Лепота

Ако ниси никада а ти крени управо сада! Да осетиш како весла твој дух кроз Етар живота. Како стих те носи ван времена - где станује лепота...

Да ли се сећаш како звезде певају?

Нема знаних речи но стихова 

који те носе и заједно сневају 

далеко, далеко до највиших висова.

А ти стојиш на видин-стени, 

мисли се роје као кад море пени...

Стапају се армоније и боје.

Заједно - душа, дух и срце твоје.

Можда је ехо старих дана ту

игра луче бића свих што творе

носе собом наду и утеху, 

са суштом прав-а живо зборе.

А теби вид све даље граби,

кроз време и поља свести у слави. 

Гле како полако постаје вед...

док душа и дух иду у недоглед.

Ах...

Једно смо.

Али свако је искра своја.

Једно а личностима нема броја...

Дух је твој и душа моја

и душа моја је дух твој 

а песма се не боји већ само роји рој

живоватрених јаровагрених звезда Живота...

Лепота!

Лепота...