Шах је једна ван временска тактичка игра. Размишља се унапред и вага пре потеза па се опет погреши често. Некада све иде сјајно и надигравају се два ума и онда повучеш јефтин потез и све ти се сруши као кула од карата.
Свет битише на исти начин. Сцена је ту, фигуре такође и на крају два играча.
Они су ти који вуку потезе. Светске силе су пиони. Неке од њих су Ловци или Коњаници, неке тешка Артиљерија, има само један краљевски пар.
Краљ и Краљица на обе стране.
Пиони се први жртвују али могу и да преокрену партију и да на крају постану јако моћни у виду нове Краљице. Ретко додуше. Остале фигуре имају своју снагу. Краљица је та која има највише моћи...али само на табли. Краљ је последња фигура и свим силама се брани. Лично он не може пуно а без њега се губи игра.
Ипак, сви они заједно без обзира колико су моћни и да ли су Бели или Црни, су само фигуре у рукама два играча који нису лично на сцени и никада се не виде али вуку све потезе, међусобно на свакакве начине разговарају а тога уопште нису свесне фигуре на табли. Оне се вуку како ова два играча желе.
Међутим, изнад играча је њихово поље мисли из кога црпу идеје, решења и помоћ.
Стога, ко је стварни играч а ко изнад свега?
Ко је председник неке државе?
Ко је министар?
Ко је војска а ко Краљ и Краљица?
Геоинжењеринг - потез једног од играча. Рудник Литијума? Повучен стратешки потез. Од кога? Црних, Белих или њихових Господара?
Рат у Украјини, Израелу, ко зна где?
Ловац Г6.
Мешање раса силом? Социјални програми и гурање свега и свачега?
Скакач Ф8.
Све што се дешава на Земљи је неки потез једне екипе или друге а по наредби Играча.
Ко даје мисли Играчима да вуку потезе?
Они који су прави Играчи који познајући свест и енергије живота, одлучују где ће развитак ићи. Да ли ће Дрво Живота поново израсти на површини Земље и бити дано свима или само онима којима треба. Некада се не види крај али онај Прави Играч зна да долази 17ти потез који уклања све препреке и омогућава незамисливо.
Не пита се о ничему ни пион, ни топ ни ловац, ни Краљ а ни Краљица. Ни Бели ни Црни. Не питају се ни следећи ниво - невидљиви играчи који вуку конце.
Једини ко се увек пита је Прави Играч.
Онај који влада пољем мисли и енергија који над-силом одлучи коју ће идеју и смисао омогућити једном од невидљивих играча а да би они помислили да је то њихова идеја.
Нема у овоме добра и зла. Нема на том нивоу где је Прави Играч или Играчи.
Љубав као сила живота је оно што покреће Праве Играче. Она је толико незамисливо изнад схватања нижих предела свести да је често па скоро и увек они препознају као јако светло и ватру.
Како другачије и да се опише та моћ која надвладава разум човека?
А она је само стих
вечна кап росе живота
На уснама којих нема сем у Светлу
На грудима којих нема сем у Огњу...
Пламен величанства.
Огањ неугасли што је изнад свега.