Србски ум у и ван времена хаоса

Неко би назвао све што не разуме неким само њему знаним објашњењем. Неко би искористио речи које су такозвано интернационалне које као сви разумеју а нико не зна нити осећа њихове праве титраје.

О чему говорим?

О над-уму или стварима које су ту а нису препознате од већине, бар не овако јавно. На неком другом нивоу или разини - да, док овде и сада - не. Неки би то назвали квантним умом. Сама реч означава присуство на много нивоа и разина и огромне количине информација и знања.

Такво знање постоји потпуно независно од тога шта се дешава у свету. Независно је од руље илити гомиле која често као марва ходи где јој се каже. То је одлика живота стихије а свака стихија се контролише вишим законима природе, дакле неко успоставља како и где ће се маса кретати, шта ће мислити и како ће се понашати. У ту сврху су покренуте толико масивне полуге моћи и друштвених програма да је то несхватљиво већини. Програмери прогамирају или кодирају програмским језиком понашање већине на овој планети.

Програмирање почиње док је дете у утроби мајке а интензивно се наставља по рођењу. Ретки се извуку у односу на број људи на планети. Још су ређе групе људи који су скинули амове програма а најређе су државе. Такорећи оне и непостоје у том облику скинутом са програма из простог разлога што су оне ентитети створени Програмерима, направљене и устројене тако да служе својој сврси - потпуном узимању слободе човеку.

Ту сада долазимо до једне необичне појаве, за разлику од држава још увек постоје народи који негде у себи чувају сушт од програма. На површини то тако не изгледа али попут леденог брега, оно што очи незнања не виде носи тајну коју је немогуће открити, уништити нити програмирати.

Ум.

Ум који је недодирљив програму. Такозвани Квантни ум.
Наш Србски ум је у а и ван хаоса. Он чува знања Звезданог Рода незамисливо напредне културе и цивилизације у односу на постојеће. Ако је и могуће упоредити онда би то изгледало као петогодишње дете према доктору нуклеарне физике...али и то је непрактично.

Знања нашег рода сачувана и закључана у нашем днк коду су чак и у фрагментима просто величанствена. То најбоље приказује наш Ум.

Кажу како смо дивљаци, како смо заостали и да смо задњи у Европи по многим параметрима. како каснимо у свему, како нам је стално хаос у држави, како нисмо цивилизовани... Ето Швајцарска је имала асфалт пре 120 година по стазама на планинама а ми и данас немамо по неким градовима. Кажу да смо примитивни и једноставно јадни...

Све је то тако. Истина је то, ако се на свет гледа из угла класичног паразита од државе или ентитета као што је ЕУ или било која западна земља, из угла њихове крваве културе која вековима сише крв планети и културно уздиже континенте. Тачно је све ако се мисли да је аутомобил или паметни телефон врхунац изума...

Србе једоставно не занима овај свет. Србски Ум живи на потпуно другој разини или фреквенцији. Србин Звезданог рода па чак и земаљски Србин потпуно несвестан ничега, мисли потпуно другачије од модерног света. Срби знајући са ким имају посла инстиктивно и духом осећајући Архи Паразита против њих, не хају ни мало суштински шта ће бити са прогресом овога света. Зато што суштином виде са ким имају посла зато се и спрдају са свим модерним вредностима. Зато што осећају да модерне вредности су против живота и осуђене су у зачетку на пропаст те стога Срби не иду тим путем.

Никада прави Срби неће бити као данашњи модерни Европејац или Американац или чак и Кинез или Рус, сви што су се помодернизовали на уштрб суштине слободног човека су истог трена себе одвојили од Србина и Србкиње на неком суштинском нивоу. Наравно нико то њима неће јавно рећи али ће Србину се јавити она необјашњива сета родитеља коме је жао када види како му дете пати у свом егу и бесу. Она ником јасна до нама туга када се осети присуство некога ко ради против живота.

Србин је слободан човек. Од свих догми и програма, њему не требају ритуали и магијски обреди модерног друштва да би се осећао моћно. Јасан поглед и чиста реч, истина и светло. То је тако природно у правог Србина. То је позиција ауторитета који осетите када разговарате чак и са пастиром на планини или баком у селу или девојком чесититом или момком стаменим или дететом на игралишту, ако су свесни себе - осетићете Србски Ум. Знање скривено у суштини свега.

Зато Србе колективно заболе уво (да се овако чисто изразим народски) за овај свет и шта овај свет мисли о свему. Заболе их и за такозвани прогрес јер прогрес није напредак... Зато што Србин дубоко у себи презире свет паразита и полтрона. Зато што Србин воли слободу као ваздух да дише. Зато што Србски ум живи по Звезданом коду иако дубоко скривеном већини и необјашивом скоро свима и зато што тај ум не дотиче хаос. Зато што су Срби народ песника и песме...

А песма...безсмртна, она је језик Богова...

Богови Срба - знања о Свемиру

Све што постоји је живо. Све је у свом одређеном ступњу живота који истовремено постоји на много разина или фреквенција.
Радио таласи дају одличан пресек како живот постоји. Померањем са једне на другу станицу, слушалац слуша одређени програм. Ако се шета горе доле по фреквенцијама или разинама онда се чује бука и хаос и само онда када се стане на неку изабрану, јасно се чује шта се чује. Тако и живот на вишим разинама постојања има своје таласе светла и звука. Онима са нижих разина, недокучиво је шта се догађа на вишим.

Због немогућности свести да објасни себи шта то види и чује, она те појаве назива Боговима. Свака појава према својој природи добије одређена својства неког Божанства. Пошто човек се позива на искуство које може да разуме тако и Богови постају налик људима. Мушки и Женски. Такође и облицима сродним људима. Богови добијају имена и особине, понашања и дела, моћи и способности.

Ипак истина је већа од овога. Суштине које се узнесу на више нивое постојања живота су толико одмакле напред да овима иза не преостаје ништа друго до одавања признања и поштовања на неком суштинском нивоу. Зато и назив Богови.

Човек тиме признаје нешто више, лепше и боље. Нешто што му је узор и светла нит. Нешто за чиме жуди као оваплоћење најбољег у њему.

Богови као такви не постоје. Нема их.
Нема ни једног јединог бога или Бога или Богова или богова (већа или мања слова представљају хијерархију).

Дакле нема Перуна ни Сварога. Ни Ладе, ни Маре ни Весне ни Симаргла, Велеса, Радгоста, Даждбога и многих других.
Али нема ни Кришне, Шиве, Индре, Брамана, Рахма, Алаха, Јахвеа, Квеацокотла, Ахуре Мазде, Христа...

Богови не постоје.

Оно шта постоји су светле суштине којима је човек наденуо ова имена и особине.

Нема у томе ничега лошег јер рецимо суштина названа Перун је толико тога дала нашем роду у свему да је она постала Богом. Громови, муње и правда, живот и пуно тога оставило је трага у нашем роду. Сам Перун никада није открио своје име које он носи у себи. Никоме и никада. Али именом Перун је познат нашем роду.

Човек на овим нивоима развоја не може да појми и схвати имена развијених суштина на највећем нивоу. Нити се она могу објаснити човеку а да не постану потпуно тешка за разумевање.

Али те светле суштине знајући да треба помагати Роду да напредује у Свемиру свуда, дали су им оно што они могу разумети да би се живот покренуо у њима.
Исто као што се детету од три године не може објаснити шта је то нуклеарна фисија нити шта је плазма, тако ни човечанству на одређеном нивоу о правој узвишеној природи великих светих суштина.

Постоји још један разлог који спречава човека у напретку. Незнање. Временом се истина о Перуну, Сварогу, Лади претопила у обреде и ритуале и коначно у религије и светковине. Ни то није лоше али ни добро јер се не иде напред.

Да ли данас рецимо, постоји неко кога када питамо ко је на пример Весна, да зна да нам објасни ко је та дивна и светла суштина?

Или ко је Велес?

Нико не би знао потпун одговор. Али обичаји су се задржали у роду. Светковине и обреди.

Саме светле суштине гледају мирно на све то јер разумеју човека, али полако му помажу да израсте из примитивне спознаје и прошири свој ум и срце.

Исто је и са свим осталим примерима за које знамо. Најсвежији је пример Христа. Његова светла суштина је послата Израелцима да их подигне из ужаса примитивног живота који су живели и којим су претили потки човечанства. Он им је то и рекао. Христ је титула. Његов живот је јавно потпуно затрпан полуистинама и лажима до дан данас јер је то било у интересу разним центрима моћи.

Исто је и са другим светлим суштинама послатим по свим народима.

Ко их је слао?

То је друга тема и друга прича. Али оно што се може овде и сада рећи је да постоје светле суштине које се брину за живот ове планете и човека.
Да нема њиховог вођства, не би било могуће да живот постане и опстане.

Богови Срба, Руса и свег нашег Рода су светле суштине које имају Космичка знања.
Свемир је њихово поље деловања. И многобројне разине постојања у свету Права.

Знања о Све-Миру су преко њих изливена.
Игра речима у Руском и Србском језику открива још понешто...

Мир је свет у Руском.
Свемир - Све Мир

Све - светло и светост
Мир - свет

Свемир - Свети свет.

Србски каже - свет (постојање) а реч је и значење свет (посвећен) и светло.

Светло Постојање је значење речи Свемир.
Наш род је све то сачувао.
Звезда Род је баш зато и такав какав је јер је знање Светла пронео свуда по постојању.

Када следећи пут размишљате о неким делима Светих Суштина наших, сетите се рецимо Тесле и његовог искуства са муњама и електрицитетом и видите Перуна у њему. Он сам није Перун али ни Перун (светла суштина) није Перун каквим га данас замишљају. Теслу нису разумели ови данашњи људи а Перуна су пак мало више разумели наши преци. Знање о правој природи Светла и Светости даје увид у више разине постојања.

Слава Роду и истини!
Незнању крај и свакој немаштини, што ума што духа што тела.

Истина је једна и цела.
Ако ти срце срећно ходи ка природи тада знај да те светла суштина звана Ладом води.

Ако ти ум посвећен стварању славном,
Сварогом названи Светли Сушт ти испуни све!

Ако ти лепотом душа цвета,
онда те поздравља Весна света.

Ако те пут води истини напред и навише,
Род те зове Светлом Светим.

Али знај, нису све суштине светле зато и много богова таме постоји. Зато уРАзУМи се. Незнање убија, Истина ослобађа, знање уРАвнотежено љубављу те води Извору...

А Извор...Творац свега...се не појми религијом, ритуалима, обредима, жртвама, храмовима.
Само истином, знањем, мудрошћу и љубављу.

Искра живота сјакти безсмртно!