Замисли...
Велико нешто замисли.
И у то стави свој прст вечности којим црташ судбине светова.
Покренућеш стихије вечно хладне а вреле
и њима сваки талас светла да додирне све.
Замисли...
Само замисли.
Шта мислиш како те нађе ова звезда
која носи светло живота...
Како ли само зна да до тебе дође
преко свих могућих далеких светова...
Ти створи а свемир ће да одговори.
Армонија узвишене мале стварности
која тежи да постане све...
Замисли...
И одважно не реци не.
Већ само искре ватрене у оку ти
као кад дете гледа у славу богова...
Нека буде.
Некада је неразум неиздрж за твој ум.
А мала истина што испуни све
је васељена живота што дарује...
Замисли...
И буди.
Вечност чека на тебе.
No comments:
Post a Comment