У сваком човеку постоји могућност за чуда. У сваком. Међутим чуда су толико ретка да и сама реч се користи у оквиру великог и сјајног изненађења, по правилу позитивног.
Када се човек навике на мрак и плодове мрака, свако зрно светла је чудо.
Сада је време чуда јер се мења комплетна светска парада лажи. Заједно се пролази кроз вековни наталожени муљ обмане и њених деривата.
Одлуку о бољем животу донеси сад. И биће.
Тако је то. Тако лако. Зашто онда нико то не искуси? Зашто онда се то не види на јави?
Толико много је збуњен човек да ни не зна шта да мисли, како, зашто и због чега. Снага је скоро потрошена.
Међутим, дубоко у изворима где се чува живот и чуда у нашем бићу, ту је човек сачуван потпуно. Ту је пламен који нас чини живим. Нека он сада сагори све непотребне ствари у нашим животима. Нека све што нам не треба нестане.
Сада је време потпуног преиспитивања шта смо а шта нисмо.
Све непотребно одбацити. Кренимо од мисли и тока нашег мишљења. Од тога све зависи. Ту доносимо одлуке. Ако то не средимо нема даље помоћи.
Непрестано радимо на ловљењу сваке мисли која нам шкоди. Сваке. Стално. После неког времена ће се схватити колико нам је у ствари затрпан и затрован ток мисли а то нас трује у нашим одлукама за свакодневни живот.
Семе је мало. Малецна ствар а гле - порасте Бор из њега од 30 метара!
Тако исто такозване небитне мисли, неконтролисане рађају огромно дрво оваплоћеног проблема и муке.
Није узалуд изрека "сам сам себи највећи непријатељ". Време је да се то претвори у "сам сам себи највећи пријатељ".
Човече, не поможе ти нико до себе самог и одлуке живота. Време је чуда. Време је да чуда се пробуде у нама и да их оваплотимо прво мала као семе...а то семе ће донети неизмерно велике благослове.
Управо је почело да расте једно дрво живота из плавог светлог семена. Погледај у духу и видећеш. Њега су небројено година заливале сузе праведника и сузе људи који живе право - који јесу добро. Који доносе Прав у Јаву.
Чуда је време сада.
