Живи, види, буди!

Није лако прогледати код очију. Али без увида и вида нема ни живота сушта. Ко види, нема страха. Ко се не страши у славу Рода све чини. 

Зато ако ти око не види, опери га водом истине. 

Пећи ће. Болеће те до саме душе. Изјешће те изнутра незнани противник док не осетиш да се растајеш од живота. Да...умиреш...да би се коначно родио. Прави човек а не нешто.

На крају схваташ да су фантоми само то и били...фантоми у твом уму. Невидљиви противници који су носили сто и једно лице за тебе да ти никада не би живео. Да би се плашио да дишеш. 

Сада је време када свесно убијаш све што је у теби а против живота и радости и истине. Не чекај. Живи и делај!

Погледај... 

 Прогледај очима духа које виде све. 

Није лако бити прикован тамом - не. 

 А све због жеље ил' воље срца да ври крвца!

 Да песма постане светли кон! 

 За кон! 

За кон!

 Кличу деца ко Орлови са небеса. Ми смо за кон небески сред земљице драге. Обрисасмо тамне мрље прошлих дана. Погледали и схватили...Љубав а не Тама!

То је извор свег живота... то је избор свих лепота, то је нашем срцу живодраг. То је гром у десници и муња у левици. То је моћ коју јавише сви песници што видеше живе ватре плам. 

 Слава Роду! Истина и Прав кроје кон небески, доносе мир и љубав свој деци... Јер Кон постаје Закон.

 Звездани закон рода свог. Прекаљен ватром Звезда.

 Дарован суштом истином.