Енергија.
Основа свега у свеколиком постојању. Она је покретач. За њу се осваја, бори, живи. Енергија је главни узрок напретка или пада цивилизације, појединца и планете. Када је нема довољно, онда спирала догађаја иде на доле.
У великој стратешкој игри моћи чији је овај текст пети део, показано je да је то једна незамисливо велика спирала или овојница где се дешава скоро све у Универзуму. Неке силе вас вуку на доле а неке вас уздижу и сви имају своје мотиве зашто.
Такође - не може се избећи ова игра моћи јер силе које је воде су незамисливо велике и јаке Космичког типа где је ова планета једна од позорница.
Енергија је покретачка сила. Људи се боре за енергију и то покреће живот. Борба за енергију. Да би се преживела зима, потребно је грејање а оно је или фосилног типа или електрично или на природне материјале. Једно је заједничко - то је спаљивање одређених материјала да би се добио потисак, топлота.
Сунчева енергија је незнатно коришћена јер не постоји технологија у јавној сфери да је сакупи, ускладишти и преноси у потребном обиму. Такође постоји енергија ротације Земље која је неисцрпна - неискоришћено.
Енергија плиме и осеке - неискоришћено.
Ветра, топлих вода, унутрашњости Земље - неискоришћено.
Такође у различитим деловима атмосфере се јављају енормна електрична пражњења, ништа. Енергија плазме, гаса, нуклеарна - минимално искоришћавање.
Шта је заједничко свему овоме? Недостатак свести о покретању енергија и раду да се искористе првенствено због похлепе оних који су власници технологија за сакупљање или производњу енергија неких.
Узрок је болест ума под космичким паразитима свести, који не дозвољавају људима што имају неку моћ у рукама - да делују здраворазумно. Шта спречава владе, привреднике и моћнике да се енергија боље сакупља и распоређује?
Профит, жеља за контролом и комплекси више вредности.
Међутим, све то на страну, већ сам писао о једној посебној врсти енергије која нема цену у Универзуму. То је енергија душе и духа Човека.
Она је чиста стваралачка енергија. Неугасла. Долази од Творца или Извора Живота. Сваки је човек има иначе не би могао да живи.
Енергија душе се не купује, не продаје нити се ставља у мамашине. Она је предмет пожуде сила које су својим деловањем од себе начинили Космичке Паразите. Они су својим деловањем спустили ниво свести коју су изворно имали и прво што су осетили је губитак те своје душевне енергије. Пошто ништа друго не може да их покрене или сачува од уништења, они желе, жуде и гладују за Енергијом Душе Човека.
Они ће све урадити у Свемиру да дођу до ње. Њих не занима новац, технологије, све што постоји свуда, до само те чисте енергије. Њима је она једини фокус, као Вампиру крв људска. Они су покретачи свих врста хаоса у Свемиру и на Земљи јер тада је жетва те енергије душе велика.
Сама та представа о Вампирима говори пуно. Паразит у облику људском, некад био жив. Сада га одржава једино крв у којој је живот. Али пошто је он нема, он мора да је отме другом. Своје жртве полако једе, полако им сише крв да би што дуже трајало. Некада је и алав и одмах посише све и жртва умре. Он може и да зарази жртву па и она постане Вампир - ходајући мртвац и паразит.
Сунце га убија. Живот светло и ватра живота. Ко се Сунца крије, боље да га није. Та сјајна пословица коју је смислио Србин Човек у заборављеном времену казује све.
Већ сам писао о овој теми али је одлично да се подсетимо јер у Великој Стратешкој Игри Моћи разни светови и појаве су ту. Неке и нису најлепше али се морају проћи. Ако се не увиди да је основни узрок свих сукоба енергија као вазда присутна појава у разним видовима - постаће се храна некоме на великој спирали живота.
Зашто је то сада битно? Налазимо се у једном пресудном космичком моменту, трену и добу када се ближе неки расплети и када се одаје огромна енергија душа.
Никад доста знања јер једног дана ваља се да се засади Ђурђевак на Антарктику...
