Стратешка Игра Моћи - како да Ђурђевак буде на Антарктику

 

Стратешка игра моћи:

Ђурђевак цвета на Антарктику

Повлачити потезе који дугорочно доносе резултате могу само они који знају игру. Игра пре свега није ни добро ни зло, она је само игра. Играчи у њој кроз искуство бивања у игри доживљавају одређене појаве и стања свести као добро или зло.

У крајњем случају је то небитно.

Кретање живота се одвија спиралом или овојницом. Може ићи на горе што се назива еволуцијом или развојем. Може ићи на доле што се назива деволуцијом или распадом, уназађивањем.

Једно је сигурно, стајања на тој незамисливо огромној овојници живота - нема.

Покрет је сталан. Због тога се он често не осећа нити примећује док се једног дана не пробуди и види да ли се отишло горе или доле.

Они који познају игру увиђају да повлачење одређеног потеза доноси краткорочне, средњорочне и дугорочне резултате. У оба смера.

Стање света:

1. Утицај на Човечанство преко напада пандемијом (небитно стварна или не)

(овај пример је узет као почетна тачка да би се ушло у разумевање игре и нити је први ни последњи у незамисливо великој игри и дешавањима у њој)

2. Лингвистички утицај
3. Непрестани ратови
4. Техногена основа
5. Проблем енергије и губитка исте
6. Развој свести
7. Решавање проблема на привременој и сталној бази
8. Одлазак и повратак на следеће нивое овојнице или спирале
9. Разумевање и однос према другим облицима живота
10. Одговорност
11. Живот после смрти
12. Паралелни живот на различитим или истим разинама
13. Моторика свести
14. Свеобухватни вид
15. Божанско сећање и деловање
16. Срж спирале
17. Крст живота
18. Искра која се креће али и не
19. Живот и Смрт
20. Бити или не Бити


Свака од ових тачака је део игре.
Фигуре су све око нас и у нама.
Правила нема сем једног, узрока и последице. Посејано или урађено се вишеструко враћа.

Играчи су сви.

Они који иду најдаље у игри су они који знају игру и који виде дубље, даље и више од других у свим правцима.



Део први:

Утицај на Човечанство преко напада пандемијом


Човечанство има свој ток који не стаје и сва његова стања свести и живота се непрестано крећу. Покушајем да се то кретање заустави насилним методама кроз последњу пандемију, добили су се различити резултати.
Играчи који су повукли овај потез су хтели више моћи у контроли Човечанства као главног извора цивилизације познате њима. Успоравањем кретања Човечанства су се десиле појаве попут великог стреса који се каналише, те изазива додатне хаосе локалног и планетарног карактера. Нестабилно понашање појединаца се умножило и дестабилизовало функционисање друштава свуда. То је дало изговор стварању нових протокола контроле под плаштом "сигурности". Технологије контроле су појачане да бу се побрала та новостворена енергија хаоса. То су спремно дочекале индустрије разних направа за физичку контролу, фармацеутска индустрија и пратеће гране медицинске индустрије, војна индустрија и индустрија хране и енергије. Сви заједно су попут чопора хијена навалили на Човечанство да би се окористили око новостворене ситуације. Међутим то није прва ни последња измена стања. Човечанство навикнуто на то почиње да се мења и да налази начине да се прилагоди ситуацији те изађе из ње на виши ниво.
Активно се размишља о свим идејама које нису биле приоритети до пре неколико година.
Притисак на Човечанство га наводи да се развија. Да налази начине да иде даље.

Да очврсне и нађе решење за наметнуте проблеме.

На вишим нивоима нема нестабилних "човечанстава" стога да би се отишло на виши ниво, сада и овде се ради на уједињењу човечанства. Играчи који су повукли потез са пандемијом су се суочили са другим играчима који су одмах повукли контра потезе.

Све наведе индустрије горе су делом непотребне или потпуно непотребне развијеном Човеку. Развијени Човек има моћи и користи их. Тренутни Човек не користи те моћи јер не зна да их има.

Међутим човечанство се креће ка том трену када ће Човек масовно разумети горе наведено. Тада престаје потреба за наведеним индустријама као за застарелим алатом јер ће Човек знати како да природно и спонтано (такорећи на највишем нивоу технологије вишег реда која није ова роботског и вештачког типа) посади Ђурђевак на Антарктику.

Реч опреза за крај овог првог дела.
Није довољно да неки играч који зна и види буде такав као такав - да зна и да види и да свесно игра игру. Потребно је да они сви развијају своју свест јер неконтролисани играч може да изазове пуно хаоса и одгоди многе ступњеве развоја а то не одговара ни негативним ни позитивним играчима.

Да би био Играч са велим И, свест ти мора бити уједињена са Вечношћу. Са Творцем живота. 

Наставак следи ускоро...