Веда речи Вила Горска
свака јој је видовита.
У слав светлу окупана
у прав свету одгајена.
Реч је жива као чедо
Сунца сјаја она носи
убогоме ноге хитре
а слепоме очи роси.
Веда она приповеда,
где се вазда коло игра
где са неба светло лије
Светим Видом душа мије.
Тад устаде Виде Свети
Подигао беле руке
Огња живог лако узе
и полива Србски Род.
Да с' окупа Србче свако
живом водом огњевитом
да с' ожеже мраковито
све што беса има семе.
Веда Вила заповеда
песми светој где ће дом
која миле вести носи
роду светом звезданом.
Од Белине ове речи
ReplyDeleteпристигле су за мој сто...
Сад се Душа Светлом лечи
чиста радост сад је То.
Радост чиста срце цели
DeleteДуху пали ватре те
које горе бајковито
извори су живота све.
Brate Zvezdanog roda,��svaka tvoja reč,lepotom kupa, Dušu mije,rane sadašnjeg doba vida,u znanju srca, da Svetlo Ljubavi, sve mrakovito, vekovima, umom gajeno, ožežat će i spasti Srbski rod!
ReplyDelete