Слава јунацима!

Срби живе кроз песму и њоме творе. Њом је и песникиња Душица Милосављевић, одала помен и сећање на славу њихове храбрости. Да, ми смо славно у прошлости бивали. Последња велика жртва и славна крвца се пролила пре једног века где наши дедови, браћа и очеви оставише своје животе нама да бисмо данас ми живели.
Они оваплотише оне славне речи уписане звездописом у безсмртну потку Срба и Васионе, СвеМира:

"Бити кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати"

Они су ти. Вечна им благодат, благодар и мир.
Нисмо вас заборавили Роде свети. Јунацима живе ватре, СЛАВА!

Сјакте речи песникиње:


"Србски народ је изгледа једини народ на свету који сва своја осећања изражава кроз песму.

Ми певамо кад са Творцем разговарамо и кад пратимо умрле до вечне куће, ми певамо у славу наших јунака или кад исказујемо љубав према некоме, као што певамо и кад се жалимо на њихову издају или што нам не узвраћају ту љубав. Стављамо у песму наше муке, узбуђења нашег срца и чари наших љубави. Мајке нам певају љуљајући децу, сестре хвалећи врлине брата! Онај кога песник опева постаје безсмртан а Србија са својим херојима свакако то и јесте! "

На понос Роду!





Свети србски ратник

Мученици србски што зверски страдасте
што вас ближњи нађоше и оплакаше тела
које беху речи што последње казасте?
Које беху страхоте за безмртна дела!

Мученици србски, што цивили бесте
што вас земља сакрила од зверства нељуди,
Род вас вазда тражи, небо пита где сте
да' л са Творцем чекате да зверовима суди!

Мученици Србски што остасте живи
рањени у телу за одбрану Рода
ране вам крваре јер зверињу сте криви,
нема даљег напретка ко свог војника прода!

Србски ветерани, поносу и дико
у Славу се громко ваше име вину,
ваша храбра дела не избриса нико
нек Истина засија у сваком Србском сину!
Слава вам и хвала!

-Душица Милосављевић-

Јар Јарило свима озарило

Једном...

Када отежају капци после тешких ноћи
мисао пита јаву: "Када ће доћи..."
чиста као суза дечјег ока
и гола као мисао првог извора.

Она је као дух искона-и јесте.
И своја је и није.
Свуда је њена мисао стигла
као пчела на цветне ливаде песама старих.

Увек да надахне уморног путника ту
снене му очи што траже утеху
она испуни светлом праискона...
И онда негде ветар источни покрене звона...

Једном када овде нема ме више,
кад очи света наћи ме не могу,
све биће у тону тихо, све тише.
Да чује моју песму у Роду.

Пут је предамном сјајан искован.
Златни му прах стопала боји,
поглед преко десног рамена
где Јарило животе кроји...

Нечујан поздрав, мисао и руна.
Жива ми била благослова пуна!
Ти децу Творца вечито љубављу гајиш
Носиш кроз етар, радосно славиш.

Сестара седам ти песме све поје...
тихом лепотом зову та јутра
када сва деца играју коло живота
пред Творцем срећна, жива лепота.

Јар Јарило свима озарило!

Говор - алат ума

Језик, говор је алат ума. Наизглед нешто што само од себе постоји али у ствари озбиљан начин кодирања свега око нас.

Свака реч је заповест или магија. Свака реч је код и наредба. Свака реч ствара или руши.
У Србском језику се то нарочито наглашава ако се свесно користи.
Чак и мале промене могу подсвесно променити карактер и особине реченог те стога такву готову информацију предати оном ко је слуша.

Рецимо узмимо корен речи имена нашег Рода.

Срб.

У палатализацији неки звукови прелазе у друге када се сложе и то често буде прихваћено, међутим корен срб се мења у срп и тиме се мења и енергетска потка или вредност.
У неким примерима срб остаје непромењен али у другим се претопи у срп.

Србски је тако постао Српски иако је човек Србин а држава Србија.

Под изговором се и даље ово ради иако постоји мноштво доказа да у овом случају се то не ради.

Међутим, одговорни за језик у институцијама су ту по дужности а не по знању.
Постављао их како је ко нападао Србију у последњих неколико векова.

Случајно или не, народ је у изговору сачувао изворну реч.

Овим се не бавим шта она значи, већ гледам шта значи када се само једно слово замени. Шта се ствара као енергија када б оде у п?

Срб као изворна реч означава наш род који сеже до звезда, наравно ако се зна тачна прошлост. Ако се гледа модерном историјом- онда не.

Срп је алат за сечење жита или сличних биљака.

Срп је и облик месеца ноћу, коришћен од неких других држава које немају ништа са Србијом и Србима ни на ком пољу.

Када се овај језички код само овако мало примени и промени, мења се енергетска структура саме речи и њена моћ и порука. Тако одједном звездани род постане алатка ратара.

Одједном се смањи древност и претопи у нешто потпуно небитно за име народа.

Ми нисмо Српи. Нити је наша држава Српија.
И ми то знамо али они који су покушали да нам мењају језик по службеној дужности су убацили ову наизглед малу промену.

И иако неприметна, она не престаје да кодира.
Јер таква је моћ језика. Језик носи енергију која мења све око себе.

Урадите један оглед.
Кажите истој особи данас једну лепу реч. Само једну. И пратите стање те особе.
Онда сутра кажите опет само једну реч тешку. Прекосутра тужну, оштру, ружну.

Пратите мењања свести одмах после ваше речи.
Пратите и енергију у вама када је изговарате.

Видећете која моћ стоји ту. А камоли која је моћ када неко свесно говори.

Свесни говор ствара хармонију усред хаоса.
Песме које буде душу су пример тога.

Пазимо на језик и стварајмо добро. Јер сушти Срби су род Звезда.