Одлука је донешена

"Разговор негде изван поимања, где увек суштина и дух обитавају. Свака реч одмах беше звездописом белом ватром узрезана у кристалне плоче времена. Одлука је донешена."

Није било лепо од тебе, не!

Да се играш ватром која спаљује.

Лепо ти рекох али мислио си

да твоја је последња зато што

Страх као оружје имаш ти.

Мислио си да знаш да мислиш,

да ће све разине и сва небеса

и све у њима теби служити

и да ће се свет теби подчинити

пре него га твоја неугасива жеђ уништи.

Ништа бити не може а да свој први извор и све

нема у Творцу живота.

Све што си икада створио

је не знајући било све - само не твоје.

Тиме си пут ка развоју живота откључао.

Али...

Мислити немој да ћу овде и сада стати.

Свака твоја мисао ће се преиспитати.

Свака реч одвагати и мером Прав-а

дело бића твога премерити.

Сваки свет ће одјекнути вешћу о овоме.

И тиме ће скрама омаје нестати.

Енергија украдена ће се на твоје биће сручити а тежине Еона мере немају...

Твоја сушт ће ти се одузети.

Све твоје ватром живота претопити.

Док не остане искра прва та

која се чиста Извору враћа.

То што постаде ти ће заувек нестати.

А лепо сам ти рекао...

Чак и стих живота и његову тајну одао

у нади да ће се срце твоје негде сачувати. А Ти си мислио да ако ми отмеш ту искру да све теби припашће.

Ево дајем је. Нема потребе да отимаш.

А она расте док ти не испуни свест сву.

Док не сагори мисли о рату, смрти и злу

у цвету свих светова.

Док не остане само оно што си био, пре времена.

Не бој се. Брзо ће.