Ако си икад тражио нешто о чему не знаш да говориш, о чему не можеш користити сликовита објашњења, чије висине и дубине само наслућујеш тихим откуцајима свог срца у тишини ноћи - онда си осетио неугасиву вољу и потребу човека.
Та потреба је већа од глади и жеђи. Она зна да разгори унутрашњост и све у теби док не пронађеш макар и зрно онога за чим жудиш.
Глад духа или вечна, неуништива истина и воља да се буде путевима духа ка Творцу и једноти са животом.
Понеко је успео на јави да из духа донесе у материју непатворено и чисто. Или пак да изворну мисао духа створи у материји као завршену, заокружену појаву или ствар.
Знање - из духа у материју је Алхемија а знање из материје у дух и обратно по вољи је Звездарење.
Потреба човека
Жеља векова, неутољена глад за новим пространствима, мисао која гори у уму испуњеним само једном сликом - вечности.
Скривене одаје што чувају тајне што дођоше са звезда. Делови целине која у својој слави душу помера и дух храбри.
Ватре које распаљују, греју, уништавају. Покретне слике, двојници што корачају Сунцем у златним одорама и пурпурним кристалима на челу.
Вид који види дубоко и далеко. Простране одаје у којима се без померања путује, живи кипови који стоје а говоре и крећу се попут духа.
Искре које читају мисли те творе облике звезданог сјаја, платна по којима приче играју док очи тихо ведају.
Слови Речи Божије.
Само једна од порука што лебде око нас.
Чекају на један трен, прави час...
Кад спремна је сушт да чује духа глас.
No comments:
Post a Comment