Човек духа

 Човек духа је као ветар. Нико не зна одакле долази и куда иде. Слобода му је све и срж њега.

Човек живота има на претек а само један. Он се рађа и умире небројено пута а само један живот живи.

Смрт не постоји већ само удах и издах бића. 

Осети то сада. Удахни дубоко и на врхунцу задржи дах на трен. Свепостојиш.

Издахни потпуно до самог краја и застани на трен. Свепостојиш.

Као акорд сфере свега. Не можеш зауставити живот али га можеш осетити на највећој висини и најдубљој дубини. 

Удах и његов врх је рођење а издах и његов тешки осећај дна је смрт. Али ти си онај који ради и једно и друго. Ти одлучујеш да удахнеш и издахнеш. Твоја свест која није од овога света. Нити си се родио удахом нити умро издахом. Ти си онај који покреће сфере. 

Који покреће овај круг и све у њему.

Постоји мрак који би да те увери да немаш ову моћ али он је само полуга живота да те мрдне и покрене да делујеш. 

Издахни још једном сада. Осети пријатност процеса. Осети смирај који се продужава и даје благост. Затим долази неколико секунди мира које полако тону...и почињу да стварају немир и невидљиви жар. Брзо те плави осећај да мораш да покренеш плућа и удахнеш али опри се томе на час. Посматрај механизам иза. Неиздрж расте сваким треном. Све у теби гори али издржи још мало без уздаха! Топлина расте и огроман талас моћи која вришти да изађе, да експлодира. Тачка усијања је невероватно близу, мозак гори. Издржи још мало...и...удахни.

Осећај дивоте. Олакшања. Полетног.

Управо си кроз себе осетио како живот незадрживо иде.

Све је твоја одлука. Космичка. 

Човек духа ово зна. Он види та небеска плућа Бога. Космичка, Васељењска и несхватљиво велика игра живота. 

Човек духа стога зна музику сфера коју нико не зна. Како?

Тако што је он ствара на суштинским нивоима где су Човек и Бог једно у Слави. 

...они су једно и на Јави...

Ево сад сам ти дојавио.

ПРАВо је да на ЈАВи СЛАВиш живот.

НАВиј овојницу живота онако како ти воља јер тако ради Човек духа. 

А ко види Човека духа? Само Бог који воли.