Осећај

 

Шта покреће твоје срце?

Скоро по правилу је то везано за дух и осећаје - не и емоције. Емоције су површина леденог брега док су осећаји суштина.

Осећаји те никад не бацају тамо амо као што то знају емоције.

Контролиши или хармонизуј своје емоције да би чуо шта кажу осећаји, ту је срж.

Путовао сам се као мало ко. Прешао хиљаде и хиљаде километара и миља аутом и авионом, путешествије свуда. Одседао у најбољим хотелима и јео у скупим ресторанима и шта?

Све је то лепо али оно од чега ми срце заигра су ти неки осећаји које сам осетио где год да сам. 

Рецимо, возим према Ртњу и сам призор планине ми одузме дах и вешто се уреже у сећање и сваки пут када идем у том правцу једва чекам тај део пута јер се пробуде осећања на величанства сјај. 

Тако исто и вожња Вранглер Џипа по Мауију,  Хавајском острву ван званичне трасе. Силазак скроз доле на југу где нема туриста на црну плажу. Црни песак и нигде никога. Тихи океан, први континент је на 6 сати лета а испред тебе само несагледиво море, океан, вода и небо, затим пев Пацифика који хучи и нестварна лепота која делује да је изолована од свега.

Затим дрво Еукалиптуса које има флуоресцентну кору која се сама гули у тракицама дугиних боја које су као појачане неким ефектом. Затим шума Секвоја где зађох дубоко ван туристичке стазе и где осећаш присуство духа шуме. Дрвета која су а и нису са овог света 

Осећаш неку врсту славе, древног света и мира, скоро па чујеш властитим ушима како причају између себе неким тоновима које још увек Вилењаци могу чути а и Човек који воли Вилин свет...

Емоција нема. Само мир. 

Онда Соколска планина и Соко град и та природа около. Незамисливо а опет тако обично. Речица из које пијеш. Водопади и природа која ти струји кроз вене.

Затим Власинско језеро и шума бреза. Затим Алпи и тихо величанство снежних врхова.

Заједничко свему овоме је да се осећаји буде у нама када смо у додиру са природом, не и технологијама данашњице.

Иако ово куцкам на телефону од 1000$, немам ама баш никакав осећај према њему. Алатка. 

Са друге стране емоција је ту да те загреје а после мораш сам. Кад кажу да је неко емотиван, то углавном значи - нестабилан.

Жене које су емотивне су ходајући проблем човечанства. Са друге стране оне које су осећајне су Богиње које то исто човечанство лече. Мушкарци који су емотивни су слабићи или бета типови. Још мало па послушни робови.

Мушкарци који су осећајни су Богови који живе снагу и лепоту у исто време.

Мушкарац који осећа је јачи од најјачег мушкарца који не осећа. Осетити значи знање о души и како га применити. Такав човек је моћан ван схватања неуких. Непријатељи се овог јако боје и стога цео систем наводе да се људи баве емоцијом да никада не дођу до осећања. 

Јер највећа тајна осећања је баш ту, на отвореном.

О сећање. 

О (драго) сећање.

Сећање. 

То је отворени приступ знању и примени истог.

Сети се ко си. Осети. О сети. О је симбол круга или савршенства или Творца. О (створи) се. О сећај се. Буди божански и божанска.

Време је.

Знање и уметност

 Знање - бреме или благослов?

Увек је било да само онај који нешто зна може напред. Кретање је у самој суштини живота и кад оно престане, тај неки животни облик нестаје. Знање о томе шта се дешава уопште је сила. Сила које даје погон сваком мислећем а мислећи је онај који уме да примени знање. Умети...шта то представља данас и ко је онај који уме? Уметник у правом и суштинском смислу речи је човек који уме.

Шта то уопште и значи данас? Да ли је умети у ствари знати? Да ли је примена знања у ствари највиши облик уметности?

Последњих стотинак година се дешавају огромне промене чије последице видимо сада. Ушло се у једну фазу када се корените промене дешавају врло брзо. Свет је вешто сакрио праву уметност и наметнуо да је то само свирање инструмента, малање четкицом, писање које изгледа као нека врста игре речима да се пронађе најкомпликованији израз...или пак којекакве пројекције зване уметност у виду изложби и сличног.

Иако је то све део уметности, то није пре свега уметност. Уметник нешто уме а када то заживи и да вредност онда се стварно осети у души као уметност. Музичар је само техничар. Сликар такође.

Музичар ништа не зна нити уме. Он постаје уметником онда када нешто створи на том нивоу да то има вредност и да га друга душа као и његова - препозна. Тада он "уме". Само бесомучно свирање и познавање техника до бесвести ничему не води јер то није уметност већ занат или вештина.

Али када тај музичар нешто створи, тада је он применио знање.

Да ли је знање бреме оних који га имају?Нипошто! Мада тако изгледа многима. Знање је једина уметност.

То је стање духа. Сво знање иде из духа.

Ко нема духа, нема знања. 

И можда и најважније нешто што модеран човек не схвата а заиста би морао;

не можеш ништа добити из духа морањем, техникама, вежбањем, куповином, изнудом.Никада. Запамти то и урежи пламеном у своје срце да ти тако нешто не пада на памет.

Свет духа је свет одакле смо. Тај свет је савршен али и потпуно другачији од људских представа о њему. Из њега извиремо ми као горски поток бистре воде на Гори од живота и знања. Умети значи знати. Знање о животу се стиче свуда. Оно је као и дух, свеспристуно. А прво што се учи је како читати ту азбуку која је свуда.

Прва лекција:

не горди се кад научиш неко скривено теби знање. Примени га слободно и у духу добро. Право знање је увек бесплатно. Никада нећеш платити новцем ни једно право знање које си усвојио. Платићеш некада неку технику или начин доласка до нечега, али знање није техника иако је садржи.

Препознај то.

Схвати да духу одакле ти долази знање не треба твој новац већ ти. Ако се то може и објаснити терминима као што је куповина или плаћање, ти у ствари плаћаш целим собом да нешто знаш - не и новцем. Награда је незамисливо велика али и веома лична, твоме духу и души препознатљива.

Ако ти неко тражи новац да ти да знање, дај му али и знај да нећеш исто и добити. У најбољем случају ћеш добити путоказ ка знању и добру технику било чега. То вреднуј на прави начин. То је такође и један тест да се види шта вреднујеш и какав однос имаш према свему. Јер знање ти на крају донесе и новац...а новац је само алатка или договорена енергија. Некада можеш и купити нешто новцем јер можда баш тада ти је била потребна та нека техника или алатка или ко зна шта, да би дошао себи и да би се пронашла у потрази. Не заборави ипак, право знање нема новчану вредност.

Умети. Знати. Бити.

Буди уметник, јер си Сунца син. Јер си кћи Свевишњег који је Сунца сва створио.

Једноставно бре буди!

Јер Сунце сија и не хаје шта ико мисли о њему.

Сијај и ти.

Очи жедне живота

 Хиљаду путева 

хиљаду надања

за очи жедне живота 

нема вечног страдања

само тихи мир... 

Нити што се свезују у причу 

која бива изнад свих скаски 

су сребне струне небеске харфе 

време ту не касни

радост је ватре пир. 

Вид у стакло подаме.

Врило је срце сваки пут. 

Вешто се кичица измакла 

да би прст Божји стварао.

Чекам те. 

Док сам једно у мислима са свим 

спреман и запет,

осећам твоје присуство душо

и видим искре духа твог.

Вољена, дариваш благослов. 

Ево само на трен

што у нашим дворима вечно је ту

понећу твоје даре њима

Љубав чисту у грудима

лепоту којој речи не прилазе. 

Отварам десни длан

у њему станује вечни плам

Лице ми влажно од етарске воде

ноге ми зове тај дах слободе

У трк! У Бој, Ура Роде мој! 

И све утихну...

Изабрах једну капију.

Свет је нестао и родио се опет.

Ах леп ли је живота цвет...

Ах леп ли је...