Трансхуманизам и ренесанса

 Трансхуманизам.

Овај термин означава спој машине и човека. Он полази са тачке гледишта да је човек несавршено биће, врећа меса и костију, да је слаб, да је и он сам врста машине итд. Технологија постоји од кад је човека. Она може бити примитивна или јако развијена и све између - али таква не представља никада нешто више од помоћног алата.

Човек је смислио неки алат или технологију да боље ради неку ствар. Да је бржи, способнији, вештији, да му буде лакше. Технологија никада није настала спонтано. Иза ње је огроман мисаони труд да се изнађе начин.

Међутим како се уопште дошло до идеје о споју машине и човека?
Из жеље за моћи. Из воље да се влада другима и користи њихова природна енергија и сила коју су добили од Творца. Сваки човек има нешто што се тешко објашњава чак и данас.

Људски мозак ствара торзиона поља, ствара и друге фине енергије у посебним стањима свести. Те енергије су изузетно ретке и немерљиво вредне.

Међутим велика већина није свесна овога и стога и не слуте зашто се нешто ради. Филм Матрикс је отворио вечне теме, бар некој широј јавности. Мањи број људи одвајкада зна за ово.
Контролори или они који умишљају да то јесу или би да то буду, углавном имају патолошку потребу за моћи, иза тога се крије дубље сазнање. Они раде за друге. Ти други нису људи. Њима је та наша фина енергија душе, духа, здравог мозга човечијег, погонско гориво.

Зато је једна од њихових техника за спровођење овога - трансхуманизам. Спајање човека са машином ради бољег скупљања те њима потребне енергије.

Писао сам раније о сличним стварима јер је ово тема јако дубока.

Сада ћу се усмерити на један детаљ.
Толкин је у свом делу описао Прстен и његовог творца. Тај који је створио прстен, није човек, ни вилењак ни патуљак. Није ни чаробњак. Није ни киборг, није ни чудовиште.

Он припада реду духовних бића. Неки их зову Анђелима. То су бића чија суштина није телесна нити требају тело да би постојали. По потреби га себи праве, као одело. Могу бити и без тела а сачувати своје биће.

Они имају своје мотиве зашто нешто раде са Човечанством. Могу бити зли и добри али они су изнад тих концепата.

Они директно баратају са позитивним и негативним енергијама. Ради своје користи. Уколико се баве негативним енергијама, то Човечанство сагледава као зло...и јао њему. Међутим та бића то не занима. Њих не занима шта мисли човек о њима. Њих једино дотиче шта неко са вишег ступња мисли о њима.

Ми имамо ту срећу да нас подржавају они са позитивне стране а и са вишег нивоа, иначе не бисмо преживели.

Шта је тај један (из те хијерархије духовних бића) урадио са прстеном?
Створио је машину која ради на другим нивоима етеричне енергије и ту хвата своје жртве. Када неко узме тај прстен он тада постаје спој машине и човека. Трансхуманизам. Он губи полако своју вољу и њега Прстен-Машина, преузима. Полако му узме сву животну енергију и све шаље ономе ко је ту машину створио. Савршено програмирана машина. Њена привлачност је превелика. Изузетно ретки јој се опиру. Створио је строј или машину која краде животну силу. Створио је десетак таквих и на крају један који је "централни систем процесор" или главна машина. Тај главни је направио сам и пре свега унео знање других димензија у направу звану прстен. Остале није сам створио него преко других суптилно им помагајући са стране у име науке, знања, моћи да се обнови и створи нешто. Прерушен у саветника и научника, добротвора - ангажовао је и приступио најбитнијим и најбистријим међу Вилењачким родом (читај напредним делом човечанства) и преко њих направио систем машина прстенова. Главни прстен је направио сам јер није хтео да дозволи уплив никоме -  већ је део свог бића уткао у ту машину (неки би то назвали алхемијом). На основнијем нивоу он је узео део своје суштине која постоји на вишем нивоу и убацио је у машину звану прстен, тиме добивши да је прстен покренут вечном енергијом и да никада неће имати проблем са напајањем. 

На крају је одлучено са вишег нивоа да се та направа уништи ради Човечанства. Да би преживело.



Не верујем да је ико икада негде писао о овоме шта је Толкин представио кроз своје дело. Још дубљи ниво је то што је он то скупио од нас кроз језик и предања. О томе сам пуно писао у ранијим текстовима и ко може нека их пронађе на блогу овде у ранијим текостовима од 2016-те године. Јер Толкин је најмање Енглез и писац фантастике а највише неко потуно други. То је јасно свима који почну да га истражују. 

Борба против машине.
Борба против идеје о поробљавању.
Не и против технологије која служи човеку јер то је алат бољег живота.

Развијати своје природне дарове и способности је кључ живота. 

Међутим све што изокола покушава да ти краде животну силу под било каквим изговором је напад тих бића из сенке.
Не заборави, њих ништа не занима сем твоје енергије. Све ће направити само да ти је узму - они бар који баратају са негативним енергијама.

Против њих нема лека ни једном методом сем напретком свести и удружењивању са вишим свестима која се труде да развију људе и која стреме позитивним енергијама. Наравно и директна повезаност са највишим - Творцем живота.

Са Творцем се повезује кроз своју душу и дух. Са љубављу, врлинама и чистим знањем те чистом применом истог. Сваки трен када си у свести врлине - ти си ближи Творцу.

Нема другог начина. Јер како ћеш победити биће које нема тело, не видиш га, не знаш ко је и које му је име ни где је ни кад је. Не знаш му мотиве док често не буде касно. Не постоји оружје које ће га повредити. На крају - то или та бића према теби не осећају ништа, јер си ти за њих као марва, стока, храна. Не можеш да причаш са њима јер они сматрају тебе за извор хране или напајања и то је то.

Зато у живот спремно напред. Са знањем са чиме се суочавамо. Јер има пуно примера да су људи се уздигли и однели победу за себе и свој род. Изашли су на мегдан тим бићима јер су знали како и зашто и с' чим.

Стога, не очајавај. Не размишљај негативно јер то је њихов програм. Ослободи се програма. Повежи се са Творцем - са својом душом и духом јер то што они јесу - то је ватра живота. Дар Творца нама. Пут ка обожењу, знању и вишим нивоима постојања.

А опет не мораш ни то. Ништа се не мора. Чак ни да се умре...