Како да Ђурђевак процвета на Антарктику
Део трећи:
Непрестани ратови
Играчи који играју ову игру моћи на Космичком, Земаљском и локалном нивоу одавно увиђају утицај сукоба на свет око нас. Као и у предходним деловима, користим једноставан и прецизан језик ради лакшег разумевања ове компликоване теме. Без разумевања исте, постаје се жртва.
Све је енергија. Грађењем услова да се енергије сукобе се изазивају разни резултати. Непрестани ратови доносе незамисливо велике профите и зараде организаторима ратова, банкарским бизнисима, индустрији оружја, нафте, хране, одеће, обуће, сировина и пуно тога још.
Мотив се пласира јавно да је у питању или напад или одбрана ради или очувања територије или освајања других ради богаћења. Мотив људи да буду војска је материјалне природе. Има и мотив одбране конструкције зване држава.
Такође постоји мотив или надахнуће да се одбране породице, начин живота, народ, околина и планета Земља.
У сваком случају, мора да се искључи рационално а укључи емотивно стање да би се човек покренуо за рат. Јако је компликован процес иза свега тога јер суштински човек нема у природи својој вољу за ратом, сукобом, убијањем и борбом. Способан јесте али нема воље за тим. Зато што зна да је све енергија, да је он део Бога и да не мора да се бори ни зашта јер је све његово. Све.
Цео универзум.
Стога покренути тај механизам и след догађаја да проради способност ратовања је озбиљан интелектуално умни пројекат.
Да ли је то зло? Добро?
Тешко је рећи.
Толкин је то маестрално приметио у Силмарилиону када је на самом почетку описивао стварање Свемира и рат Сила изворних око стварања Свемира. Силе су касније назване Боговима, Анђелима и слично.
У једном трену Творац се обраћа Силама које су његова творевина и каже да су моћни Аинури (силе) а да је најмоћнији међу њима Мелкор (будућа сила зла) али да би он знао (Мелкор) да не може постојати стварање изван Творца јер је извор свега у њему, СВЕ што Мелкор створи, уради, поквари, упропасти и оштети на крају ће испасти као део Творца и доћи ће из тога нова лепота и чудеса несањана од Сила и њихових намера и радова. Јер је извор све енергије и могућности у самом Творцу. На крају ће се и сам Мелкор показати као инструмент у рукама Творца ради остваривања незамисливог.
Можда је то тежак концепт за разумевање али итекако говори онима који разумеју шта је посреди.
Силе које покрећу ратове имају два мотива, алтруизам или себичност. Љубав или Зло. Из тога се рађају рани разни правци деловања.
Зло покреће ратове ради својих мотива а Љубав одговара из својих мотива и поправља, поново ствара али сад боље, јаче лепше...То су Космички процеси ткања енергија ради испољавања живота.
Међутим то схватање не помаже тренутним искуствима када неко пролази кроз страхоте ратовања. Када изгубиш ногу, блиске особе или свој живот, тешко ћеш разумети "зашто". Међутим без тог разумевања ћеш бити вечита жртва, пион, потрошна роба.
Ђурђевак да процвета на Антарктику? Решићемо.