На ивици света стајао.
Без краја плаво - у мене гледало
и дуго сам у тишини говорио.
Плитке воде увала плавих
и сјајна нада сред неба...
изгубљене беху с' уздахом.
Пробуђен.
Не баш сигуран где поче све...
Мир сред котрљајућих звезда се укаже.
Будан.
Одбацих своју причу у јуче
ко одежду свукох је доле
Перолако.
Лети...
...осетих глас.
Време је.
No comments:
Post a Comment