени језици,
они греју звезде изнутра док оне сјакте и живот носе.


Бела и црвена ватра.
Обе јако пламте.


Небо не постоји него стакло које чува.
Руке су спуштене и стопљени прсти.
Пекло је многе светло црвених ватри.


Бели пламен лечи.
Извор се буди у душама и прсти сад весело играју.


Моћ се њише у њима док чаролије из њих избијају.


Поема покрета и боје које светле!


Дух ватре се смеши...
Бела пламена ока два
сијају посвећена.


Још један плес вечности покренула...
Црвена ватра је нестала.




Зов дома...
Песма еона.


Хитрење назад кроз време и простор у првотну мисао.


Будан је један сушт.
Он зна и чека...