Време је!

Сварожића пуна кућа
где је душа та што сјакти!

Не небу се заратило
гром до грома духове пресеца.

Подно јужне косе стар планине
пробуди се извор воде свете.

Игром мисли песме вечне
печат стави једно дете.

Судбина је престала да дише
све је тихо и мисли све тише.

Рана зора свиће рујна
и буди се вечна младост.

Разазна се истина и јара
сред човека искра Божјег дара.

                Време је!

Две Србије

Приметити јасну разлику и небеску победу нашег рода! Србија као држава и нација је ужасна, покварена творевина, комунистичка ала умивена, азил за криминал и зло сваке врсте. И треба да пропадне и нестане.

 Нека буде!

 Срби као народ и род су потпуно друго нешто. Да нема правих Срба не би ни планета постојала, најближи пример је Тесла, ко иоле зна више о њему и његовом стварном раду, разумеће одмах. Србија држава и нација - то је паразитски ентитет над народом Срба. Наизглед исто али није. Ускоро долази небеска Србија да врати ствари на своје место. Ко зна о чему говорим - разумеће.

 У песми о Лазару где он бива стављен пред избор коме ће се приволети царству је одлучена судбина нашег рода. Сликовито је представљено следеће: Изабери ти који си сада изабран на чело народа ради ослобођења. Одлучи где ће ићи колективни избор рода. Да ли ће стремити материјалном и временом изгубити себе или ће стремити суштинском духовном и спасти себе? Можда неко и даље не разуме дилему дилема. Ко не зна избор је лак. Ко зна избор је тежак. Лазар је изабрао небеску славу за род. Зашто? Зато што је знао да небеско у ствари значи постојање на вишем нивоу живота, постојање на нивоу који ће довести до стварања живота у будућности. То је било свесно закопавање семена у земљу да би оно родило кад треба. То је видљиво умирање јер семе одлази у хладно, мрачно место. Нема никога около и да би се пробило мора да иде против свега. Мора да изађе из себе и да пробивши опну искорачи у стварање новог пута и дрвета. Нема другог начина.

Лазар је то увидео и знао.

Зато што је Лазар као и Душан пре њега био научен знању у Вилиндару. Знао је ко смо. Одакле смо и какве су улоге наше у блиставој будућности планете. Да Он није изабрао небо, не би ни Никола дошао у будућности, да Тесла није дошао, не би се осветлио свет и планета. Све земаљско што је створио је 1% онога шта је он дао Свету а да се јавност не обавештава о томе. Али иако је Лазар изабрао мудро и из становишта знања, свако бира за себе такође јер је време дошло.

 Коме ћеш се приволети царству?

Две Србије стоје наспрам себе.
Једна лаје друга пева.
Две Србије и два света цела
који носе своје ореоле.

Краљевски Орао кликће сред висина,
неста таме, оде измаглина!
Род се свети посвети и сети
ко је, шта је, из којих је истина!

Арион

Арионске куле бљескају се бело

Небу под облаке узрасле су смело 

рукама и знањем светог рода звезда. 

Златно бели мермер и кристално плава,

 вагре јасно светле сред висина док стегови играју попут вила међ дрвећем смело. 

Све је бело, белином што оку тамном смета кристал сваки град у себи носи

 да обасја путе рода света. 

Ван схватања покореног ума

 бродовље од стакла живог језди... 

Пространствима Сварге живописне. 

Избор сваког јесте свети 

да знање живота Звезданога Рода

 пронесе и посвети...

 Где год да им мисао радосно полети... 

Арионе, Арионе!

 У слави си песмом живом 

ишао и племенио.

 Сред тебе су све те оне,

 диве светла, чаробнице мајке, 

које сеју траг живота, зелене им очи сјајне.

 И васцели свети човек, 

са твојих је кула у одбрану и заштиту свега живог вечно стао.

 Реч живота изрекао, 

моћи руком покренуо

 кристал ватру запалио.

 Арионе сјактиш расно!

 Јарила се твоја у сребрном пламу она 

окрећу у колу светом. 

Сребросјајем одскакује

 вода света као мисли

 сред извора свег живота. 

Арионе, Арионе!

 Сред тебе нам сушт и душа 

пребива у величанству.

 У оку се сваком сјајном крију тајне вечне ватре 

сива плава и зелена, ватрена и црвена

 Сребрна и рујно плава крију знања злато права. 

Светлописом звездописом посред срца целог рода - Слава, Слава, Слава!