Свему мора доћи крај, сем вечности самој знај. Зато и стреми душа свака ка вечности. Богу се враћа обогаћена искуством. Сви њени путеви воде Богу. Коначно, када дође тај час, тај судбе трен за последњи корак - тада се човек купа ватром. Сама реч кршћење а још и ватрено, означава постављено знање Звезда и вишег у Човека. Добио је и велико слово па је тиме постао од човека - Човек.
Порастао је у свему.
Зато без ватреног кршћења или крштења или
симбола светла кроз човека - нема напретка.
Ватра света умије и опере све. Све нечисто спали, све што је недостојно уништи. А оно што је достојно претвори у још боље.
Ово све око нас је део тог процеса, тог исконског подвига.
Само љубав чиста таћи може плам.
Руке од светла Божјег детета
додиром мазе пламен свети
а он се игра кроз њих до вечности.
Никада сам.
Вечито једини.
Животодаривани.
Ватреноживи.
