Круг око планине Меру је круг кристала...
Кристални блокови плаво беле светлуцаве боје образују зид кружног облика.
Око самог врха где се налази Храм светла је постављен зид од кристала.
У Храму светла је средишња просторија празна са само једним постољем где сјакти ватра живота.Ту једном у небеској години приђе достојан и стави руке у пламен живота а на своду изнад ка отвору директно изнад пламена се почињу појављивати сцене и догађаји, симболи и холограмске пројекције.
Достојан пажљиво гледа и ћути док му бели пламен очитава из саме сушти бића.
Звездозапис се појавио. Достојан тада одступи, поклони се пламену и оде на један од престола далеко са стране.
Девет престола. На њима не седи нико.
На њима се оваплоти свест по потреби у човечјем обличју у слави. Достојан после неког времена устаје са престола и напушта простор ватре и одлази даље по вољи и у славу живота.
Читав живи свет постоји само због белог пламена и воље живота.
Светли Разум Бога постаје део човека сваког ко то пробуди у себи и ко је достојан.
Ти људи онда одлазе да воде планете по Васељени. Они организују све. Све што ум садашњи не појми. Они собом доводе светле душе да се Род Свети прослави свуда.
Овде и сада на овој Земљи је управо време преокрета. Свест мрака одлази а светла - долази поново. То значи да живот какав се зна ускоро нестаје. Цела планета ће се променити. Свака мисао и реч и дело ће се испитати и све то заједно ће престати јер рађа се Јутро Живота.
Силе ове планете (државе и власти) ће се однети као суво лишће на ветру.
Скривене тајне којима се владало и паразитирало ће престати да буду то. Скривене и битне.
Моћ којом се владало је нестала. Сада иде последњи трзај умируће звери.
Чар дарива Род сам
воде живе усне светих квасе
из њих теку свете басне.
Чаробњак се роди сваки пут када Земља има потребу за лепим и новим у оквиру старог. Онда се небеске силе узвре као вРтањ и поделе разложно по овојници живота моћи и знања да се пробуде у право време.
Магија се живи. Живот и Љубав су главне и најмоћније магије. Чари Живота делују од атома до галаксије и нема смрти - не.
Нема умрлих већ оних који су променили свест ка доле или ка горе. Нема мртвих ствари већ незнања о томе.
Где живот и љубав посеју, ту вечно рађа.
Замисао о једном и развоју расте у сваком Чаробњаку који слави живот.
Једном давно преко седам гора и седам мора је у ствари сада и овде.
Зато чар дарује живот сам.
У потрази за скривеном моћи и употребом магије тј. умећа баратања енергијом, трагачи су себи затворили најјачу. Али тајна је на виделу а тако недоступна јер до ње води пут златоправа кроз срце свако...
У Храму где гори бели пламен нема зидова и подова а ни крова. А опет, то је све ту.
Њим пролазе светли узвишени дуси, суштине које надгледају сво постојање свуда.
Они су део храма и пламена у њиховим појавним облицима.
Некада је потребно да прођу читави нараштаји да би се оваплотио бели пламен у сред нечијег срца и душе док је у телу.
Тело носи мање титраје него душа а опет је способно за све уколико се усаобрази са пламеном живота. Онда по вертикали се сви центри енергије пробуде и суштина живи на свим разинама.
Чарна Гора је једно од светилишта нашег Рода док је знање било велико. Временом је постала Црна јер је знање отишло. На само неколико места данас, гласник ватре живота може осетити дејство чари. У шуми која гледа на Горске Очи има једно дрво а поред њега место где гласник стане и погледавши духом, види на врху највишем кристалне сузе неба како лебде и око њих степениште које свако води до тог врха.
То је све што остаде од Горе Чара.
Али Чар није могуће уништити а ни присвојити.
Песник Чарни је то опевао у Лучи суштине.
Чар је у сваком даху ветра и капи небеске сузе. У сваком осмеху богиња на земљи и богова са њима. У очима деце кроз које Творац гледа.
Ту се онда достојнима дају узде небеских кочија које воде до срца свих светова.
Ко видети не зна, живети не сме.
Ко живети не сме, никада слободан није.
Ко одлучи да живи, прво са страхом пробеседи,
са собом проведа и добије ватре живе на дланове као семе живота...
Тада чар постаје дар.
