Tuesday, November 26, 2024

Охрабрење

 Хтео бих да напишем нешто добро, охрабрујуће, надахњујуће. Нешто што је једноставно и лепо а ипак без зрна патетике или лажне слике о лепом.

Све је теже јер смо потопљени негативом сваки дан. Та негатива је као подивљали пас, као дивљи вепар што кидише. Кљове су му крваве и очи црвене, тражи нову жртву. Смрди и устремљује се. Медији су од доласка интернета полако али сигурно загазили у мрачне воде. Живе од страха. Што више страха, то већи приходи власницима. 

Порнографија страха је узела толики мах, да су њене размере колосалне и почињу да попримају облик велике хоботнице која гута све. 

Људска жеђ за новим, за информацијама, за вестима је породила ову аждају. Она спремно бљује отрове и ватре вечито гладна крви. У крви је живот а она то тражи.

Она живи од таме, иако сама по себи тама није зла. Међутим у њој се лако скрива свака пошаст. Стога се она боји светла. Оног правог неугаслог светла што сија из духа и душе. Све време она покушава се нахранити тим светлом и то јој је једина прехрана. Та аждаја је творевина мрачних умова који су у ствари главни луткари. Они су ти гладни створови. Ништа им друго не утоли глад до чиста душа. 

Стога је битно то знати да би се сачувало од тога и њих. 

Једино што Човек има а што нема цену је душа и дух. Бог је то даровао Човеку као свом потомку или сину. Једино кроз душу и дух, Бог разговара са нама. Ако јој не чујемо глас, никада нећемо чути Бога. 

Све време је борба око тога. Око те искре у нама у виду душе и духа. 

Стога сам свесно одавно донео одлуку да говорим о души и духу. Све моје песме и текстови су дошли из духа и душе. Од Бога. Стога су његови али и моји. Наши. 
Они су ми дошли као дар и ја га даље дарујем да би бар неко негде некад чуо тај глас Бога у себи. Не мене - Бога. 
Када једном чујеш Бога у себи, у својој души и духу - ти више ниси глув. Ти онда приде добијеш и Вид. Са њим иде и увид. Бог ти се отвара и показује да си неизмерно вредна особа. Његово дете и сам Бог који расте.

Стога делим непрестано јер немам други избор. Дошло као дар, доћи ће и другима као дар. Стога се и не бавим продајом семинара самопомоћи. Не држим брзе курсеве ничега. Надам се само да ће се у неком дух пробудити и нови дарови њим изнићи као Секвоја под небом. 

Њој треба ватра да би порасла. Семе јој не може изаћи у плодно тле без пламена. Стога колико год да напољу урла звер, не бој се. Ватра у теби је Божанска. Тебе ће породити а звер спалити. Не бој се.

Сијај светло у себи. Сијај јер једно светло уклони мрак ма колико црн био. 

Свака врлина нека је твоја. Не бој се живети је јер ионако ништа не вреди остало ако нема искре у нама. 

Нека они мраче - Ти светли. Једна искра ако је од Бога побеђује сав мрак. Све страхове, све недаће. Постаје чудо.

Хтео сам...урадих. 





No comments:

Post a Comment