Страх који стопе леди
мисао која хлади главу
дах смрти који те гледи
крије своју природу праву.
И тада се деси чудо
из срца прсну смех
очи сјакте пламеном лудо
дух и душа шаљу ти лек.
Одјек тог звука живота
разара таму и топи јој лед
извори радости, моћ и лепота
на јуриш освоје твој цео свет.
Где би страх, муке и бол
оста само прашњави траг
ветра пој лако одагна зов
што би вечно да пређе твој праг.
Само мир и песма.
Вечно капа љубав божанска чесма.
Кап по кап...никад не престаје.
Свемиру твом Љубав не нестаје.
No comments:
Post a Comment