Стратешка игра моћи - техногена основа

 Стратешка игра моћи 

Део 4.

Техногена основа 

(користим поједностављен језик да би сви разумели)

У појавном свету материје и духа све се ради на команду. Неко јачи изда наређење и нешто се догоди. Наравно ово је изузетно упрошћено или чак и банално схватање ствари, али не и далеко од истине.

Извор неке идеје је њен Творац.

Творац жели, хоће, намерава нешто. Предузима кораке и то нешто се дешава. Било шта. У највећем смислу и у савршености се користи мисао и звук као алати стварања и уређивања. Сама реч алат означава средстава преко којих се постиже нешто. Употреба алата је оно што ми данас зовемо Технологијом.

Технологија је све што ми користимо да би функционисање било могуће. Најузвишенија је мисао и звук варијанта технологије. Међутим она изискује незамисливо знање шта је свемир и енергије свуда. То знање нема ни један човек док је на нивоу овога сада. Пошто нема то свеобухватно знање, човек је почео да смишља остале алате и технологије да би преживео и живео боље.

Од камених секира и дрвених кашика до обраде метала за оруђа и плуг, затим металуршка ера свега, пластика, дрво, камен, нафта, електрична енергија и сва технологија повезана са свим тим. 

Човек се инстинктивно креће ка Богу јер му је то природа. Међутим у великој Стратешкој Игри Моћи о којој пишем, неке силе употребљавају разне алате и технологије да би оствариле своје намере у њиховим схватањима Игре и шта они хоће од Игре.

Да ли желе ићи на горе у спирали живота, тој незамисливо великој овојници или пак на доле.

Стајања нема.

Техногена основа се не може избећи. Не може се живети вез технологије. Питање је само ко је и како користи. Она је средство, алат. Као и нож којим сечеш хлеб и јабуку а којим такође можеш убити некога. 

До тебе је.

Техногена основа је свеприсутна. Духовна технологија је напредна и има свест иза ње која је подстиче ради напретка свега. Такође постоји и недуховна технологија која има циљ да корисника успава и води уместо обрнутог процеса.

Једна од фаза данас нама видљивих је покушај уједињења компјутера са човеком ради бржег протока информација и искуства у реалном свету. Такозвани "interface" на енглеском.

То заговара страна која не жели да човек ради на духовним технологијама јер ако то човек ради онда је независан од материјалних технологија. А то је у њиховим очима недопустиво јер губе контролу.

Контрола се жели да би се узимала енергија душе од човека. А то је тема о којој сам писао већ и још ћу у наставцима.

Како да Ђурђевак процвета на Антарктику? 

Помоћу технологије Човека. Добро прочитај шта сам написао.