Monday, January 24, 2022

Слобода или смрт

 

Стара филозофска поставка; дрво у шуми која је изолована паде. У шуми тој нема никога. Да ли је дрво уопште пало ако није то нико видео, да ли постоји ако нема некога да види?

То је суштинско питање живота. Шта уопште чини живот? Природа је мртва и жива у исто време. У ствари све је живо стално. Шта чини разлику? 

Око посматрача. Онај који види је сама свест у једном од небројених облика.
Када свест почне да дела на славу живота, она онда веда. Прво види, затим веда. Да би могла да види и веда, она мора имати слободу. 

То је неизоставно. Без слободе нема посматрача који одлучује да ли је дрво уопште и постојало а камоли пало. Слобода је кретање. Кретање је живот. Без кретања нема ничега и све у свеукупном постојању у свим димензијама и на свим разинама се креће. Од атома до галаксија. Све је коло живота.

Да би се нешто покренуло, потребно је донети одлуку. Одлука је слобода да се покрене.

Доношење одлуке у тешком тренутку је изазов за сваку душу. Још боље, изазов је за сваког човека који живи кроз тело јер свака одлука утиче на све. 

Слободна воља је дар од Бога. Створитељ живота је својој деци то дао да би могли постати боговима и самим Богом у свом развоју. То је можда и најтежи испит пред животом - свесно применити слободну вољу. 

Непријатељ обично користи страх да одврати од избора или одлуке али шта год да неко изабере, такође је учинио избор - ма какав био. Духовне силе тамног поларитета или стране чине све што могу да би утицали на одлуке људи. Апсолутно све. Свеобухватно све. 

Претња смрћу, губитком радости, било чега - је последње оружје. Страх је огромна алатка у владању над неким. 

Али слобода избора је на оном је има. Ма каква последица била, човек је слободан да изабере. То не може спречити ни Ђаво лично (ко год да верује у њега у таквом облику каквом га представљају) нити то спречава Бог јер је дао ту слободу. 

Никада то не заборави о човече! Ти си бог у настајању Богом. 

Не заборави и да до самог краја а и после, ти ствараш па стога и кад чак изгледа да ћеш поклекнути, и тада ти ствараш и ако ти је мисао јасна, преокренућеш у своју корист или у свачију корист шта год да радиш. 

Некада неко има пред Богом задатак да уђе у саму срж зла, ухвати змију за главу и задави је такорећи на њеном терену. Ми немамо посла са стварним змијама, тј. рептилима. Саме змије имају своје место у природи у кругу живота. Да није њих, штеточине би се намножиле. Ми имамо противнике који су духовне природе а гори и спремнији на све од сваке љуте отровнице. 

Тај тамни духовни свет напада човека од његовог постанка јер човек у себи носи тај дар, ту искру која је незаменљива у Свемиру. 

Чувај је. Искра је само твоја и ничија више јер тако је то Бог уредио. 

Тешко је рећи једноставније од овога. 

Чувај ватру живота у себи и знај да онај који има слободну вољу - живи.





Tuesday, January 11, 2022

Музика сфера

 







Неизмерно дуго из знања дубине
поток живи извире.
На њему седи жена која то није. 
Кроз њега плове златне рибе што нису. 

Очи су једно са сверама светих.
Око галаксија коло се игра
живим пламеном речи исписују
неда се прстом дирати то. 

Ти си једно
са свим нотама СвеУма,
армонија арије ари.
Градови Ариона тад сјакте у слави, 
светлом неизрецивих лепота. 

Бродови сребрног стакла - као течне мисли, 
мењају облик једара
 и плове океаном свих океана, етар-вољом. 

Ветар ти пролази кроз срж и греје дух
 што се попут детета радује.
У њему чује ехо пре почетка времена,
ту је глас мајке и оца што нису. 
Они то нису зато што јесу. 

Телом познати славом створене светове, 
то не бива и не може, 
све док једном не буде могло,
ипак, ипак...мисао не вене. 

Јер човек расте у Човека те бива Богом.
Такав је пут светлосне арије сред нас. 
Пружам руке и дирам светлосне искре што лебде
дирам суштину.

Огањ луче живе ми пева музику сфера
а ја чујем глас свог оца и Оца. 
Мајке и мајке.
 Себе, других - свих што икад душа знаде. 
И само глас један би. 

Плава сфера се јасно зби. 
Пурпурним мислима нацрта све. 
Све Једно је. 
Ја Јесам јер ти Јеси.
Ми Јесмо.