Вилиндар

Кад ти нешто Вилин Род дарива,
сред недара срце тад заигра.
душе ватре тајне оно зна.

Мед векова изгубљеним тмином
беше кућа славна - Србском роду дарована!
Кућа мудре речи, истине и знања.

У њој одри и одаје кристала...
Бели мермер Јару Сунца бљеска
водоскоци воде живе плешу.

У сред врта сваких дванаест лета,
дивот - бело дрво знања цвета
и разуму сваком пуни пехар.

Спремају се барке у сутоне жарке.
Оне броде кроз Вилине воде
из Белога Града Небескога.

Хитро плове мору великоме
при обали на видику оне
дому своме сјају звезданоме!

Вилиндару дару Вилинскоме!
Где столују Србљи с' оне стране
који суштом - песму Творца поје.

Речи ове лирске песме говоре о нечему јединственом у нашем Роду. Нечему што нам повезује све нити узвишености а нажалост заборављено је и претворено у нешто сасвим друго.
Давно, десио се јединствен случај. Вилински народ је даривао Србском народу кућу знања за све будуће нараштаје. Срби као народ Звезда су волели Вилински народ и негде у заборављеним почецима Човека у свемиру ова два рода су се занавек побратимила. Заједно су и дошли на ову планету у једном заборављеном добу. Током векова два народа су једни од других учили небеске истине и знања која превазилазе разум.



Када су наступила мрачна времена и кад их је и на Земљи стигао Тамни Непријатељ, ратови опстанка су започели и много тога је изгубљено у вихору пламеном. Једна од последњих кућа знања коју остави Вилин Род Србима је кућа белог знања. Она је била велика библиотека са артефактима, књигама, кристалима, технологијом донешеном са Звезда. Сваки Србски владар је у одређено доба долазио ту сам и бивао годину дана подучаван о тајним знањима очувања рода и свега. Ту се годину дана потпуно посвећивао учењу. Кућа је подигнута на једној гори коју данас зову Света Гора. Била је споља од белог дрвета украшена белим мермерним детаљима и плочама. Заштита је била око ње непрекидно. Енергетски штит је био свуда около и за непозване у њу она није ни постојала. Нису је могли ни видети ни опазити. Временом су почеле легенде о њој и почела је бити описивана у песмама као узвишено место Србских краљева.

Повезаност нашег Рода са Вилинским родом је веза живе природе несхватљиве многима. У нашим епским песмама Марко Краљевић има Вилу посестриму која му помаже. Много има искустава из народа чак и данас која говоре о сусретима Срба са Вилинским Родом.

Лично знам такве људе.

Такође један од наших чувених истраживача Ђорђе Марковић Кодер је један од последњих који су скупљали све везано за Вилин Род и Србе. О њему је писао и наш врли песник Драган Симовић, о тајинству знања Срба и Вилинског рода. Вилин кућа која је дарована Србима ради очувања свега лепог и светог у тешким временима која су била испред прага тада, је била последње велико уточиште.

Све до пада Смедерева у њу су одлазили владари Срба и краљеви ради поуке. Међутим до пада Смедерева, већ неколико векова је почео процес скривања те куће. И када је Смедерево пало, она је нестала из видокруга овога света. У њеној близини је подигнут манастир још вековима пре тога. Цар Душан је последњи који је боравио у њој годину дана.

У народној песми је она названа Вилиндар бјели. А ми је знамо данас као Хиландар. Хиландар није та кућа, он је саграђен у непосредној близини и видику те куће. У њему су одседали сви који су бивали посвећеници те куће. Временом како је тама све више доносила незнања, манастир и црква је било све што се могло видети, обични људи више нису могли ни очима видети кућу белог знања- Вилиндар. Све што су могли видети је Хиландар. И данас у Хиландару постоје скривене одаје у којима се чувају неке књиге Вилинског Рода, неки кристали и артефакти. Међутим то се скрива најстроже од јавности и тачно место те одаје је познато само двојици монаха које тајну преносе пре смрти. Ко су ти монаси не зна ни сам Патријарх, ни Србски ни Руски ни било који који је икада долазио у Хиландар. Они нису достојни тог знања јер су се усмерили свету а окренули од истинских знања и мудрости Звезданог Рода Срба и Вилењака. Свако ко је и данас био у Хиландару је говорио о посебности тог места. Како и не би јер и даље живи света енергија живота у белој кући знања и светој гори где је Вилиндар.

Иако потпуно другачије него првобитна намера му, то место чува за будуће нараштаје тајна знања Срба. Јер Звездани Род има своје време и трен. Постоји и разлог зашто је црква женама забранила да посећују то место. Свака жена која живи истину Србског рода, која је Ведуна знања, која је повезана са Природом и силама Свемира, која воли свој Србски род и која сија светлом ватром чистоте и љубави, одмах препозна скривене ствари Вилиндара. Повезана је одмах са Вилинским Родом и кућом белог знања. Те може учинити огромне ствари за бољитак рода. Није ни чудо зашто су одмах женама забранили пре много векова да уопште и кроче ногом на то тле. Време је дошло да се у Роду пробуде знања која требају сада. Сваки Србин и Србкиња Звезданог Рода ће осетити у себи ово. Вилинским даром нама је дарована будућност. Вилиндар чека посвећене и њима ће се открити. Никоме другом не.

Арија се чује у срцима посвећених. Јар сјакти безсмртно. Песма ватре живота пламти.