Уписана светлост

 Када погледаш дубоко и кад осетиш оно што на површини не изгледа како изгледа, почињеш да увиђаш јединствени систем рада или енергетског кола сваке особе. 

Ту се сад открива много тога. Многи неприпремљени за ово искуство побегну главом без обзира у сумрак страха јер оно што је одједном постало видљиво може срушити представу о томе ко стоји преко пута тебе. Човек или...?

Када очи виде звездостих,

Дух тад вагри радости!

Све се види све се зна

ко где суштом припада.

Ова стварност је таква да постаје све теже се кретати кроз њу у пуном смислу, не само телесно. Као када пробаш да стојиш у базену дубине до рамена и пробаш да потрчиш. 

Временом су се у енергетском простору око нас наталожили многоструки слојеви хаотичне енергије, тешке вибрације страха, безнађа, мржње и таме. 

Све је теже ићи напред. 

Често је чак и немогуће јер се не види орјентир где, када и како. Бука у нама и око нас има само један задатак и циљ - да нас спречи да упалимо унутрашњу светлост. 

Она је уписана вишим законима и бићима у сваког човека као унутрашња ватра која разгорева и држи искру живота у непрекидном пламену. Без ње ми не постојимо. Она је главна награда или плен тамним свестима јер изгубивши везу са Творцем - извором живота, они су се окренули крађи и отимању искри животне енергије од других. 

Посебну вредност за њих представљају искре пробуђених. Оних који живе и који виде. 

Такође они су и стравична опасност по тамне свести јер их могу уништити или одстранити. 

Сада траје ко зна која већ битка у великом рату тамних свести против светлих свести. 

Све око нас нам указује који је час битке и шта иде следеће. Велика моћ непријатеља је у омаји, илузији а најпре у страху. 

Они избегавају отворену борбу јер немају шта да траже против Човека Светла.

Зато свака могућа прљава игра и борба је на дневном реду. Свака могућа. Никако ово не заборавити. 

Уписана светлост је наша бакља која нас води кроз мрак и ка пољима светих дрвета живота у Све-Миру. 

Уписана светлост је наша душа и дух и све оно што нас радује у љубави и животу.

Уписана је "прстом ватре" невидљивим пером, белим зраком ватре, моћи која нема крај, сиђилом живота. 

Изнад и испод свих и свега, стоји твоја стаза златоправа којом идеш ка свом пламену живота. 

Нека ти је пут благословљен. Нека би ти стопе лагано крочиле, нека би свест била испуњена живим искрама.

И кад дођеш пламену свом поново, рукама захвати те умиј своје лице у њему. Узми пехар од чистог светла и наточи га у пламену те испиј наискап. Крочи у пламен и допусти да те окупа потпуно док не постанеш пламен сам. 

Затим иди и живи. Твори. Буди. Воли.

Ведај.

Душе глас

 Да ли смо знали тајну када смо отворили очи на овој Земљи?

Да ли се суза истине задржала у оку твом или је отишла тлу да га обожена испуни и оплоди животом вечности? 

Да ли смо знали колико боли стане у срце и на длан, те лагано склизне као коцка леда што се топи? 

Све је само трен у вечности а ја онај који удише и издише животну маглу стварања и дах ватре живе. 

Све ово сада је припрема врлине у нама. Она се лагано бруси годинама, целог овоземаљског бивства, као кристал који ће једног дана синути звезданим сјајем. 

Сва моћ је у нама. Моћ Творца јер смо његова деца, наследници свега. Све Мира. 

Све имамо али оно што нас чини достојнима божанства су наше врлине исклесане у живи кристал наше небеско звездане потке.  

Оне су живописно убележене у сам дух одакле се никада не могу обрисати. 

Оне нас чине боговима, децом Творца живота. Када стекнеш врлине, онда се отвара моћ.

Никако пре. Ако се покуша пре, уништи се пут вечности брзоплетим корацима и нанесе штета коју некада пуно нараштаја исправља. 

Оно што радимо сада одјекује у вечности. 

Цео живот је изградња наше суштинске етике вечности. Како ћемо сутра добити наше моћи по праву ако нисмо стабилни као особе?

Како ћеш сутра стварати Звезде ако не знаш бринути о детету?

Како ћеш играти пламеном живота и чудеса стварати ако не знаш са светост и вредност живота у свом његовом оваплоћењу? 

Вечна игра живота је таква. Живот нема крај. 

Сада и овде наши избори, одлуке, ставови и дела изграђују или не наше врлине. 

Ако заћутим пред лажи данас како ће ме истина сутра дочекати?

Ако затворим очи, шта ће ми их отворити? 

Ако страху дам повода да ми кроји живот сада, несрећа и немани ће ми живот водити сутра а глад неутољива биће духа.

Ако су нам преци гинули и крв свету дали за слободу и живот наш и животе рода нашега и имали крилатицу "за крст часни и слободу златну", ко смо ми ако се не боримо за децу нашу и њихову децу сутра? 

Коме је дражи залогај хлеба и тренутни спас сада - неголи гутљај истине и живота, тај се неће најести и мира наћи. Све ће му се одузети, низ ветар расејати и име му нестати. 

Имена славних су у нашој крви записана и горе кроз нас, да могу изашли би и поново мач узели те зло отерали. 

Долази позив сваком од нас. Свакога ће позвати душа да дела према потреби.

Чуј душе глас. Чуј духа зов. 

Буди, види, ведај.