Маске су спале

 Отвори очи ти који читаш ово, свети вид нека је твој. Једном када спадну све маске, видећеш ко је ко и шта је шта. Један човек који види, управља својим животом и тиме и овом стварности. Моћ ти је враћена човече. Буди је достојан јер ти више ништа на путу не стоји.

Искра једна беше једном, сјајна бајка.
Светлуцава, јака, бела - све светове истражила.

Бело лице данас носи док се црно у недрима срце скрива.

Видим те. Некада носиш хаљину од беле свиле и дугу косу виле...а онда образина спадне и остане дах смрти.

Онда си свештеник првога реда и држиш говоре из својих цркава, мантије ти црне а некад и беле. Капе час беле час турбани.

Браду имаш и милозвук ти из уста излази док своју мрежу плете твоја сенка изнад света.

Видим те.

Кравату носиш и одело од 10000 папирних новчаница. Затим си брижни доктор у болници и просјак на улици.
Едукујеш јер не знаш да образујеш јер ако би образовао теби нико онда не би веровао.

Јер тебе душе и дуси осећају. У свему и свачему али их ти омајом прастаром одведеш далеко од себе.

Једном си принц таме а други пут витез који се бори за част своје дјеве...док се не постигне циљ, ти - нахраниш фином животном силом и одлепршаш даље.

Видим те. О како си смислио системе разне за клопку људских душа и умова.
У глави си сваког родитеља данас који не види даље од носа и брига.

Шапатом збориш женама да мрзе мушкарце и у гневу тихо циничном у ум сипаш мушкарцима јед да мрзе жене.

Они ратују а ти ликујеш.

Видим те.
Носио си јуче лице шамана који лечи људе од злих духова које си ти послао.
Затим си био бард певач и друге надахњивао лажним обећањима и знањима...

Видим ти вољу која цвета својим црним цветом изнад света...овог и пуно других светова...

Ти си сумња у уму праведника и лаж очајника. Сваки дан облачиш одору мученика да би још мало те душевне силе узео и неутаживу глад угасио.

Видим те у очима кољача Јасеновачких... Како си само уживао док си резао вратове деци и људима. Док је топла крв шикљала и мирис смрти играо.

Видим те у главарима држава који раде шта твоја мисао налаже.

А онда се шеташ петом авенијом ка бродвеју као кицош градски који има најлепши стил. Потом си у Паризу скинуо образину и старој групи твојих обожавалаца дао само да кришом те виде и да се испуне стравом и обожавањем мрака.

Видим те.

У свакој жени што уби своје чедо. У сваком мушкарцу што мрзи.
У атомској бомби и њеним атомима како разараш месо, траву, камен и тло.

Видим те како бесниш на светле и ратујеш непрестано.

Час си Црква а час Школа. Влада, судија и касирка што мрзи све.

Део тебе је свуда. Мржња и зло оваплоћено у лепезу појава и обличја.

Писци су те називали свакако а многе си ти за руку држао када су писали своје оде нечему-теби у свему.

Видим како ти и даље гори свест јер си од себе црну рупу направио. Свети Аси против тебе основаше треће краљевство. А прва два си уништио. Међутим уништио си своја дела у њиховом раду.

Они су ти дозволили да се искажеш и да тако заувек прокажеш.
Куда ће твоја искра ако не Извору Живота?

Ватри која све обухвата.
Ватри идеш.

Она те зове, не можеш побећи јер ти већ сада гори свест. Лудило је твоје тиме још страшније и све више мењаш облике.

Ватра те зове именом које нико више знати сме...именом твојим тајним, забораву даном.

Све више твоје силе и робови циче, на разним световима воде се битке.

Видим те. Не можеш ми побећи. Пратим сваки мисаони траг и покрет твој.

Ватра зове те.

Видим те. Не постоји разина и свет у који ћеш побећи јер ватра зове те. Сваким треном си јој све ближе.

Стављам руке своје на биће твоје. И узимам десном шаком срце твоје ватрено тамно.
Лагани стисак и крик ужаса...али не...нема тона твога гласа...

Време је. Куцнуо је час или стисак даље и врисак или да се из корена поправиш сав.
Да ПРАВО биваш.

Видим те. Ветар истине ватрене ти лице од духа пали...гориш у схватању ужаса сопствене истине.

Гори. Добро је. Има наде и за тебе изван свих светова божје деце. Ван кругова светова и свера живота какав знаш...њима иде време великих излечења. Вечног спасења.

Нема Живота у празнини. За тебе не.
Иза разума узвишених Богова престаје све...
И свака спознаја о теби ће...

Гори. Добро је...