Сред времена када људи нападају Човека, питам се колико људи сматра да су достојни имена Човек?
Са друге стране, Човек ће бити Човек увек, то му је природа дала као Божијем сину.
Искра
Када душа песмом збори,
она теби сва ромори.
Сваку тајну несањану,
сваку жишку упаљену.
Свако чело дигло веђе
да би звезда жива посред њега
утолила жеђ духом тајносаним
који бићу јесте све.
А ти песмо моја живодарна
сад не часи нити таји
него свако чедо Божје
посвети га нека сјаји.
Јер шта има сред овога света бијела
где сад бива мисао о узвишеном?
Дал' је тама све што јесте?
Или пак је плам тај који одређује...
У почетку беше Реч.
И њом се оваплоти све.
Постала је Човек сјајни
радо сав је обожио Свет.
Мрачне помисли остављам тами.
Светле мисли дух мој мами.
Ка небу ми хрли душа,
музиком свера она мене куша...
Да никада а можда ни тада,
са ума не сметнем,
ниско да поклекнем -
Љубав је пламен величанства.
Извор у коме се купа
свака суштина што од Бога дође.
Да каљуга залепљена набацана
нестане и тихо прође...
Само једна.
Вредна.
Права.
Искра која живот да...
Посред Нава,
усред Јава.
На сред Права.
Чујни нечујни глас збори...
Чекам те, хајде.
Вечност ромори.
