Бруј живота

 Звук који прави живот. Двоструко значење. Звук који ствара све - живот а и живот који има свој Звук. 

Зашто Звук а не звук? Напросто живот је једна песма која не почиње нити се завршава. Октава птица у шуми, река у планини, море и таласи, граја деце, глас изворне народне песме, хор мушко женски којем не треба музика...

Све је то Звук живота.

Али у томе није лепота. Она је изнад Звука. Она је последица и узрок Звука. 

Па ко схвати...

Побегни од себе.

Осети мирис слободе 

али и смрти.

Остаје пуно злобе

у сваком ко туђе стазе прти. 

Побегни од себе

никад се не врати.

Стари капут не воли нову закрпу 

прокисло вино дух крати.

Заборављам све.

Летим сам кроз нечије сне

а мислио сам да су моји...

Нека. У реду је.

Тајна је скривена испред очију.

Све једно је.

Како када мојим устима 

други воду не пије?

Ипак све је једно.

Све је неизмерно вредно

јер мисао прва је створила све!

Све њено је.

Да...и Лав стари и хијена,

гора и дол,

зидине и стари мол...

Све је рука и длан

радост и сан.

Заборави да си ико.

Лет и лет и само лет...

Док не нестане све.

Док не избледе зелене долине

и свака звезда на црн-сомоту безкраја...

Ко сам ја?

У свиленој постељи је много питања.

Јер нема теже ствари од свиле

а мекшег додира неба по лицу,

земље по стопалима 

облутака под прстима...

Траве по коленима и храстове коре под длановима.

Нема-не.

Ти Јеси...све.

И баш зато што мислиш да ниси 

је дивно да осетиш када јеси.

Хлеб, вино и сир

уклоне сваки немир.

Запази крајичком ока свог

ко то све даје

ко је тај Бог...

Види, већ ти рече да јутро је добро

А ти...

Мислима луташ и речима скиташ...

Стани и почуј живота бруј. 

Стани и види зоре руј,

Видиш да је само за тебе ту...