Тајна Небеског Србина

 Тајна Небеског Србина 

Постоје светови разни али ако бисмо ишли ка поједностављењу - постоје само два света. Материјални и Духовни. Из та два се шире многе гране и богатство живота се развија несазнатљиво. 

Дрво живота као пра слика разгранатих светова и сфера носи ту поруку - ако окусиш плод његов, ти онда вечно живиш. Истини за вољу, ти живиш вечно и да не окусиш плод, једино што те свест твоја не осветљава увек на прелазима између димензија или разина постојања. Окусити плод дрвета живота је имати свест увек. Живети истовремено у два света. Свет Духа је свет светла. Свет позитивне енергије али и негативне. Негативна је поларизација, баш као и позитивна. Оно што чини разлику је да онај ко барата енергијама мора остати недодирљив њима, остати онај који управља а не онај којим управљају енергије.

Небеса увек зову. Њихова песма никада не престаје и зов је њен тихи тајносани пој кроз сва наша бивства што кроз тело и тела, што кроз Дух и разине без краја. 

Небеска Србија је једина отаџбина Србинова. То је дом у Духу и свим његовим сјајним местима, градовима, планетама и пространствима.

Онај који живи у два света истовремено - је освешћен човек. Нису сви они који носе име Србиново - Срби. Име је тренутна титула кроз свет материје. Истинско право име је записано у искри сваке душе. Оно се открива теби онда када си спреман. 

Ко може све то да види?

Небески Србин.

Све-То-Вид

Видов дан је и даље свети празник у Срба. Иако му данас додељују разне епитете, његова истина је посве једноставна. Стога и недостижна онима који нису способни бити једноставни а тиме и савршени. Они могу да воле, виде и буду. Они тиме постају Све-То-Види или они које све то виде и живе.

Храм Световидов на острву Рујан који је срушен, (данашња Немачка) је представљао то. Оду Небеском Србину. 

Споменик или живу слику шта сваки Србин може да постане ако постане. А ако постане такав да види у два света истовремено, он постаје онај који Све То Види - Световид. 

Оваплоћени Бог. 

Обожавање таквог Србина је погрешно. Он као такав нипошто не тражи обожавање јер тада зна ко је и шта је и ко су и шта су сви остали. Не требају му жртве и храмови нити све што људи замишљају да њему треба. Њему тада не треба ништа јер он тада живи божанско. А када га живи, кроз њега протиче река Љубави - чистог светла која сама поји свој род.

Сваки освешћени Србин је живо божанство и мала слика Творца самог Живота.

Сваки Србин који Види је Небески Род.