Музика сфера

 

Неизмерно дуго из знања дубине
поток живи извире.
На њему седи жена која то није. 
Кроз њега плове златне рибе што нису. 

Очи су једно са сверама светих.
Око галаксија коло се игра
живим пламеном речи исписују
неда се прстом дирати то. 

Ти си једно

са свим нотама СвеУма,

армонија арије ари.
Градови Ариона тад сјакте у слави, 
светлом неизрецивих лепота. 

Бродови сребрног стакла - као течне мисли, 

мењају облик једара

 и плове океаном свих океана, етар-вољом. 

Ветар ти пролази кроз срж и греје дух

 што се попут детета радује.
У њему чује ехо пре почетка времена,
ту је глас мајке и оца што нису. 
Они то нису зато што јесу. 

Телом познати славом створене светове, 

то не бива и не може, 

све док једном не буде могло,

ипак, ипак...мисао не вене. 

Јер човек расте у Човека те бива Богом.
Такав је пут светлосне арије сред нас. 
Пружам руке и дирам светлосне искре што лебде

дирам суштину.

Огањ луче живе ми пева музику сфера
а ја чујем глас свог оца и Оца. 

Мајке и мајке.

 Себе, других - свих што икад душа знаде. 
И само глас један би. 

Плава сфера се јасно зби. 

Пурпурним мислима нацрта све. 

Све Једно је. 
Ја Јесам јер ти Јеси.
Ми Јесмо.