Приметити јасну разлику и небеску победу нашег рода!
Србија као држава и нација је ужасна, покварена творевина, комунистичка ала умивена, азил за криминал и зло сваке врсте. И треба да пропадне и нестане.
Нека буде!
Срби као народ и род су потпуно друго нешто. Да нема правих Срба не би ни планета постојала, најближи пример је Тесла, ко иоле зна више о њему и његовом стварном раду, разумеће одмах.
Србија држава и нација - то је паразитски ентитет над народом Срба. Наизглед исто али није. Ускоро долази небеска Србија да врати ствари на своје место.
Ко зна о чему говорим - разумеће.
У песми о Лазару где он бива стављен пред избор коме ће се приволети царству је одлучена судбина нашег рода. Сликовито је представљено следеће:
Изабери ти који си сада изабран на чело народа ради ослобођења.
Одлучи где ће ићи колективни избор рода. Да ли ће стремити материјалном и временом изгубити себе или ће стремити суштинском духовном и спасти себе?
Можда неко и даље не разуме дилему дилема. Ко не зна избор је лак. Ко зна избор је тежак. Лазар је изабрао небеску славу за род. Зашто? Зато што је знао да небеско у ствари значи постојање на вишем нивоу живота, постојање на нивоу који ће довести до стварања живота у будућности. То је било свесно закопавање семена у земљу да би оно родило кад треба. То је видљиво умирање јер семе одлази у хладно, мрачно место. Нема никога около и да би се пробило мора да иде против свега. Мора да изађе из себе и да пробивши опну искорачи у стварање новог пута и дрвета. Нема другог начина.
Лазар је то увидео и знао.
Зато што је Лазар као и Душан пре њега био научен знању у Вилиндару. Знао је ко смо. Одакле смо и какве су улоге наше у блиставој будућности планете. Да Он није изабрао небо, не би ни Никола дошао у будућности, да Тесла није дошао, не би се осветлио свет и планета. Све земаљско што је створио је 1% онога шта је он дао Свету а да се јавност не обавештава о томе.
Али иако је Лазар изабрао мудро и из становишта знања, свако бира за себе такође јер је време дошло.
Коме ћеш се приволети царству?
Две Србије стоје наспрам себе.
Једна лаје друга пева.
Две Србије и два света цела
који носе своје ореоле.
Краљевски Орао кликће сред висина,
неста таме, оде измаглина!
Род се свети посвети и сети
ко је, шта је, из којих је истина!
No comments:
Post a Comment