Сварожића пуна кућа
где је душа та што сјакти!
Не небу се заратило
гром до грома духове пресеца.
Подно јужне косе стар планине
пробуди се извор воде свете.
Игром мисли песме вечне
печат стави једно дете.
Судбина је престала да дише
све је тихо и мисли све тише.
Рана зора свиће рујна
и буди се вечна младост.
Разазна се истина и јара
сред човека искра Божјег дара.
Време је!
No comments:
Post a Comment